text size
Slabljenje jena postaje sve veći problem za japanske zvaničnike, jer doprinosi rastu uvoznih cena i povećava troškove života domaćinstava. Zabrinutost zbog slabe japanske valute u međuvremenu se proširila i na SAD.
Japanske vlasti potrošile su krajem aprila gotovo 74 milijarde dolara kako bi podržale jen nakon dva meseca oštrog pada. Međutim, oporavak je bio kratkog daha i do 23. jula jen je dodatno oslabio, dostigavši najniži nivo prema dolaru još od 1986. godine. To je dovelo do jedne od najdrastičnijih intervencija na globalnim deviznim tržištima u poslednjim decenijama - udruženog delovanja Japana i SAD, sa ciljem jačanja jena i uz upozorenje da zemlje neće oklevati da ponovo intervenišu ukoliko bude potrebno da odbrane vrednost japanske valute.
Zašto jen slabi
Na jen istovremeno utiče više nepovoljnih faktora. Najvažniji je velika razlika između izuzetno niskih kamata u Japanu i znatno viših stopa u SAD i drugim velikim ekonomijama. To podstiče investitore da se zadužuju u jenima po niskoj ceni, a zatim taj novac ulažu u inostranu imovinu sa višim prinosima. Takav odliv kapitala već duže vrši pritisak na japansku valutu. Iako je Banka Japana u junu podigla referentnu kamatnu stopu na najviši nivo u poslednju 31 godinu, ona je i dalje niska u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama.
Dodatni pritisak stvara bojazan investitora usled stanja japanskih javnih finansija. Dug zemlje premašuje 200 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je najviši nivo među velikim svetskim ekonomijama, dok trajni budžetski deficiti bude strah da država troši više nego što može da finansira. To narušava poverenje u japansku imovinu i dodatno slabi jen.
Rat između SAD, Izraela i Irana takođe je pojačao pritisak na japansku valutu. Japan gotovo svu energiju uvozi, a najveći deo nafte stiže sa Bliskog istoka, zbog čega je zemlja posebno izložena poremećajima u tom regionu. Rast cena nafte znači da Japan mora da izdvaja više dolara za uvoz energenata, što povećava tražnju za američkom valutom na račun jena.
Istovremeno, rast globalne inflacije izazvan sukobom na Bliskom istoku promenio je očekivanja u vezi sa kamatnom politikom Feda - umesto smanjenja kamata, tržište sada računa na njihovo povećanje. To dodatno povećava privlačnost imovine denominovane u dolarima, dok pritiska japansku valutu.
Zašto je slabljenje jena razlog za zabrinutost
Pad vrednosti jena tokom protekle decenije učinio je Japan pristupačnom turističkom destinacijom za milione stranih posetilaca, dok je istovremeno povećao profit najvećih japanskih izvoznika.
Međutim, u ekonomiji koja veoma zavisi od uvoza energenata i sirovina, slab jen istovremeno povećava troškove poslovanja, podstiče inflaciju i dodatno opterećuje kućne budžete. To smanjuje profitabilnost kompanija koje posluju pretežno na domaćem tržištu. Rast troškova života doprineo je političkom padu dvojice japanskih premijera pre nego što je funkciju preuzela sadašnja premijerka Sanae Takaichi.
Istovremeno raste zabrinutost da inflacija u Japanu postaje dugotrajnija. Japanski zvaničnici sve češće primećuju da kompanije znatno brže nego ranije prebacuju rast troškova na krajnje potrošače.
Takaichi i Trump / Bloomberg Mercury
Zašto je slab jen problem i za SAD
Predsednik Donald Trump više puta je kritikovao slab japanski jen, tvrdeći da japanskim proizvođačima daje nepravednu konkurentsku prednost u međunarodnoj trgovini. To pitanje postalo je jedna od tema trgovinskih pregovora između dve zemlje. U martu prošle godine, američki predsednik je zauzeo oštriji stav, nagovestivši mogućnost uvođenja carina na japansku robu kao odgovor na slabu valutu.
