Najgori kvartal za globalne obveznice od 2024.

Državne obveznice širom sveta završavaju najlošiji kvartal od 2024. godine, dok cena nafte od 100 dolara po barelu ponovo otvara mogućnost inflatornog šoka za svetsku privredu.

Bloombergov indeks državnih obveznica pao je 2,1 odsto od juna. To je najveći pad od poslednjeg kvartala 2024, kada je Donald Trump osvojio drugi predsednički mandat u SAD, a investitori se pripremali za ekspanzivniju fiskalnu politiku.

Američke državne obveznice snažno su pogođene nedavnom rasprodajom. Prinos na tridesetogodišnje obveznice u utorak je porastao na 5,64 odsto, dostigavši nivo poslednji put zabeležen 2002. Obveznice s kraćim rokom dospeća takođe su pretrpele gubitke, mada su deo nadoknadile u sredu, nakon što je pokazatelj inflacije koji Fed najpažljivije prati bio niži od očekivanog.

Sukob na Bliskom istoku, snažan rast ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) i otporna američka privreda šalju signal investitorima da bi inflacija mogla da bude ozbiljniji problem nego što su očekivali. Zato su centralne banke Australije, Evropske unije, Japana, Norveške i SAD tokom protekla tri meseca podigle kamatne stope.

"Treći kvartal nije samo srušio nade da će kamate duže ostati niske, već ih je polio dizelom, kojeg nema dovoljno, i zapalio", rekao je Michael Every, globalni strateg Rabobanka. Dodao je da je sada glavno pitanje koliko još povećanja kamata sledi.

Trgovci u SAD su u sredu smanjili očekivanja da će Fed ponovo podići kamatne stope u oktobru, ali i dalje računaju na najmanje tri povećanja tokom narednih godinu dana.

Ipak, prinosi na dugoročne obveznice nastavili su da rastu, nakon što su drugi ekonomski podaci pokazali da je potrošnja američkih građana u avgustu porasla najbržim tempom za više od godinu dana. Ponuda korporativnih obveznica dodatno je pritisla tržište obveznica s dužim rokovima dospeća. Osim toga, SAD su najavile da će u četvrtak otkupiti dugoročne obveznice u vrednosti do šest milijardi dolara, u okviru proširenog programa otkupa ministra finansija Scotta Bessenta.

"Zaista deluje kao da su kupci stupili u štrajk", rekao je John Briggs, šef strategije za američke kamatne stope u Natixis Corporate & Investment Bankingu. "Kretanje cena i dalje je veoma loše."

Ipak, američke državne obveznice mogle bi da dobiju podršku zbog očekivanih kupovina povezanih s mesečnim usklađivanjem sastava obvezničkih indeksa, koje se obavlja u 16 časova po njujorškom vremenu.

U tom procesu, u indekse ulaze obveznice emitovane tokom meseca koje ispunjavaju odgovarajuće uslove, dok se iz njih isključuju one kojima je do dospeća ostalo manje od godinu dana. To obično podstiče trgovanje indeksnih fondova i drugih portfolija kojima se pasivno upravlja. Uticaj na tržište, međutim, zavisi od toga koliko stvarne kupovine odgovaraju očekivanjima.

Pritisak širom sveta

Među ostalim velikim tržištima državnog duga, Francuska je pretrpela najtežu rasprodaju. Investitori su nervozni uoči predsedničkih izbora naredne godine, jer opozicione stranke nisu spremne na kompromis s odlazećom administracijom predsednika Emmanuela Macrona, svega sedam meseci pre glasanja.

Prinosi na francuske desetogodišnje obveznice porasli su za 1,15 procentnih poena, na 4,8 odsto, što je njihov najlošiji kvartalni učinak barem od uvođenja evra 1999. godine.

Francuske obveznice su u sredu imale lošiji učinak od drugih, nakon što su najnoviji podaci pokazali da je inflacija u septembru porasla najviše u više od dve godine, dodatno pojačavajući pritisak na zvaničnike ECB-a.

Posebno se prati razlika između prinosa na francuske i nemačke obveznice, koja ističe dozu napetosti na tržištu. Dodatni prinos koji investitori traže za držanje francuskih desetogodišnjih obveznica umesto nemačkih sada premašuje 1,2 procentna poena, nivo poslednji put dostignut 2012. godine.

"Razlike u prinosima u Evropi verovatno će se dodatno povećavati čak i bez novih energetskih šokova", napisali su stratezi za kamatne stope RBC Capital Marketsa, predvođeni Peterom Schaffrikom.