Zašto bi cena novca mogla još dugo da ostane visoka

Cena novca mogla bi da ostane viša nego što su države, kompanije i investitori navikli poslednjih godina. Skuplja energija podiže rizik od upornije inflacije, što menja očekivanja o kamatama centralnih banaka, dok velike potrebe država za novim zaduživanjem povećavaju ponudu obveznica na tržištu.

U takvim uslovima, američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka povećale su ključne kamatne stope, što su, kako kaže profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić, tržišta već uračunala u cene obveznica. S druge strane, usled rasta deficita budžeta velikog broja zemalja i potrebe za dodatnim finansiranjem, ponuda državnih obveznica je povećana, što takođe dovodi da pada cena i posledično rasta prinosa.

Ako se ova kombinacija faktora zadrži, stručnjaci očekuju da bi i prinosi od državnih obveznica duže ostali povišeni.

To je važno i za Srbiju, kojoj svetsko kretanje prinosa određuje deo cene po kojoj može da se zadužuje. Troškovi zaduživanja zavise od cene bezrizičnog ulaganja u referentne obveznice i premije rizika zemlje, podseća Đukić. 

Stoga, "čak i uz zadržavanje premije rizika na postojećem nivou, rast prinosa od nemačkih i američkih državnih obveznica će dovesti do rasta cene zaduživanja u Srbiji", navodi on. Sagovornik napominje da širi krug investitora koji kupuju srpske obveznice može da poboljša likvidnost, ali ipak ne može da poništi uticaj rasta kamatnih stopa u najvećim svetskim privredama.

Na kraju jula, javni dug centralnog nivoa iznosio je 41,8 milijardi evra, a oko četiri petine tog iznosa bilo je u stranoj valuti. Pri tom, više od 40 odsto direktnog spoljnog duga (koji je u posmatranom periodu iznosio oko 30 milijardi evra) činile su evroobveznice, kojih je Srbija na kraju jula imala 12,9 milijardi evra.

Država je ove godine na međunarodnom tržištu izdala četiri obveznice - tri u maju i jednu u julu. Na kraju jula prinosi tih novih emisija kretali su se od 4,56 odsto za obveznicu s dospećem 2031. godine do 6,13 odsto za onu koja dospeva 2036. godine. Prinos od obveznice s dospećem 2038. godine iznosio je 5,18 odsto, dok je za julsku emisiju s dospećem 2032. godine bio 4,78 odsto.

Šta će određivati prinose

Profesor smatra da će upornost inflacije, cene energenata, odluke centralnih banaka i fiskalna politika velikih država biti ključni faktori koji će odrediti buduće kretanje prinosa.

"Kratkoročno posmatrano, kretanje cene nafte može relativno brzo promeniti stanje na tržištu i uticati na odluke centralnih banaka", navodi on.

Nafta iznad 100 dolara za barel povećava rizik da se inflacija sporije vrati ka ciljevima monetarnih institucija, što može promeniti očekivanja investitora o budućim kamatnim stopama.

"Dugoročno posmatrano, vođenje fiskalne politike vodećih svetskih ekonomija će imati izuzetan značaj", kaže Đukić.

A rastući budžetski deficiti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), evropskim državama i Japanu značili bi da većinski tržište - za razliku od prethodnog perioda kada su to bile i centralne banke - treba da apsorbuje veliku količinu državnih obveznica. "U tom slučaju ne možemo očekivati pad prinosa i vraćanje na nivo koji je zabeležen nakon 2010. godine", zaključuje sagovornik.

Zašto su važni dugoročni prinosi

Posebnu pažnju privlači rast prinosa od dugoročnijih obveznica. Investitor koji kupuje obveznicu sa dospećem za 10, 20 ili više godina mora da proceni kako će se u tom periodu kretati inflacija, privredni rast i javni dug.

Zato veći dugoročni prinosi predstavljaju više od očekivanja o sledećem potezu centralne banke. Oni pokazuju koliko investitori traže da budu plaćeni za rizik koji preuzimaju tokom mnogo dužeg perioda.

"Pošto neizvesnost raste, investitori traže veći prinos koji sada dostiže višegodišnje i višedecenijske maksimalne vrednosti. Sa aspekta troškova finansiranja, ovaj rast prinosa od dugoročnih obveznica nam govori da će cena novca dugoročno biti viša u odnosu na prethodne godine, čak i decenije", kaže Đukić.

Skuplji državni dug, skuplja privreda

Viši prinosi od državnih obveznica prelaze i na ostale delove finansijskog sistema. Država plaća više kamate na novo zaduživanje i refinansiranje postojećeg duga, dok banke i druge kompanije svoju cenu finansiranja formiraju u odnosu na prinose od državnih obveznica.

"Rast prinosa na državne obveznice predstavlja pooštravanje uslova finansiranja čitave privrede. Rast cene zaduživanje će povećati izdatke budžeta za kamate, što će smanjiti fiskalni prostor i dovesti do promena u strukturi rashoda", procenjuje profesor. "Ulaganje u državne obveznice je bezrizično ulaganje, što znači da će rizični vidovi ulaganja kao što su korporativne obveznice i bankarski krediti postati skuplji."

A takve promene onda mogu dovesti da usporavanja investicija i nižih stopa zaposlenosti, odnosno sporijeg privrednog rasta.

"Na kraju, građani će osetiti efekat rasta prinosa na državne obveznice kroz skuplje stambene i potrošačke kredite", dodaje.

Uprkos iznetim potencijalnim posledicama, treba reći da rast prinosa ipak ne mora uvek značiti da je privreda u problemu.

"Ako posmatramo duge vremenske serije kamatnih stopa, primetićemo da su nakon svetske finansijske krize i tokom pandemije kamatne stope i prinosi bili ekstremno niski, čak i negativni. Ako se prinosi povećavaju zbog solidnog privrednog rasta i privreda može da podnese rast realnih kamatnih stopa, rast prinosa na državne obveznice ne mora označavati problem", pojašnjava Đukić.