Kada se IBM ponaša kao špekulativna akcija, nešto nije u redu

Moglo bi vam biti oprošteno ako ovih dana akcije ugledne kompanije International Business Machines Corp. pomešate sa akcijama neke male, špekulativne firme. Pogledajte:

Više nije stabilna investicija - akcije IBM-a ove godine osciluju u istorijskim razmerama | Bloomberg

Iako je prošlo tek nešto više od pola godine, već smo videli naslove o najvećem dnevnom padu akcija IBM-a od 2000. godine u februaru, najvećem dnevnom rastu od 1968. u maju, novom rekordu u junu i, nedavno, najvećem jednodnevnom padu od 1968. godine.

Ako vam tržište akcija sve više liči na ogroman kazino koji se otrgao od stvari poput prihoda, zarade i osnovne ekonomije, niste jedini. Čisto kockanje zamenilo je promišljeno investiranje. Regulatori kao da su više zainteresovani za pronalaženje novih načina da javnost špekuliše akcijama nego za očuvanje integriteta kapitalizma.

Danas postoji više fondova kojima se trguje na berzi (engl. exchange-traded fund - ETF) nego pojedinačnih akcija. Sve veći broj njih koristi značajnu polugu (leveridž) kako bi pojačao potencijalnu zaradu (što dobro funkcioniše kada tržište raste, ali može dovesti do potpunog gubitka kada pada). Jedan kreator finansijskih proizvoda čak je podneo zahtev američkoj komisiji za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC) za prvi ETF koji "nastoji da obezbedi rast kapitala kroz izloženost portfoliju derivativnih instrumenata poznatih kao 'ugovori o događajima' povezanih sa različitim sportskim događajima". Drugim rečima, omogućio bi vam da se kladite na sportske događaje kupovinom udela ETF-a na berzi.

ETF-ovi deluju gotovo staromodno u poređenju sa egzotičnijim alternativama koje se poslednjih godina nude kockarima - izvinjavam se, mislio sam "investitorima". Među njima su i takozvane "nulte dnevne opcije" (engl. zero-day options), koje ističu istog dana kada su kupljene. Ovi derivati postali su toliko popularni da su takvi ugovori vezani za referentni indeks S&P 500 u četvrtom kvartalu 2024. godine prvi put nadmašili sve ostale vrste ugovora, samo dve godine nakon što su uvedeni, prema izveštaju Bloomberg Newsa.

Tu je i pokušaj stvaranja digitalnog tokena ili "novčića" koja predstavlja akcije kompanije listirane na berzi, ali vlasniku ne daje nikakva prava, poput prava glasa o izboru direktora, naknadama ili drugim odlukama. U trku ulaze i tržišta predviđanja, koja predlažu ugovore jednostavne poput opklade na to da li će cena akcije porasti ili pasti.

Neki tvrde da je sve ovo način "demokratizacije" finansija, jer većem delu javnosti omogućava pristup prilikama za zaradu koje su nekada bile rezervisane za velike institucije i bogate pojedince. Takođe tvrde da različiti načini špekulacije pomažu u "otkrivanju cene", odnosno da trenutna cena akcija bolje odražava stvarnu vrednost kompanije.

Najnoviji pad akcija IBM-a usledio je nakon što je kompanija sa sedištem u Armanku u federalnoj državi Njujork objavila preliminarne podatke o prodaji u drugom kvartalu koji su bili ispod očekivanja analitičara, uz obrazloženje da korisnici preusmeravaju potrošnju na čipove i servere zbog nestašica izazvanih procvatom veštačke inteligencije. To je razumljivo, ali pretpostavljam da investitori više ne mare za dve milijarde dolara koje je IBM u maju dobio od vlade za izgradnju fabrike za proizvodnju čipova za kvantno računarstvo, što je tada podiglo akcije za čak 13 odsto u jednom danu?

Nemoguće je znati da li bi reakcija tržišta na loše rezultate IBM-a bila drugačija da nemamo sve ove nove i različite načine za špekulaciju. Ali teško je osporiti da oni dodatno pojačavaju volatilnost na način koji je uobičajen za "pink sheets" (ružičasti listovi - termin koji se koristi za tržište visokorizičnih akcija kojima se trguje van velikih berzi, prim. aut.) ili na tržištima u razvoju. A to nije dobra slika za ono što bi trebalo da bude oličenje kapitalizma.