Građevinarstvo gubi zamah, infrastruktura koči privredni rast Srbije

Građevinski sektor Srbije u 2025. suočava se sa izazovima koji ograničavaju njegov doprinos privrednom rastu. Dok visokogradnja i dalje beleži solidne rezultate, infrastrukturni projekti više ne donose toliku vrednost, a nade su sada usmerene ka pripremama za Expo 2027, čije zahuktavanje može podstaći građevinske aktivnosti i doprineti stabilizaciji sektora.

Građevinarstvo je godinama jedan od stubova domaće privrede. Preciznije, privredni rast Srbije u periodu 2018-2024. generisala su samo tri sektora: rudarstvo, građevinarstvo i informisanje i komunikacije (IKT), dok je preostali, dominantni deo privrede sporo rastao.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, posmatrani sektor je imao učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 13,8 odsto u prvom kvartalu prošle godine, da bi u poslednjem kvartalu zabeležilo realni pad bruto dodate vrednosti od 5,5 odsto i nastavio silaznom putanjom u prvom tromesečju ove godine.

Dosad je, inače, građevinski sektor tradicionalno bio podstaknut državnim investicijama u infrastrukturu, koje se uglavnom realizuju na osnovu bilateralnih sporazuma, prvenstveno sa Kinom. Razvoj putne infrastrukture u poslednjih nekoliko godina doprineo je stabilnim prinosima za industrijske i logističke nekretnine.

U nedavnoj analizi članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Fiskalnog saveta se podseća da je ključan doprinos visokom rastu građevinarstva u prethodnim godinama dalo snažno povećanje javnih investicija koje su (bez nabavke opreme za vojsku i policiju) povećale svoje učešće u BDP-u Srbije sa 2,5 odsto iz 2017. na 6,1 odsto BDP-a u 2024. godini. Autori skreću pažnju na to da ne bi trebalo zaboraviti ni doprinos drugih građevinskih projekata koje država ima s privatnim preduzećima, kao što je Beograd na vodi.

Svetska banka u utorak je, uz sniženu prognozu za privredni rast Srbije, objavila da očekuje očitavanje pada u domaćem građevinskom sektoru ove godine.

"U Srbiji se očekuje da će završetak nekoliko velikih infrastrukturnih projekata iz prethodne godine, uključujući ključne auto-puteve, zajedno s političkom neizvesnošću, značajno uticati na smanjenje aktivnosti u građevinskom sektoru. Predviđa se da će rast investicija usporiti na 3,1 odsto u 2025. godini, sa 12,5 odsto zabeleženih prošle godine", navodi se u njihovom izveštaju.

                   

Zakonjšek: Digitalizacija je ključ veće bezbednosti železnice Srbija već radi ili planira radove na svim glavnim železničkim pravcima u zemlji, a ulaganja u modernizaciju železničke infrastrukture su najveća u proteklih nekoliko decenija. U toku modernizacija pruge između Beograda i Budimpešte, a u oktobru je otvorena poslednja deonica ove brze pruge kroz Srbiju, između Novog Sada i Subotica. Dok zasad nije poznato kada će se Srbija ponovo spojiti sa Mađarskom, u toku su radovi na pruzi Beograd-Niš-Sofija, kojom će se Srbija ponovo spojiti sa Bugarskom, a planira se i modernizacija pruga ka Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.  "Sve te železničke linije su od suštinskog značaja za povezivanje Srbije sa regionom, ali i sa ostatkom Evrope, a zemlje regiona moraju da primene sve EU standarde, koji se odnose na železnički saobraćaj", rekao je Matej Zakonjšek, direktor Transportne zajednice za Bloomberg Adria TV.  Digitalizacija je, kako je dodao, ključni element modernizacije pruga. Kako podseća, Evropski sistem upravljanja vozovima (ETCS) trenutno se koristi na modernizovanoj pruzi između Beograda i Novog Sada. "Modernizacija pruga podrazumeva i usklađivanje s EU standardima, tako da se ne radi samo o modernizaciji fizičke infrastrukture, već i o sprovođenju sistemskih reformi, kao što je uvođenje evropskog sistema upravljanja vozovima", dodaje.  Zakonjšek ističe da digitalizacija mora da bude "jedan od glavnih prioriteta" na rekonstruisanim i novim prugama. "To je jedan od najpouzdanijih načina da se poveća bezbednost železničkog saobraćaja", istakao je direktor Transportne zajednice.

  

 

Rezultati u prvoj polovini 2025.

Depositphotos

Prema poslednjim zvaničnim podacima, drugi kvartal ove godine doneo je realni pad vrednosti građevinskih radova u Srbiji od čak 16,1 odsto međugodišnje i došao je kao produbljenje pada od 5,6 odsto, očitanog u prethodnom tromesečju.

Slabim rezultatima doprineli su radovi pre svega na saobraćajnoj infrastrukturi. Drugim rečima, na svim vrstama građevina koje nisu zgrade zabeležen je dvocifren pad u oba kvartala. Zgrade su, s druge strane, bile u plusu od oko pet odsto međugodišnje i tokom prvog i tokom drugog posmatranog perioda.

 

                              

Ako se situacija poredi između kvartala, onda se vidi da je vrednost ukupnih radova u Srbiji u prvom tromesečju 2025. bila manja za skoro 40 odsto u poređenju sa prethodnim, četvrtim tromesečjem 2024. A drugi kvartal tekuće godine zabeležio je rast od preko 25 odsto u odnosu na prvi kvartal - pritom se i tu vidi da je sektor zgrada pokazao znatno veću snagu (međukvartalni rast od 44 odsto) u odnosu na ostale građevine (skok oko 15 odsto).

