AI, instant plaćanja i e-fakture menjaju finansije, regulativa pokušava da ih prati

Instant plaćanja, elektronske fakture i QR kodovi već su promenili način na koji građani i kompanije koriste finansijske usluge. Sledeći veliki korak bi mogla da bude veštačka inteligencija, ali njen razvoj otvara i pitanje koliko brzo regulativa može da prati tehnologiju, a da pritom ne ugrozi sigurnost korisnika i stabilnost sistema.

Upravo o tome – kako podstaći inovacije, a istovremeno zadržati kontrolu nad rizicima – govorilo se na konferenciji Saveta stranih investitora "Turning opportunities into progress: Innovation meets regulation" u Beogradu.

 

Digitalizacija štedi vreme poreskim obveznicima

Digitalizacija je finansijskom sektoru donela nove podatke i procese, ali i mogućnost da se informacije objedine na jednom mestu. Dragan Demirović, pomoćnik ministra u Sektoru za fiskalni sistem Ministarstva finansija, kaže da se Ministarstvo već godinama bavi digitalizacijom, pre svega sa ciljem da se poreskim obveznicima uštedi vreme.

Anika Bečki / Bloomberg Adria Srbija

"Digitalizacija nam je donela podatke, nove procese i omogućila nam da imamo sve podatke na jednom mestu. Mi se već godinama trudimo da u komunikaciji sa korisnicima utvrdimo koji su to tehnički problemi, jer kada te probleme rešimo, to je u korist svih", kaže Demirović.

I "Sa stanovišta Ministarstva finansija, već neko vreme digitalizacija je nešto čime se najviše bavimo. Cilj je ušteda vremena naših poreskih obveznika, jer je to upravo najvredniji resurs", rekao je Demirović.

Digitalna dokumenta prednost za strane investitore

Na značaj digitalizacije za poslovanje i strane investitore ukazala je i Vanja Korać, predsednica Poreskog odbora Saveta stranih investitora. Srbija je među prvim zemljama, kako kaže zajedno sa Evropskom unijom uvela digitalna dokumenta.

"Srbija je među prvima, zajedno sa Evropskom unijom, uvela digitalna dokumenta. Išli smo paralelno sa razvojem digitalizacije sa Italijom i Poljskom, dok još pojedine zemlje nemaju implementirana digitalna dokumenta. To su sve pozitivne stvari koje olakšavaju stranim investitorima koji posluju u Srbiji. Drugim rečima, sve su to prednosti da bismo kao država ponudili nešto pozitivno kada je reč o stranim investicijama", kaže Korać.

Ipak, kada je reč o uvođenju novih tehnologija i inovativnih proizvoda, iz ugla privrede važno je da oni ne stvaraju dodatno administrativno opterećenje za poreske obveznike i kompanije, dodaje Korać.

"Proces uvođenja novih inovativnih proizvoda ide sve bolje i lakše. Međutim, neophodno je da regulatorni okvir, kao prva instanca sa kojom se investitor suočava, bude jasan i transparentan. Potrebno je ovaj okvir dobiti blagovremeno, jer tada može da se nastavi dalji razvoj određenog procesa."

Inovacije ne smeju ugroziti stabilnost

Korać očekuje da će veštačka inteligencija značajno uticati i na svakodnevno poslovanje u oblasti finansija i poreza. Kako je navela, njena primena zahtevaće promenu načina razmišljanja, ali i drugačiji pristup bazama podataka koje bi mogle da olakšaju postupke.

Anika Bečki / Bloomberg Adria Srbija

U finansijskom sektoru, međutim, razvoj novih tehnologija mora da prati i procena njihovog uticaja na stabilnost procesa i bezbednost korisnika, kaže na panelu Danilo Mrvaljević, kopredsednik Odbora za finansijske usluge Saveta stranih investitora.

"Ne možete inovirati ako niste svesni u kojoj meri će ta vaša inovacija ugroziti stabilnost procesa koji vi puštate da inovira. Sve nove tehnologije i svi novi alati koji će omogućavati korisnicima i finansijskim institucijama da međusobno uspostavljaju interakciju moraju biti dovoljno testirani i istraženi kako bi se sve transakcije obavljale na način kojim se ne ugrožavaju korisnici", kaže Mrvaljević.

Kao jedan od najvećih izazova koji prate razvoj novih tehnologija izdvojio je sajber bezbednost. Debata o veštačkoj inteligenciji i njenoj kontroli, kaže on, pokazuje koliko je važno obratiti pažnju na način na koji se tehnologija razvija.

"Aktuelna debata koja se tiče veštačke inteligencije i njene kontrole pokazuje koliko treba obratiti pažnju na razvoj. Sajber bezbednost pokazala se kao najveći izazov novih tehnologija i mislim da ne postoji grana privrede i industrije koja neće imati ogromna sredstva uložena u sajber bezbednost", kaže Mrvaljević.

Bankarski sektor tehnološki ispred drugih delova tržišta

Ognjen Popović, pomoćnik ministra u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija, ocenjuje da Srbija već ima tehnološki razvijen i stabilan bankarski sektor, ali da postoji prostor za dalji razvoj drugih delova finansijskog tržišta.

"Imamo jednu sliku u Srbiji koja je jasna - imamo bankarski sektor koji je tehnološki jako razvijen, i to u svakom smislu. Takođe, ovaj sektor je i vrlo stabilan", kaže Popović na panelu.

Prostor za rast postoji u drugim oblastima tržišta, dodaje on, kako u početnim fazama korišćenja usluga, tako i u kasnijim fazama.

"Bilo da je u pitanju neka početna faza što se tiče klijenata, tako i u kasnijim fazama korišćenja bankarskih usluga. Iz naše vizure, deo tržišta tehnološki i dalje zaostaje za bankarskim sektorom", kaže Popović.

Istovremeno, Srbija mora da obezbedi regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj inovacija, ali uz dovoljnu sigurnost, dodaje. "Moramo da se fokusiramo na regulativu kako bi bila dovoljno sigurna. Potrebno je da bude ustanovljeno šta sve možemo da učinimo, a da opet postoji prostor za inovacije. To je definitivno naš fokus u narednom periodu."

(Dodati videi.)