Pad cena hrane zamaskirao jače bazne pritiske - šta sledi?

Međugodišnja inflacija u Srbiji pala je tokom leta na petogodišnji minimum od 1,9 odsto u julu, da bi se u avgustu blago ubrzala na 2,2 odsto. Na prvi pogled, kretanje potrošačkih cena daje utisak da je došlo do značajnog smirivanja inflatornih pritisaka, ali detaljniji pogled na strukturu inflacije pokazuje drugačiju sliku.

Dok je ukupnu inflaciju snažno oborio pad cena hrane, bazna inflacija - koja isključuje hranu, energiju, alkohol i cigarete - nastavila je da raste i u avgustu je dostigla 4,7 odsto. Time je premašila gornju granicu ciljanog intervala Narodne banke Srbije (NBS) i bila više nego dvostruko viša od ukupne inflacije.

Raskorak ukazuje na to da niska ukupna inflacija ne znači i opšte popuštanje domaćih cenovnih pritisaka. Prema proceni autora najnovijeg broja "Kvartalnog monitora", razlog za nisku ukupnu inflaciju pre svega je snažan pad cena neprerađene hrane, koje su u avgustu bile za gotovo 13 odsto niže nego godinu dana ranije.

Dezinflatorni efekat dobre poljoprivredne sezone pritom verovatno neće biti trajan. Suša i intenzivni toplotni talasi tokom jula i avgusta već su umanjili prinose pojedinih jesenjih kultura, pa bi efekat niskih cena hrane mogao početi da slabi do kraja godine.

U avgustu su cene povrća, posle tri uzastopna meseca pada, praktično stagnirale, dok su cene voća nastavile da padaju. "Ipak, za čvršći zaključak da se dezinflatorni uticaj cena neprerađene hrane iz prve polovine godine iscrpljuje još je prerano", napominju autori biltena.

Zašto bazna inflacija ide u suprotnom smeru

Za razliku od ukupne inflacije, bazna inflacija - koja je manje izložena privremenim šokovima na strani ponude i bolje pokazuje koliko su jaki trajniji cenovni pritisci u domaćoj privredi - tokom leta nije usporila. 

Jedan od ključnih razloga za to jeste nastavak snažnog rasta cena usluga. Njihov međugodišnji rast od aprila se stabilno kreće između 6,5 i 6,6 odsto. Drugi faktor je postepeno prelivanje troškovnih pritisaka iz industrije na potrošačke cene. Rast cena industrijskih proizvoda za domaće tržište, bez hrane i energije, ubrzan je sa 2,3 odsto u februaru na 3,6 odsto u avgustu. Istovremeno su ukupne proizvođačke cene u avgustu pojačale međugodišnji rast na 9,1 odsto - najviše od februara 2023. godine. Samo tokom avgusta proizvođačke cene porasle su za 1,9 odsto na mesečnom nivou.

Bloomberg

Visoka bazna inflacija povezana je i sa snažnim rastom domaćih prihoda. Prosečna neto zarada u drugom tromesečju nominalno je povećana za 11,3 odsto međugodišnje, odnosno za 7,9 odsto realno. Paralelno s tim je produktivnost ukupne privrede porasla za 4,4 odsto, dok je broj formalno zaposlenih smanjen za 0,6 odsto. Rast zarada tako i dalje znatno nadmašuje rast produktivnosti - što ukazuje na nastavak rasta jediničnih troškova rada.

Takođe, rast zarada je poboljšao kupovnu moć najnižih primanja. Prema analizi Euronewsa zasnovanoj na podacima Eurostata, za bruto minimalnu zaradu u Srbiji u avgustu 2026. moglo je da se kupi za 37 odsto više hrane nego u avgustu 2021. godine, što je najveći rast među 26 evropskih zemalja obuhvaćenih analizom.

"Rast zarada utiče na cene usluga preko dva kanala. Prvo, troškovi rada predstavljaju dominantnu komponentu troškova u većem delu uslužnog sektora. Drugo, povećanje realnog raspoloživog dohotka podstiče domaću tražnju za uslugama", kaže se u "Kvartalnom monitoru".

Dodatni podsticaj potrošnji dolazi od penzija, koje su u drugom tromesečju nominalno povećane za 12,2 odsto, odnosno za 8,7 odsto realno.

Dosadašnji rast prihoda domaćinstava pritom je snažniji od pretpostavki na kojima se zasniva projekcija centralne banke. "NBS polazi od toga da bi realni rast zarada u privatnom sektoru tokom 2026. trebalo da uspori na oko 6,5 odsto i time se približi rastu produktivnosti. Dosadašnja dinamika zarada, međutim, ukazuje na rizik da se takvo usporavanje ne ostvari u predviđenoj meri, što bi održavalo povišene inflatorne pritiske, naročito u uslužnom sektoru."

Šta se očekuje do kraja godine

U svom poslednjem kvartalnom izveštaju o makroekonomskim kretanjima, analitički tim Bloomberg Adrije snizio je prognozu za prosečnu inflaciju u Srbiji u 2026. sa pređašnjih četiri na 3,3 odsto, zbog već pomenutih slabijih inflatornih pritisaka u prvoj polovini godine. To je malo iznad avgustovske projekcije NBS.

Autori "Kvartalnog monitora" takođe vide da bi godišnji prosek mogao biti oko 3,3 odsto jer očekuju da će se međugodišnja inflacija od septembra ponovo približiti četiri odsto i da bi u decembru mogla da dostigne približno 4,5 odsto.

"Rizici za 2027. su asimetrični naviše, pre svega zbog neizvesnog ishoda poljoprivredne sezone, postepenog vraćanja akciza, moguće indeksacije cena električne energije i fiskalne ekspanzije od oko 0,9 odsto BDP-a koju je doneo rebalans republičkog budžeta", naveli su oni. 

U takvom okruženju NBS je referentnu kamatnu stopu zadržala na 5,75 odsto i analitički tim Bloomberg Adrije projektuje da će ona ostati tolika do kraja godine. Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, smatra da dosadašnji potezi centralne banke pokazuju da prostor za popuštanje monetarne politike i dalje ograničavaju postojeći inflatorni rizici.

U izjavi za Bloomberg Adria TV, on je ocenio da u te rizike i dalje spadaju cene energenata, kao i da se privreda - sem sa tim - suočava i sa višim troškovima rada, te se ulazi u period viših troškova proizvodnje.

Stanić je ukazao i na neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energentima, navodeći produžavanje operativne licence za Naftnu industriju Srbije i pitanje načina na koji će biti regulisano snabdevanje prirodnim gasom tokom 2027. godine. Takva situacija, prema njegovom mišljenju, održava inflatorna očekivanja i ograničava prostor za smanjenje referentne kamatne stope.

"Može se očekivati i njen rast ukoliko ti inflatorni pritisci počnu da jačaju, posebno u ovom periodu jesen-zima", rekao je Stanić.

Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, istakao je da je inflacija "veliki problem kod nas", ali da prostor za dodatno zaoštravanje monetarne politike postoji i bez formalne promene referentne kamatne stope. NBS bi, kako je objasnio, mogla da utiče na uslove finansiranja kroz repo stopu, odnosno kroz operacije kojima reguliše količinu novca u bankarskom sistemu.

"NBS je to ranije već radila, sa pomeranjem repo stope nagore, pa onda kasnijim povećanjem referentne kamatne stope. Tako da možemo očekivati, kroz zaoštravanje u delu koji se odnosi na repo stopu, skup novac u Srbiji, ako ne ove onda početkom naredne godine", rekao je Đukić.