Srpska privreda ove godine verovatno će porasti za tri odsto, procenjuju ekonomisti, a na lošiji rezultat u odnosu na 2024. najviše negativnih efekata dosad su dale slaba spoljna tražnja i skromne investicije, dok je istovremeno potrošnja ostala snažna.
Svoje projekcije za kretanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) više puta u proteklim mesecima revidirale su naniže i domaće i strane institucije. Troprocentni godišnji rast, koji trenutno kao realan vide analitičari Bloomberg Adrije u svom najnovijem makroekonomskom izveštaju, takođe predstavlja smanjenje u odnosu na 3,5 odsto, koliko se činilo mogućim u njihovoj prethodnoj kvartalnoj analizi.
Prvo tromesečje 2025. donelo je privredni rast od dva odsto, a drugo od 2,1 odsto međugodišnje, zahvaljujući rastu potrošnje domaćinstava i javne potrošnje od oko tri odsto, dok su investicije opale i građevinska aktivnost zabeležila pad od čak 16 odsto na godišnjem nivou, napominju oni.
Opširnije
Privredni rast Srbije na krilima 'fiat grande pande'
Proizvodnja vozila i rezervnih delova sada vuku i industrijsku aktivnost i izvoz u Srbiji.
09.09.2025
Industrija u drugom tromesečju nosila privredni rast
Rast BDP-a u drugom kvartalu bio je 2,1 odsto, objavio je u ponedeljak RZS.
01.09.2025
Inflacija u Srbiji blago pala, voće rekorder poskupljenja
Godišnja inflacija u Srbiji u avgustu je blago pala i iznosila je 4,7 odsto, promašivši očekivanja analitičara koji su predviđali da će zadržati istu vrednost kao mesec pre.
12.09.2025
Referentna stopa NBS nepromenjena - ostaje na 5,75 odsto
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
11.09.2025
"Izvoz robe i usluga porastao je za 4,6 odsto, ali je uvoz skočio za gotovo 10 odsto, pa je neto trgovina u drugom kvartalu imala negativan uticaj na rast. Priliv stranih direktnih investicija (SDI) smanjen je za oko 40 odsto međugodišnje u prvoj polovini 2025, delom zbog izuzetno visokih jednokratnih priliva prošle godine, delom zbog smanjenog investicionog poverenja na svetskom nivou, ali i odlaganja pojedinih ulaganja usled protesta u zemlji", kaže se u izveštaju.
Međutim, kako je Bloomberg Adria već pisala, to što su podaci o investiranju u maju i junu skoro pa dostigli nivoe iz istog perioda prošle godine, Narodnoj banci Srbije (NBS) dalo je osnova da u drugoj polovini 2025. očekuje sličan iznos kao 2024.
Dalje, industrijska proizvodnja je ostala prigušena u drugom kvartalu, ali je ojačala početkom trećeg: u julu je zabeležen rast od 5,5 odsto međugodišnje, vođen rudarstvom, prerađivačkom industrijom i snabdevanjem električnom energijom. Maloprodaja je takođe porasla - za 5,6 odsto međugodišnje u julu, dok je broj izdatih građevinskih dozvola pao za 4,6 odsto.
Bloomberg
"Uprkos blagom slabljenju, realne plate su i dalje među najbrže rastućima u regionu, što je podstaklo potrošnju, dok se rast kreditiranja domaćinstava približio dvocifrenim stopama. Ipak, investicije ostaju najslabija tačka, a Srbija je pogođena i najizraženijim rastom efektivnih carina", napominju analitičari.
Za 2026. godinu očekuje se stabilizacija potrošnje, dok će rast u sve većoj meri biti vođen investicijama kroz izgradnju infrastrukture za EXPO 2027 i prateće kapitalne projekte. "Prognoza rasta BDP-a za 2026. ostaje nepromenjena, na 4,1 odsto", kaže se u objavi analitičkog tima.
Šta će biti sa cenama
I dok se projekcija za rast BDP-a pomerila naniže, prognoza za inflaciju u 2025. revidirana je naviše, pošto je letnja sezona donela neočekivan skok potrošačkih cena u Srbiji. Sada se očekuje godišnja inflacija od 4,3 odsto za 2025. i smanjenje na oko tri odsto (što je centralna vrednost ciljanog opsega NBS) u 2026. godini. Izveštaj skreće pažnju na to da ukupnu inflacija i dalje podgrevaju cene usluga i cene koje kontroliše država, dok je cenovni rast u sektoru roba oslabio.
Šire gledano, analitičari ocenjuju da Adria region ostaje na stabilnoj putanji privrednog rasta u tekućoj godini, poduprt prvenstveno otpornom domaćom tražnjom, rastom plata i snažnim tržištem rada.
Za Sloveniju je prognoza rasta za 2025. smanjena na 1,8 odsto zbog slabljenja maloprodaje i naglog rasta troškova rada. U Severnoj Makedoniji snažna potrošnja i izvoz, potpomognuti velikim infrastrukturnim energetskim projektima, mogli bi da dovedu do privrednog rasta od tri odsto. U slučaju Hrvatske, snažan drugi kvartal (privredni rast od 3,4 odsto međugodišnje) došao je zahvaljujući potrošnji i platama, ali slabija maloprodaja i turizam nagoveštavaju ranjivosti. Za Bosnu i Hercegovinu vidi se potencijalno stabilan rast od 2,5-2,6 odsto, vođen platama i potrošnjom.
Paralelno s tim, primetno je da je monetarna politika u regionu u fazi pauziranja od promene kamatnih stopa, uključujući NBS koja ključnu kamatu i dalje drži na 5,75 odsto.
Kada je reč o inflaciji u posmatranim zemljama, ona se u načelu postepeno smanjuje, ali mahom ostaje iznad cilja. "Region izlazi iz inflacionog šoka, ali rizici i dalje idu u pravcu većih pritisaka. Energetska tržišta, geopolitičke tenzije i svetske trgovinske prepreke glavni su faktori koji bi mogli poremetiti dezinflaciju i primorati centralne banke da duže zadrže restriktivan stav", zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.
