Srbija ulaže 14,4 milijarde evra u energetiku: 'Đerdap 3', gasne veze i nuklearni program

Srbija ubrzava ulaganja u nove izvore energije, skladištenje i prekogranične veze kako bi obezbedila stabilno snabdevanje u periodu rastuće potrošnje na svetskom nivou, skoka cena energenata, geopolitičkih poremećaja i sve većeg udela obnovljivih izvora energije (OIE).

U takvim okolnostima, energetska bezbednost danas više nije samo pitanje toga da li energije ima dovoljno, već i da li sistem može da odgovori na poremećaje u snabdevanju, oscilacije proizvodnje i rast potrošnje. Zemlja stoga nastoji da istovremeno diverzifikuje izvore energije, povećava kapacitete iz pomenutih OIE i priprema nove velike proizvodne projekte.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je na konferenciji Beltalks u Beogradu da Srbija u narednim godinama planira ulaganja od oko 14,4 milijarde evra u energetiku, od čega bi 6,5 milijardi evra trebalo da bude uloženo u nove proizvodne kapacitete električne energije.

"Bezbednost snabdevanja je nešto što stalno moramo da unapređujemo", rekla je Đedović Handanović, ukazujući na potrebu za većim kapacitetima i boljim povezivanjem energetskih sistema.

Srbija želi da dodatno diverzifikuje snabdevanje gasom kroz nove interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, pored postojećeg pravca preko Bugarske. Uporedo radi na novim pravcima snabdevanja naftom, dok se kroz Transbalkanski koridor povećavaju mogućnosti za prekogranični prenos električne energije.

U oblasti nafte Janaf je trenutno glavni pravac snabdevanja, ali Srbija želi da razvije i pravce prema Mađarskoj, kao i prema jugu, preko Severne Makedonije i Grčke, dodala je.

"Nema energetske bezbednosti u pojedinačnoj zemlji bez energetske bezbednosti u regionu", poručila je Đedović Handanović.

Više energije, ali i više kapaciteta za balansiranje

Problem postaje složeniji sa rastom proizvodnje iz obnovljivih izvora. Srbija je kapacitete iz OIE povećala sa oko 400 megavata 2022. godine na 1,3 gigavata danas, rekla je ministarka, dok je na dve aukcije za OIE alocirano ukupno 1,2 gigavata novih kapaciteta.

Takav rast zahteva i nove kapacitete za balansiranje sistema, odnosno mogućnost da se energija sačuva kada je proizvodnja iz vetra i sunca visoka i vrati u mrežu kada proizvodnja padne ili potrošnja poraste.

Jedan od projekata koji bi trebalo da odgovori na taj problem jeste "Đerdap 3", planirana reverzibilna hidroelektrana vredna oko 2,6 milijardi evra. Projekat bi trebalo da omogući skladištenje viškova energije iz OIE i njihovo vraćanje u mrežu u periodima veće potrošnje.

"Đerdap 3" se razvija u okviru strateške saradnje Srbije i SAD u energetici, a američka građevinska kompanija Bechtel jedina je prošla prvu fazu postupka za izbor partnera za realizaciju projekta. Na javni poziv stiglo je šest prijava, ali je samo konzorcijum koji predvodi Bechtel ispunio sve uslove za nastavak postupka.

Bechtel je za projekat zainteresovan već nekoliko godina. Kompanija je još 2022. godine saopštila da je spremna da finansira prethodnu studiju izvodljivosti za "Đerdap 3".

Đedović Handanović je rekla da Srbija vidi prostor za dalje jačanje saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama u energetici na osnovu strateškog sporazuma koji su dve zemlje potpisale, prvog takvog sporazuma u oblasti energetike. Prema njenim rečima, pokrenut je dijalog i o drugim oblastima saradnje, dok ratifikovani sporazum predstavlja osnovu za realizaciju projekata od obostranog interesa.

Za Srbiju i region povećanje kapaciteta za skladištenje energije postaje sve važnije kako raste proizvodnja iz OIE. 

Uz to, Srbija je pokrenula prvu fazu nuklearnog programa, napomenula je ministarka, koji bi trebalo da otvori dodatni prostor za povećanje proizvodnih kapaciteta u budućnosti.

