Kirija ili dividenda: šta danas donosi veći pasivni prihod?

U domaćem investicionom okruženju nekretnine i dalje predstavljaju dominantan oblik ulaganja iz dva ključna razloga. Prvo, finansijska logika iza toga je jednostavna - kirija je stabilan i razumljiv novčani tok, a vrednost stana se doživljava kao siguran dugoročni čuvar vrednosti. Drugo, prave domaće alternative nekretninama u investicionom smislu nema.

Sa ovdašnjim tržištem kapitala koje godinama ne uspeva da iznedri atraktivne prilike i privuče ulagače, šanse se traže u stranoj berzanskoj imovini, a akcije sa višim dividendnim prinosima postaju jedna od voljenijih tržišnih poslastica. Dividenda koja periodično kaplje umesto kirije mogla bi se posmatrati kao berzanski ekvivalent zakupnine za one čija su interesovanja usmerena ka pasivnim prihodima.

Takvo poređenje praktično se i pokazuje kao moto dela domaćih ulagača, kaže vlasnik i izvršni direktor Senzal Capitala Rade Rakočević. "Akcije sa višim dividendnim prinosima postaju prva alternativna opcija za one koji traže pasivne prihode."

Kako dodaje, ova tendencija među srpskim investitorima počela je da se uočava pre par godina, kada su cene nekretnina manje-više dostigle vrhinac i našle se u fazi stagnacije. Ko je pokrenuo talas?

"Reč je o ljudima srednje ili starije dobi koji su već upoznati sa funkcionisanjem tržišta kapitala, sa njegovim karakteristikama, prilikama i rizicima koje investiranje nosi. Istovremeno, uglavnom su to ljudi koji su već investirali u nekretnine i koji znaju da ulaganja u taj segment imaju svoje i dobre i loše strane. Među lošima je prvenstveno činjenica da je to velika kapitalna investicija. Uz to, nije likvidna, a prinosi koji se ostvaruju od rentiranja nekretnina obično su niži od onoga što mogu da daju dividende", pojašnjava sagovornik.

Drugim rečima, u pitanju su investitori za koje je održavanje nekretnina postalo teško i ne više toliko isplativo, a koji opet nisu spremni da uplove u toliko dinamične vode volatilnih akcija - poput onih tehnoloških kompanija, koje jure vrtoglav rast, pa ne isplaćuju dividendu.

Bloomberg

Rakočević navodi da je u Srbiji sve više zainteresovanih za ulaganja u evropsku berzansku imovinu i da je ta tendencija uhvatila zamah kada su, sem profesionalaca, dividendne akcije počeli da kupuju i drugi građani - mali ulagači, što je onda ohrabrilo osobe u njihovoj okolini. "Jednostavno, dok neko ne zna nekog ko je to uradio, a da to nije profesionalac, nego običan čovek, neće se baš lako upustiti u to."

Zašto Evropa?

Put prirodno vodi ka evropskim kompanijama, jer one isplaćuju solidne dividende - za razliku od američkih.

"U Sjedinjenim Američkim Državama su najveće kompanije tehnološke kompanije. One imaju fokus na rastu vrednosti, reinvestiraju dobit i tako faktički uvećavaju sama tržišta. Evropske firme pak isplaćuju veliki deo svoj dobiti kao dividendu, i tu se možda krije jedan od razloga zaostajanja evropske privrede u odnosu na američku. Jer evropske firme su spremne da opredele od, recimo, 20 do 40 odsto svoje dobiti da podele akcionarima, umesto da to iskoriste za akvizicije, razvijanje biznisa, nova istraživanja i slično. To se zatim održava na tendenciju da takve kompanije gube korak na dugom roku", kaže Rakočević.

A kada je reč o poređenju prinosa od dividendi sa prinosima od rentiranja nekretnina, sagovornik daje jasnu okvirnu računicu.

