Svetske berze odolele krizama, Beogradska ostaje u crvenom

Prva polovina 2026. ogolila je unutrašnje slabosti domaćeg tržišta kapitala, koje je ostalo praktično izolovano od pozitivnih svetskih trendova. Iako globalne berze pokazuju izuzetnu otpornost i rastu uprkos geopolitičkim sukobima na Bliskom istoku, a berze u Hrvatskoj i Sloveniji ostvaruju snažne dvocifrene skokove, indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze BELEX15 nalazi se u negativnoj teritoriji. Društvo mu prave makedonski i banjalučki referentni indeks, dok se Sarajevska berza zadržala u neutralnom području, pokazuje izveštaj analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Pad srpskog indeksa za 5,4 odsto, dakle, nije uvezen sa svetskih tržišta, pri čemu izostaju nagoveštaji da će doći do značajnijeg preokreta u kratkom roku. Slabost BELEX15 može se pripisati ne samo ukupnom raspoloženju u regionu, već i nižoj likvidnosti i većem percipiranom političkom riziku, koji i dalje ograničavaju interesovanje stranih investitora. Ceo izveštaj je dostupan na LINKU.

Ako se region posmatra u celini, dividende i dalje predstavljaju jednu od njegovih ključnih karakteristika. Dok je SBITOP tradicionalno bio među indeksima sa najvišim dividendnim prinosima, nakon snažnog rasta sada se nalazi nešto niže, dok trenutno prednjače MBI10 i SASX10 sa oko četiri odsto. SBITOP, međutim, i dalje ostaje atraktivan, sa dividendnim prinosom iznad indeksa STOXX Europe 600, koji iznosi približno 3,5 odsto.

Do kraja 2026. moguć je rast većine berzanskih indeksa u Adria regionu. Izgledi ostaju podržani solidnim zaradama kompanija, dobrim nivoom narudžbina i stabilnim dividendnim profilima širom regiona. Istovremeno, zadržavamo oprezniji stav prema indeksima BELEX u Srbiji i BIRS u Bosni i Hercegovini. U oba slučaja povišena politička neizvesnost i dalje opterećuje raspoloženje investitora, dok ograničena likvidnost tržišta dodatno smanjuje potencijal za kratkoročni rast.

Posmatrano šire, nekoliko tržišta u regionu sve više se izdvaja, uključujući rumunski BET, poljski WIG i, u poslednje vreme, mađarski BUX, iako je dostupnost ETF-ova za poslednji i dalje ograničena.

Depositphotos

Na svetskom nivou, prva polovina tekuće godine pokazala je da su investitori naučili da ignorišu kratkoročne geopolitičke šokove. Američki S&P 500 zabeležio je rast od 9,3 odsto od početka godine, vođen otpornošću korporativnih zarada. U Sjedinjenim Američkim Državama, kretanje sektora uglavnom su predvodili industrija, energetika i informaciona tehnologija, dok je diskreciona potrošnja jedini sektor koji je od početka godine zabeležio pad.

U Evropi je sektor tehnologije bio ubedljivo najuspešniji, sa rastom od oko 50 odsto, podržan snažnim zamahom zarada kompanija i povećanim ulaganjima u digitalnu infrastrukturu. To je, recimo, pogodovalo velikim tehnološkim kompanijama poput Arm Holdingsa (+170 odsto od početka godine) i ASML-a (+60 odsto od početka godine), koje su imale koristi od kontinuirane potražnje povezane sa veštačkom inteligencijom i ulaganjima u poluprovodnike.

Kao i 2025. godine, globalna tržišta su ušla u godinu pod pritiskom, dok je raspoloženje investitora naglo pogoršano usled geopolitičke neizvesnosti i obnovljenih makroekonomskih zabrinutosti. Uprkos nestabilnom početku godine, tržišta akcija ponovo su pokazala izuzetnu otpornost, brzo se oporavljajući jer su investitori zanemarili kratkoročne rizike i ponovo se usredsredili na širu ekonomsku sliku i perspektive kompanija.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana izazvao je periode pojačane volatilnosti i privremeno okretanje ka defanzivnijem pozicioniranju, uticaj je bio najvidljiviji na energetskim tržištima, gde su cene nafte zabeležile nagle oscilacije. Uz to, monetarna politika ostala je jedna od centralnih tema: u SAD su se očekivanja pomerila ka popustljivijem stavu Federalnih rezervi, a u Evropi se narativ značajno promenio - od već sprovedenog i završenog ciklusa smanjenja kamatnih stopa ka povećanju kamata i daljim razgovorima o mogućim dodatnim povećanjima, jer su se trajni inflatorni pritisci i šokovi povezani sa cenama energije pokazali otpornijim nego što se prvobitno očekivalo.

Kako stoje obveznice?

Pod uticajem kombinacije pomenutih geopolitičkih dešavanja i promena očekivanja u vezi sa politikom centralnih banaka, svetska tržišta obveznica su tokom 2026. bila volatilnija, što je uglavnom bilo u skladu sa kretanjima na tržištima akcija.

U regionu se smanjenje razlika u prinosima koje je zabeleženo prošle godine nije nastavilo u prvoj polovini ove. "Ipak, i dalje smatramo da je dugoročni trend očuvan, uz očekivanje da će se razlika između prinosa u regionu i prinosa sigurnijih tržišta nastaviti smanjivati, dok će se troškovi zaduživanja u zemljama regiona postepeno približavati nivoima razvijenijih zapadnih privreda."

Zanimljivo je da je S&P Global Ratings iznenadio pozitivnom odlukom da poveća kreditni rejting Hrvatske za jedan nivo, na "A", čime je nastavljen izuzetan ciklus povećanja rejtinga od šest nivoa tokom prethodne decenije. Uprkos povećanju rejtinga, hrvatski prinosi su ove godine porasli više nego slovenački, usled i dalje povišene inflacije u poređenju sa drugim zemljama evrozone.

Nasuprot akcijama, srpske državne obveznice pokazuju znatno veću stabilnost. Prinos od desetogodišnjih srpskih obveznica denominovanih u evrima blago je pao od početka godine za sedam baznih poena i iznosi 4,63 odsto. Kreditni raspon (spred) u odnosu na nemačke obveznice iznosi 175 baznih poena. Investicioni rejting BBB- koji je Srbiji dala agencija S&P pruža solidan štit domaćem dugu, neutrališući oštrije potrese koji su ove godine pogodili razvijenija obveznička tržišta.

Gledano unapred, izgledi za tržišta državnih obveznica u Adria regionu u velikoj meri će zavisiti od kretanja inflacije, a samim tim i od pravca monetarne politike.  Ukoliko se inflacija nastavi postepeno smanjivati u narednim kvartalima, očekujemo postepen pad prinosa od obveznica zemalja Adria regiona sa trenutnih nivoa, iako će prostor za dalje smanjenje verovatno ostati ograničen na oko 10 do 20 baznih poena.

Takav scenario zavisi od nastavka normalizacije cena energije, posebno nafte, jer bi dugotrajna eskalacija geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku predstavljala rizik od ponovnog pojačanja inflacije i odlaganja popuštanja finansijskih uslova. Procena rizika više ukazuje na mogućnost blagog pada prinosa državnih obveznica u regionu nego na ponavljanje naglog rasta prinosa koji je zabeležen u prvoj polovini godine.