Odluka Vašingtona da krajem jula zajedno sa Japanom interveniše na deviznom tržištu znači da je američka administracija promenila stav. Trump je tada izjavio da je zajednička intervencija "znak prijateljstva sa Tokiom".
Za SAD, međutim, slab jen nije problem samo zbog trgovinskog bilansa. Japan je ujedno i najveći strani vlasnik američkih državnih obveznica. Ako Tokio bude prodavao te obveznice kako bi obezbedio sredstva za odbranu jena, to bi moglo da obori njihove cene i poveća troškove zaduživanja američke vlade, koji su već pod pritiskom zbog rasta inflacije izazvanog ratom u Iranu.
Šta je Japan preduzeo kako bi zaustavio pad jena
Japan ima nekoliko instrumenata za usporavanje slabljenja valute, a najdirektniji među njima jeste intervencija na deviznom tržištu. Reč je o kupovini ili prodaji domaće valute radi uticaja na njeno kretanje. Takve intervencije su znak tržištu da vlasti neće tolerisati prekomerne oscilacije kursa i mogu da obeshrabre špekulante da dodatno ubrzaju pad ili rast valute.
Japan je tokom prethodnih decenija više puta intervenisao na deviznom tržištu. Istorijski gledano, intervencije su uglavnom bile usmerene na slabljenje valute radi podrške izvozu, dok su poslednjih godina usmerene na njeno jačanje.
Pre ovogodišnjih uzastopnih intervencija, poslednje su sprovedene 2024. godine, kada je vlada potrošila gotovo 100 milijardi dolara kupujući jene kako bi podržala kurs jena. Sve četiri intervencije te godine dogodile su se kada je kurs bio oko 160 jena za dolar, čime je taj nivo praktično postao neformalna granica nakon koje vlasti reaguju.
Zvaničnici, međutim, ne moraju uvek zaista da kupuju ili prodaju valutu kako bi uticali na tržište. Često prethodno pribegavaju takozvanoj verbalnoj intervenciji - javnim upozorenjima da neće tolerisati preterane špekulacije.
Izjave ministra finansija ili najvišeg zvaničnika zaduženog za devizno tržište često same po sebi mogu da pomere kurs. Japanske vlasti, pritom, koriste pažljivo odmerene formulacije kako bi tržištu nagovestile koliko su blizu stvarne intervencije. Izrazi poput "preduzećemo odlučne mere" obično znače da bi intervencija mogla da usledi vrlo brzo.
Kako Japan interveniše na deviznom tržištu
Japan je potpisnik međunarodnih sporazuma prema kojima bi kurseve valuta u načelu trebalo da određuje tržište. Istovremeno, članice Grupe 20 priznaju da prekomerna ili haotična kretanja kurseva mogu ugroziti ekonomsku i finansijsku stabilnost, što državama ostavlja prostor za intervenciju u periodima pojačane nestabilnosti.
U Japanu Ministarstvo finansija donosi odluku o intervenciji, dok Banka Japana sprovodi operaciju preko manjeg broja poslovnih banaka. Kada želi da ojača jen, Banka Japana kupuje jene i prodaje dolare, a kada želi da oslabi valutu, radi suprotno. Obim intervencije zavisi od toga koliki efekat ministarstvo finansija želi da postigne i koliko brzo tržište reaguje.
Dolari kojima Japan kupuje jene uglavnom potiču iz deviznih rezervi, u gotovini ili kroz prodaju američkih državnih obveznica. Smatra se da je Japan tokom intervencija 2024. prodao deo svojih američkih obveznica, dok postoje indicije da je i tokom aprilske intervencije ove godine koristio deo stranih hartija od vrednosti, uključujući američke trezorske zapise.
Kako bi tržište ostalo u neizvesnosti, japanske vlasti često odmah ne potvrđuju da su intervenisale. Umesto toga, Ministarstvo finansija tek na kraju svakog meseca objavljuje koliko je novca potrošeno na intervencije. Održavanje neizvesnosti i straha od mogućih gubitaka smatra se važnim delom strategije, zbog čega izjave zvaničnika imaju veliki uticaj na tržište.
.webp){kind=icon}
