Pregled berzi - omiljena opklada Wall Streeta počinje da puca

Nedelja rekorda na njujorškim berzama završila se u petak trežnjenjem u crvenom. Indeksi su pali zbog rasprodaje tehnoloških akcija i rasta prinosa od obveznica. Izveštaj od petka o američkom tržištu rada pokazao je da je broj novih radnih mesta van poljoprivrede porastao za 172.000, dok su analitičari očekivali rast od 88.000. Na tržištu su odmah oživele opklade da će američka centralna banka (Fed) na sledećem zasedanju ponovo povećati kamatne stope.

Istovremeno, tržište su preplavile brige u vezi sa održivošću i dugovečnošću procvata veštačke inteligencije. Usklađeni pad akcija, obveznica i kriptovaluta bio je najveći udarac za tržišta u poslednjih nekoliko meseci. Inače, "bikovski" trend (trend rasta) trajao je još od kraja marta, kada su ozbiljnije počeli pregovori o okončanju rata između SAD i Irana. U poslednje vreme, međutim, raste zabrinutost u vezi sa rastom koji je pokretala veštačka inteligencija. Dolar je nakon objave podataka o zaposlenosti ojačao, pošto su tržišta ponovo tipovala na restriktivniju monetarnu politiku Feda.

Akcije veštačke inteligencije pod najvećim pritiskom

Promena očekivanja u vezi sa politikom Feda poklopila se sa velikim padom akcija kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom, koje su poslednjih meseci pokretale rast tržišta. Rastuća zabrinutost zbog visokih vrednovanja (valuacija) gurnula je indeks S&P 500 u negativnu zonu, gde je izgubio 2,6 odsto. Indeks tako nije uspeo da postigne deseti uzastopni nedeljni rast.

Tehnološki indeks Nasdaq potonuo je za skoro pet odsto, što je najveći pad od aprila 2025. godine. Indeks proizvođača čipova izgubio je deset odsto vrednosti, pri čemu je isparilo više od hiljadu milijardi dolara tržišne kapitalizacije.

Šteta, međutim, nije bila ravnomerno raspoređena. Prema analizi kompanije Yahoo Financea, sektor poluprovodnika je u petak izgubio oko 1,2 biliona dolara tržišne vrednosti, pri čemu je deset najvećih kompanija doprinelo sa čak 923 milijarde dolara ukupnih gubitaka.

Rasprodaja tehnoloških akcija usledila je nakon inače uspešne sezone poslovnih rezultata kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Među najvećim gubitnicima bili su proizvođači čipova Micron, Intel, Cisco i Nvidia. S druge strane, akcije tehnoloških giganata za data centre, kao što su Meta, Amazon i Microsoft, zabeležile su nešto umerenije gubitke.

Broadcom pokrenuo lančanu reakciju

Problemi su počeli u sredu uveče, kada je Broadcom prilikom objave kvartalnih rezultata razočarao investitore svojim poslovnim prognozama. To je u četvrtak pokrenulo rasprodaju akcija, koju je snažan izveštaj o zaposlenosti u petak dodatno pojačao, preneo je Fortune.

Evropska tržišta završila nedelju u crvenom

Evropske akcije su u petak završile trgovanje sa blagim padom, na šta je uticala mešavina geopolitičkih zabrinutosti i slabijih ekonomskih podataka. Investitori su procenjivali posledice dešavanja na Bliskom istoku i mogućnosti za rast u evrozoni.

Nemački indeks DAX izgubio je 0,62 odsto, dok je Euro Stoxx 50 pojeftinio za 0,7 odsto. Primetne gubitke zabeležio je tehnološki sektor. Među većim gubitnicima bio je Infineon, čije su akcije u petak pale za 9,11 odsto, što je dodatno opteretilo oba glavna evropska indeksa. Francuski indeks CAC 40 izgubio je 0,32 odsto, pri čemu su akcije kompanije STMicroelectronics pale za 5,82 odsto.

Bitcoin pao ispod 60.000 dolara

Sve je više straha i na tržištu kriptovaluta. Najpopularnija kriptovaluta bitcoin tokom vikenda je pala ispod 60.000 dolara, što je najniža vrednost od oktobra 2024. godine. Bloomberg prenosi da je bitcoin, od miljenika tržišta nakon izbora američkog predsednika Donalda Trumpa, postao žrtva špekulativnog pejzaža koji se brzo menja.

Kriptovaluta se u subotu ujutru spustila na 59.101 dolar, nakon čega se oporavila i ponovo premašila granicu od 60.000 dolara. Od oktobra, kada je bitcoin dostigao 126.000 dolara, izgubio je više od polovine svoje vrednosti. Bitcoin sada vredi manje nego u trenutku Trumpovog dolaska u Belu kuću.

I šira pozadina postaje manje povoljna za kripto-zajednicu. Tokom većeg dela protekle decenije, kriptovalute su imale privilegovano mesto među rizičnim investicijama. Danas se novac, koji se nekada skoro automatski slivao u kriptovalute, sve više rasipa na širi spektar spekulativne imovine, dok je veštačka inteligencija postala nova centralna priča tehnoloških tržišta, piše Bloomberg.

Pošteđene nisu bile ni manje kriptovalute. Ether je izgubio 13 odsto vrednosti i pao na najniži nivo od aprila 2025. godine. XRP, solana i dogecoin izgubili su više od pet odsto.

Nafta pod pritiskom zbog Irana

SAD i Iran su se uoči vikenda i dalje prepirali oko potencijalnog primirja. Sukob se približava stotom danu. U Teheranu insistiraju na svom uticaju nad Ormuskim moreuzom, koji ostaje jedna od ključnih tačaka svetske trgovine naftom.

Cene nafte su u petak pale, pošto su trgovci stekli više poverenja da je novi veći sukob između SAD i Irana manje verovatan, preneo je Bloomberg.

Fjučersi za naftu tipa brent pojeftinili su za dva odsto i završili na 93 dolara za barel. U prethodnoj sesiji, cena severnomorske nafte pala je za dodatnih 2,84 odsto. Američka nafta WTI (West Texas Intermediate) završila je na 90,5 dolara za barel, što predstavlja pad od 2,69 odsto. Dan ranije pojeftinila je za 3,1 odsto.

Trump je u petak doveo u pitanje značaj viših cena nafte, koje su uticale na poskupljenje benzina. ''Ljudi su mislili da će biti mnogo gore. Danas smo bili na 96 dolara za barel, a ljudi su očekivali da bi cena mogla da dostigne 300 dolara za barel'', rekao je on.

Investitori čekaju podatke o inflaciji

Investitori će u predstojećoj nedelji biti usmereni pre svega na novi izveštaj o inflaciji u SAD i eventualne poruke Feda u vezi sa daljom monetarnom politikom. Tržište sada sve manje veruje u brzo smanjenje kamatnih stopa, što dodatno povećava pritisak na tehnološke akcije i rizičniju imovinu.