Fintel Energija A.D, jedna od retkih čistih opklada na sektor obnovljivih izvora energije na regionalnom tržištu kapitala, kombinuje stabilne prihode, visoku profitabilnost i ambiciozan razvojni portfolio. Kao developer i operator vetroelektrana, kompanija kombinuje visoku kapitalnu intenzivnost, stabilne regulisane prihode i značajan razvojni portfolio.
Kroz poređenje sa relevantnim tržišnim učesnicima i ključnim finansijskim pokazateljima, razmatramo u kojoj meri takav profil generiše atraktivan prinos, kao i koliki je potencijal za dalje vrednovanje akcije.
Fintel Energija A.D. ostvaruje izuzetno visoke i stabilne profitne marže, što je potpuno u skladu s ekonomskom praksom kapitalno intenzivnih projekata vetroelektrana na kopnu. Ujedno, oni su prva i jedna od vodećih kompanija u Srbiji koja se bavi razvojem i izgradnjom postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora. Specijalizovani su za vetroelektrane, a većinski vlasnik je italijanska grupacija Fintel Energia Group.
Ukupna instalirana snaga svih vetroparkova u Srbiji iznosi 398 MW, od čega je 85,5 MW ili 21,5 odsto u vlasništvu Društva. Podsećamo da je ukupna kvota za izgradnju vetroparkova pod povlašćenim uslovima u Srbiji određena na 500 MW, pa prema tome Fintel Energiji pripada 17,1 odsto.
Prema izveštaju poslovodstva, Društvo ima razvojne projekte povezane sa vetroparkovima ukupne instalirane snage od oko 1 GW. Lista projekata se aktivno razvija kroz razvoj i dobijanje odgovarajućih regulatornih saglasnosti. Planiraju da 70 odsto investicija finansiraju kreditima, dok bi ostatak finansirali iz subordiniranog duga ili novčanih tokova Društva.
Takođe, menadžment Društva namerava da na fleksibilan način pristupi razvoju projekata vetroparkova sa ciljem ostvarivanja rasta. Iako je Grupa fokusirana na organski rast, rast kroz akvizicije takođe bi mogao biti razmotren. Nije nam dostupna dividendna politika Društva, ali je očigledno da se ono i dalje nalazi u reinvesticionoj fazi (CAPEX čini 45 odsto prodaje), pa je prioritet jačanje bilansa i finansiranje rasta, a ne distribucija dobiti, što je tipično za ovu industriju.
Nakon IPO-a iz 2018. godine i prikupljenih nešto više od 755 miliona dinara (oko 6,4 miliona evra) u toj transakciji, Fintel Energija je izlistana na Beogradskoj berzi i ostvarila je "free float" od 5,7 odsto. IPO nije bio primarni izvor finansiranja projekata (koji su uglavnom finansirani dugom), već povećanje investitorske baze, signal tržištu (transparentnost + listing) i priprema za dalje finansiranje. Kretanje cene kompanije deluje kao da ne prati uspešnost poslovanja i sve veću atraktivnost sektora proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Razlog slabijeg kretanja cene akcije u prethodnom periodu pre se može pripisati slaboj likvidnosti tržišta kapitala u Srbiji nego samom poslovanju.
Kompanija je još 2016. godine pustila u rad prve vetroparkove u Srbiji. Aktivno razvijaju više projekata, sa portfeljom koji obuhvata veliki broj vetroparkova u Vojvodini. Profitabilnost vetroparkova na kopnu (engl. on-shore wind) smatra se stabilnom i ekonomski opravdanom, pri čemu je prosečan period povrata investicije najčešće između sedam i 12 godina. Fintel Energija predstavlja školski primer visoko profitabilne i stabilne investicije u obnovljive izvore energije.
Zahvaljujući ugovorima sa JP Elektroprivreda Srbije (PPA) i PPP statusu, njihove marže su zaštićene od tržišnih fluktuacija cena energije, što im omogućava ostvarivanje operativnih rezultata u samom vrhu ove industrijske grane.
Grupa zadržava stabilne poslovne prihode od 2,77 milijardi dinara, dok istovremeno uspešno kontroliše operativne troškove. Poslovanje je u skladu sa praksom wind IPP modela (nezavisni proizvođač energije iz vetra), odnosno feed-in/power purchase ugovora, uz visoku operativnu polugu.
Poslovanje karakteriše visoka operativna profitabilnost - stabilna i visoka EBITDA marža od 75,5 odsto i EBIT marža od 53,4 odsto. To pokazuje da kompanija i nakon veoma visokih troškova amortizacije opreme (što je prirodno za vetroparkove) zadržava više od polovine prihoda kao operativni profit. Amortizacija čini 47,5 odsto ukupnih operativnih troškova, što je u potpunosti u skladu sa industrijom. Najveći trošak vetroparkova je "trošenje" opreme (vetroturbina) kroz vreme, a ne operativni radnici ili materijal.
Neto marža od 29,6 odsto natprosečno je visoka (prosek industrije 15–25 odsto), iako Fintel Energija konsolidovano ima velike troškove kamata jer je projekat primarno finansiran dugom. Naime, stabilnost prihoda i stopa poreza na dobit od 15 odsto omogućavaju vrhunsku neto profitabilnost.
Povrat na angažovani kapital (ROCE) nije eksplicitno naveden, ali ga možemo aproksimirati kroz EBIT i neto angažovani kapital, pri čemu iznosi 12,5 odsto, što je veoma solidno za intenzivne investicione projekte i tipično za regulisane vetroprojekte (između 10 i 15 odsto). Ono što je važno napomenuti jeste da je ta vrednost iznad WACC-a za ovu vrstu projekata (oko 6-9 odsto), odnosno Fintel Energija Group generiše ekonomski profit (value creation). Ukratko, Fintel Energija Group je profitabilan i stabilan IPP, sa prinosima u skladu sa EU tržištem vetroprojekata, relativno dobro strukturiranim dugom i pozitivnim trendom smanjenja zaduženosti.
Free float na Beogradskoj berzi veoma je ograničen, a najbolji dani za akcionare tek dolaze, s obzirom na to da su investicije i dalje u zamahu. Kada investicije budu završene i dividendna politika počne da uključuje isplate, ova akcija mogla bi da bude pravi value creator za svakoga ko ju je zadržao u portfelju.