"Neto prinos od poslovnih i stambenih nekretnina je oko tri, četiri odsto u Srbiji, dok se na evropskom tržištu akcija nalaze dividendni prinosi od četiri do šest odsto, kad se odbiju porezi. Uz to, berzansko tržište omogućava manje iznose investicije, likvidnost, dostupnost sredstava i transparentnost", izdvaja Rakočević.

Koliko se ulaže, a koliko dobija?

Na pitanje kolika je najčešće visina ulaganja srpskih investitora u evropske deonice, on kaže da su to obično "iznosi od preko 100.000 evra jer tada dividenda počinje da ima značajnu vrednost", mada se neretko kreće i sa nižim svotama, bliže 50.000 evra. "S tim da treba reći da su generalno pragovi niski, ti iznosi mogu da se kreću već od 1.000 evra", napominje.

Kao dividendne stope nekih poznatih evropskih imena Rakočević izdvaja: Freenet - 7, 6 odsto, Banca Intesa - 6,2 odsto, AXA - 5,9 odsto, BNP Paribas - 5,7 odsto... Međutim, u taj koš mogli bi se ubrojati i mnogi drugi, primera radi - predstavnici automobilske industrije: BMW ima dividendni prinos od 6,03 odsto, Mercedes-Benz pd 6,77, Volkswagen od 6,99.

"Ako govorimo o sektorima, istakao bih evropski bankarski sektor, gde su čak i banke koje posluju u Srbiji - Banca Intesa, NLB, Raiffeisen - i koje na štednju daju od dva do tri odsto na godišnjem nivou građanima Srbije, kojima se paradoksalno mnogo više isplati da kupe njihove akcije jer im onda isplaćuju dividende od pet, šest, sedam odsto", dodaje on.

Međutim, njegova je univerzalna preporuka - diverzifikacija. "Da ljudi imaju i akcije sa 'growth' karakterom i deo portfolija u dividendnim akcijama i ETF-ovima (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi). To je dobar miks i onda tu možete da se igrate sa procentima - da li želite da imate, recimo, 20 odsto u 'growth' akcijama, a ostatak da podelite po pola ili kako već želite."

Pojašnjenja radi, "growth" deonice su deonice pomenutih kompanija koje većinu profita ne isplaćuju kroz dividende, već ga ulažu nazad u poslovanje kako bi brže rasle.

Govoreći o razlikama između dividendnih akcija i ETF-ova koji su fokusirani samo na dividendne akcije, sagovornik ističe da fondovi po pravilu daju malo niži dividendni prinos od pojedinačnih akcija, ali pružaju veću sigurnost i stabilniji su, pa je stvar izbora svakog investitora za koji finansijski instrument će se opredeliti. 

Interesovanje za domaćim nekretninama opada

Kako Rakočević zaključuje, ljudi u Srbiji postaju svesni ograničenja tržišta nekretnina kao glavnog "tržišta kapitala" u zemlji i počinju da traže druge opcije. "A ono što je najbliže tome na šta su navikli da dobijaju od nekretnine sada su dividendne akcije."

Prema njegovom mišljenju, pad popularnosti domaćih nekretnina već je "trend koji postoji".

"To tržište je dostiglo maksimum i ne mogu se očekivati stope rasta kao što su bile u ranijem periodu. Ko sad investira u nekretnine zbog prinosa ili očekivanja velikog rasta vrednosti mislim da se neće mnogo ovajditi", ocenjuje.

S tim u vezi, svako ko ima dovoljno kapitala i znanja da pogleda malo van Srbije, "vidi da je mnogo bolje diverzifikovati se u različite vrste imovina", kaže sagovornik.

Naglašava i da oni koji ostaju verni tržištu nekretnina sada ih u većoj meri nego ranije kupuje u inostranstvu. "Kupuje se u Italiji, Grčkoj ili Španiji.U obzir se počinje uzimati i to da li strana zemlja potencijalno nudi neku pogodnost za sticanje prebivališta, možda sutra i državljanstvo."

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.