Petr Brzezina, predsednik Westinghouse Electric Companyja, ocenio je da će nuklearna energija imati važnu ulogu u budućem svetskom energetskom miksu, zajedno sa obnovljivim izvorima energije.

Bloomberg

Prema njegovim rečima, više od 50 zemalja već uključuje nuklearnu energiju u svoju energetsku politiku, dok mnoge planiraju da povećaju, pa čak i udvostruče postojeće kapacitete. Nuklearna energija i OIE će, kako je rekao, činiti glavninu energetskog miksa u budućnosti.

Za Srbiju, koja je tek na početku razvoja nuklearnog programa, brzina realizacije projekata zavisiće od toga koliko će se zemlja fokusirati na nuklearnu energiju, a Brzezina je posebno istakao da je važno da vlada sluša stručnjake u toj oblasti.

Regionalna povezanost kao deo energetske bezbednosti

Govoreći o tome kako država pokušava da svoju energetsku bezbednost gradi kroz snažnije povezivanje sa susednim zemljama, Đedović Handanović je navela da su radovi na Transbalkanskom koridoru počeli, a da bi on trebalo da omogući povezivanje regiona sa Italijom putem podmorskog kabla.

Povezivanje energetskih sistema važno je i za mogućnost trgovine električnom energijom i za stabilnost sistema u periodima kada pojedine zemlje imaju višak ili manjak energije.

Edward Ferguson, britanski ambasador u Srbiji, ocenio je da region ima niz energetskih izazova, uključujući uvođenje mehanizma prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM), ali i priliku da sa Velikom Britanijom razmeni iskustva kao zemljom koja nije članica EU, ali sa njom blisko sarađuje.

On je rekao da je energetska bezbednost tesno povezana sa suverenošću države, što je, prema njegovim rečima, pokazala i situacija sa NIS-om u prethodnim mesecima.

"Videli smo kako geopolitika utiče na energiju i koristi je kao alat za svoje interese", rekao je Ferguson.

Prema njegovim rečima, prelazak na čistu energiju nije važan samo zbog klimatskih ciljeva, već i zbog energetske bezbednosti i suverenosti. Zato je, kako je ocenio, ključno maksimalno unaprediti integraciju energetskih sistema unutar regiona, kao i povezivanje Zapadnog Balkana sa Evropom u celini.

Diverzifikacija ne znači prekid partnerstava

Srbija je, kako je kazala Đedović Handanović, kao i veliki deo Evrope i članica EU, od devedesetih godina imala energetsko partnerstvo sa Rusijom i oslanjala se na snabdevanje gasom pod konkurentnim uslovima, na obostranu korist.

Danas je veliki deo Evrope prekinuo takvu vrstu snabdevanja, dok Srbija nastoji da kroz svoju spoljnu politiku zaštiti interese građana.

Ministarka je rekla da oslanjanje na jednog dobavljača uvek nosi rizik da zemlja bude izložena pritisku, ali je upozorila da ne treba mešati pritisak i partnerstvo, jer jedan dobavljač u kriznim vremenima može biti veoma koristan. U tom smislu, naglasila je da država treba da bude slobodna da bira dobavljače koji nude najbolje uslove za građane i privredu.

Bloomberg

Đedović Handanović je ukazala i na važnost poštovanja međunarodnog prava, ugovora i međunarodnog poretka, bez obzira na promene geopolitičkih okolnosti. Takav pristup je, prema njenim rečima, važan i za druge potencijalne partnere, kako ne bi zaključili da bi se isti princip menjanja partnerskih odnosa onda kada se geopolitički uslove promene - mogao primeniti i prema njima.

Srbija je u prethodne četiri godine, prema njenim rečima, već značajno smanjila pojedine slabosti energetskog sistema. Zemlja je u tom periodu prošla kroz energetsku krizu nakon početka rata u Ukrajini, veliki rast cena energenata u Evropi i više od 18 meseci američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), a da građani nisu osetili poremećaje u snabdevanju.

Kao dodatne testove otpornosti sistema navela je rat u Iranu i rast cene sirove nafte iznad 100 dolara za barel, nakon čega su se nestašice pojavile u pojedinim zemljama regiona, ali ne i u Srbiji. Dodatno, podsetila je i da je istorijski nizak vodostaj Dunava ove godine doveo do restrikcija struje u pojedinim delovima regiona, dok ih u Srbiji nije bilo.