Znatno usporavanje građevinske aktivnosti u Srbiji početkom ove godine na prvi pogled može delovati neobično, ali zapravo nije iznenađenje, s obzirom na to da je poslednji kvartal 2024. obeležio rekordan nivo aktivnosti u sektoru.

Za kapitalne investicije opredeljeno 760 milijardi

Pad u segmentu infrastrukture je usledio iako je republičkim budžetom za 2025. planirano da se izdvoji 762,9 milijardi dinara za kapitalne investicije, odnosno 7,4 odsto BDP-a.

Ovo je u apsolutnom iznosu znatno više nego za godinu pre, ali je takođe manje kada se posmatra kao udeo BDP-a. Naime, rebalans budžeta za 2024. predviđao je dodatnih 111 milijardi za kapitalne investicije čime su one dostigle 706,2 milijardi dinara, što je bilo 7,9 odsto BDP-a.

 

Ministar finansija Siniša Mali je, najavljujući budžet za 2025, naveo da su njime obuhvaćeni veliki infrastrukturni projekti: izgradnja devet auto-puteva, brzih saobraćajnica, Expo 2027, nacionalnog stadiona i Kliničkog centra Vojvodina.

Ipak, kao što je zvanična statistika pokazala, viša vrednost najavljenog ulaganja države nije donela proporcionalan skok vrednosti infrastrukturnih radova u zemlji. S tim u vezi, treba reći da je pad u građevinskoj aktivnosti delom i posledica smanjenja broja izdatih građevinskih dozvola za niskogradnju.

U januaru ove godine je izdato 276 dozvola za infrastrukturne projekte, u poređenju sa 284 u januaru 2024. U februaru je taj broj iznosio 313 (u istom periodu godinu pre bio je 351), u martu se razlika dodatno produbila - sa 442 dozvole u martu 2024. na 366 dozvola u istom mesecu 2025. Nijedan registrovan mesec u tekućoj godini (a poslednji izveštaj je za jul) nije nadmašio rezultat koji je postignut u istom periodu lane, što nije slučaj kada je reč o zgradama.

Prema rečima Zorana Đorđevića, bivšeg profesora građevinskog fakulteta, FIDIC eksperta i konsultanta u oblasti infrastrukture, prošlogodišnja tragedija u Novom Sadu "navela je sve učesnike da budu pažljiviji". "Decenijama postoji problem sa kapacitetom za upravljanje velikim investicijama."

On podseća da po pravilu priprema za realizaciju velikih građevinskih projekata traje dvostruko duže od radova na gradilištu.

"Tu potpadaju razne stvari: istražni radovi, projektovanje, eksproprijacija, tenderi... Taj deo projekta se često shvata nedovoljno ozbiljno, a sada je pojačana svest da to ne bi trebalo da bude tako. Jasno je kakve rizike taj pristup nosi sa sobom. Verujem da su sada svi mnogo više uzdržani kada je u pitanju pokretanje procedure", rekao je Đorđević.

Prema njegovoj oceni, putna infrastruktura u Srbiji postaje dobra, dok je železnička počela da se radi izuzetno ozbiljno, mada je ona i zahtevnija u pogledu priprema. 

Očekivani rebalans budžeta za 2025. i uređenje državne kase za 2026. mogli bi da detaljnije osvetle dešavanja na polju državnih kapitalnih investicija. Kako je skoro istakao predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, u predstojećoj godini Srbiju čeka, sem povećanja plata i penzija, "završetak velikih infrastrukturnih projekata poput Expa i nacionalnog stadiona, čije radove treba ubrzati, kao i sprovođenje mera iz 2025. koje će u punoj meri delovati u 2026. godini".

Projekcije za BDP već revidirane naniže

Depositphotos

Tekuća godina počela je privrednim kretanjima koja su bila slabija nego što se očekivalo, pri čemu su pritisak na rast srpskog BDP-a dodali i protesti i svetske trzavice.

Narodna banka Srbije (NBS) nedavno je ponovo snizila prognozu za ovogodišnji privredni rast na 2,75 odsto, nakon što su svoje projekcije redukovali i drugi domaći stručnjaci i svetske institucije, a u utorak i Svetska banka.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je prvo snizio prognozu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a potom je ona dodatno revidirana i sada iznosi tri odsto. Svetska banka takođe je napravila izmene, pa njihovi stručnjaci zasad predviđaju da će privreda ove godine porasti za 3,5 odsto, a sledeće 3,9 odsto.

Troprocentni godišnji rast, koji trenutno kao realan vide analitičari Bloomberg Adrije u svom najnovijem makroekonomskom izveštaju, takođe predstavlja smanjenje u odnosu na 3,5 odsto, koliko se činilo mogućim u njihovoj prethodnoj kvartalnoj analizi. Na lošiji rezultat u odnosu na 2024. najviše negativnih efekata dosad su dale slaba spoljna tražnja i skromne investicije, dok je istovremeno potrošnja ostala snažna, naveli su oni.

Za 2026. godinu očekuju stabilizaciju potrošnje, dok će rast i prema njihovom mišljenju sve više biti vođen investicijama kroz izgradnju infrastrukture za Expo i prateće kapitalne projekte. "Prognoza rasta BDP-a za 2026. ostaje nepromenjena, na 4,1 odsto", kaže se u objavi analitičkog tima.