Vučić: Srbija je ostvarila rast od 3,5 odsto, ali moramo da radimo više

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija beleži snažan privredni rast, ali da se uslovi za ulaganja menjaju i da geopolitička neizvesnost dodatno otežava borbu za investicije. Govoreći o konkurentnosti Srbije i Evrope, poručio je da je potrebno više rada i ulaganja kako bi se održala pozicija u odnosu na sve snažnije azijske privrede.

Na pitanje zašto bi investitori danas trebalo da izaberu Srbiju na konferenciji Beltalks u Beogradu, Vučić je kazao da je "teško odgovoriti na to pitanje", jer "vrlo kompleksno". Istakao je da je ulaganja danas manje ne samo u Srbiji već širom Evrope i u mnogim drugim delovima sveta, zbog čega ekonomsku situaciju više nije moguće posmatrati odvojeno od geopolitičkih problema.

Srbija je u prvoj polovini godine zabeležila rast BDP-a od 3,5 odsto i po tom kriterijumu bila prva u Evropi, dodao je. Međunarodni monetarni fond za narednu godinu prognozira rast od 4,5 odsto, što bi Srbiju ponovo svrstalo na prvo mesto u Evropi. "To je najbolja preporuka za strane investitore da ulože u Srbiju."

Ipak, Vučić je ocenio da slabiji privredni rast u Evropi ograničava i priliv ulaganja iz Zapadne Evrope, koja je najveći izvor stranih direktnih investicija u Srbiji. Prema njegovim rečima, na Srbiju je odlazilo između 61 i 62 odsto svih stranih direktnih investicija u Zapadnom Balkanu.

On je rekao da potrošnja sama ne može da bude dovoljna za privredni rast Srbije, već da su potrebna ulaganja domaćih i stranih kompanija, posebno u infrastrukturu. "Međutim, ne možete praviti velike planove ako imate ovaj veliki rat u Evropi, u Ukrajini i veliki rat na Bliskom istoku."

Dodatni problem predstavljaju visoke cene energije. Cena gasa na TTF tržištu je, naglasio je, dostigla 968 dolara za 1.000 kubnih metara, dok je cena brenta premašila 100 dolara po barelu.

Bloomberg

"Više se ne radi o tržištu", rekao je Vučić, navodeći da se ekonomska politika sve više zasniva ne samo na subvencijama već i na carinama, sankcijama i drugim merama kojima države pokušavaju da zaštite svoje kompanije i obezbede im povoljniju poziciju.

Takav svet je, prema njegovim rečima, mnogo teži za poslovno planiranje.

Evropa mora da radi više

"Moramo da radimo više, to niko neće da kaže, ali ja to stvarno mislim. U suprotnom nećemo biti konkurentni", rekao je Vučić. "Čuo sam neke ljude u Nemačkoj kako to govore i odmah su napadnuti. Ali oni to zaista misle. I u redu, svi smo razmaženi, svi živimo dobre živote, ali manje radimo. I uvek očekujemo da zaradimo više."

On je ocenio da azijske ekonomije imaju "oko tigra" i želju da prestignu druge, uključujući Evropu.

"Danas sam razgovarao sa vijetnamskim predsednikom i zaista im se divim, načinu na koji su napredovali u poslednje vreme. Ali i ne samo Kinezi, već i druge nacije. Imaju 'oko tigra' - žele da preteknu sve ostale, uključujući i Evropu. A mi želimo da zadržimo istu poziciju, da ostanemo na istom mestu, ali da se ne menjamo", rekao je.

Vučić je kazao da je Srbija prethodnih godina sprovela teške ekonomske mere, uključujući promene Zakona o radu, svojevremeno smanjenje penzija i plata i produžavanje radnog veka, ali je zemlja značajno uvećala BDP i "to je nešto što niko ne može da porekne", rekao je Vučić. Dodao je da to nije dovoljno i ponovio da Srbija, kao i Evropa, mora da radi više kako bi ostala konkurentna.

Kada je reč o izvorima investicija, Vučić je rekao da najveći deo stranih ulaganja u Srbiju i dalje dolazi iz Evrope, zatim iz Kine, a potom iz drugih zemalja, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate.

Potrebno više pragmatizma

Zamenik generalnog sekretara OECD-a František Ružička poručio je na događaju u četvrtak da Evropa partnere za trgovinu i snabdevanje može da pronađe širom sveta i da mora da diverzifikuje izvore ključnih sirovina, energije i tehnologije.

"Mislim da Evropa treba da se fokusira na reindustrijalizaciju, stvarne projekte, ključne minerale, konkurentnost", rekao je Ružička, ocenjujući da je Evropa i dalje najbolje mesto za ulaganja.

On je rekao da je svetska ekonomija nakon Drugog svetskog rata dugo beležila relativno linearan rast, dok su poslednje dve decenije donele veću nepredvidivost, između ostalog zbog promena u načinu donošenja ekonomskih odluka. Takođe, Evropa je, kako je istakao, nekada bila "predvodnik u inovacijama", a danas se, kada se govori o najinovativnijim zemljama, često izdvajaju samo "dve države".

Bloomberg

Bivši austrijski kancelar i ministar spoljnih poslova Alexander Schallenberg kazao je da bi investitorima koji razmatraju Srbiju preporučio da ulažu u zemlju. "Rekao bih investitorima da apsolutno idu ka tamo", izjavio je uz ocenu da kompanije danas ne mogu da zavise od jednog dobavljača ili jednog partnera, već moraju da diverzifikuju lance snabdevanja.

Problem Evrope je, prema njegovim rečima, i u načinu razmišljanja - previše se oslanja na sopstvene pretpostavke i veruje da svi žele da postanu poput nje. Drugim rečima, Evropa mora da bude "realističnija i pragmatičnija", smatra Schallenberg i dodaje da bi odnose sa partnerima trebalo više posmatrati "kroz interese nego kroz vrednosti".

Kao primer je naveo odnos prema ratu između SAD i Irana. Prema njegovim rečima, kada je američki predsednik Donald Trump pokrenuo rat sa Iranom i zatražio pomoć od Evrope, evropske zemlje su odgovorile da to nije njihov rat. Schallenberg smatra da je Evropa tada trebalo da razgovara sa SAD o tom sukobu, ali i da istovremeno otvori razgovor o ratu u Ukrajini.

Evropa, prema njegovim rečima, mora više da razmišlja transakciono i da povezuje različite interese, umesto da odnose sa partnerima posmatra kroz pitanje slaganja sa njihovim politikama.