Kako Srbija gradi uslove za AI proizvodnju

Srbija želi da izgradi uslove za AI proizvodnju - od računarske i energetske infrastrukture i domaćih AI modela do primene veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) u fabrikama, gde bi tehnologija mogla da automatizuje deo proizvodnih procesa i omogući nove načine rada. Učesnici konferencije Beltalks u Beogradu ocenili su da će za to biti potrebna veća ulaganja u energiju, infrastrukturu i razvoj same tehnologije.

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da je IKT sektor postao najbrže rastući deo srpske privrede, uz očekivanje da će izvoz IKT usluga ove godine premašiti pet milijardi evra, nakon više od 4,5 milijardi evra prošle godine.

Kada je reč o AI-ju, Srbija već ima nekoliko važnih preduslova: velike količine podataka zahvaljujući digitalizaciji javne uprave, znanje i talenat, kao i infrastrukturu, rekla je Brnabić.

"Rano smo počeli da ulažemo u znanje, čak i u školsko obrazovanje", rekla je ona, navodeći uvođenje Informatike i računarstva kao obaveznog predmeta u osnovne škole, kao i ulaganja u Državni data centar u Kragujevcu, sa dva superkompjutera i nabavkom još jednog, trećeg takvog sistema.

Srbija je, inače, prethodnih godina razvijala saradnju sa američkom Nvidiom na AI infrastrukturi, dok je početkom 2026. pokrenut rad na nacionalnom velikom jezičkom modelu i započeti su razgovori sa francuskim Mistral AI o njegovom razvoju.

Kao sledeći korak Brnabić je izdvojila povezivanje softvera i hardvera, navodeći kao primer ulaganja u robotiku i fabriku humanoidnih robota kompanije Minth u Šapcu, otvorenu krajem avgusta. Zemlja je, prema njenim rečima, mnogo uradila na razvoju softvera, a sada pokušava da napravi iskorak i u hardveru.

Za dalji razvoj AI-ja, međutim, biće potrebno mnogo više energije, rekla je ona, ukazujući i na izazove koje donose pravila o zaštiti podataka. Istovremeno, regulatorni okvir mora da omogući da zaštita podataka i etički standardi budu usklađeni sa efikasnošću i konkurentnošću, rekla je Brnabić. Srbija je, prema njenim rečima, bila među prvim zemljama koje su usvojile etički vodič za korišćenje AI-ja.

"Verujem da je to izazov sa kojim se suočava ceo svet", rekla je Brnabić, ocenjujući da će sve zemlje morati da pronađu ravnotežu između zaštite podataka i etičkih standarda, s jedne strane, i potrebe za što efikasnijom obradom podataka, s druge.

Bloomberg

Brnabić je rekla da bi za zloupotrebe poput dipfejk sadržaja trebalo predvideti odgovarajuće kazne, ali je posebno istakla potrebu da se deca u školama uče kritičkom razmišljanju i proveravanju informacija. "Svi moramo da nađemo način da naučimo decu u školama da kritički razmišljaju, da analiziraju šta je stvarno, a šta lažna vest."

Dodala je da bi trebalo više pokazivati konkretne primere u kojima je AI unapredio postojeće poslove i javne usluge.

Balkan ne može da kopira velike AI igrače

Ministar digitalne transformacije Severne Makedonije Stefan Andonovski rekao je na događaju u četvrtak da Zapadni Balkan ne može da pobedi u AI trci pokušavajući da imitira velike tehnološke sile i zemlje.

Region bi, prema njegovim rečima, trebalo da se povezuje sa evropskim tehnološkim centrima, ubrza usvajanje novih tehnologija i ulaže u infrastrukturu i energetiku, uključujući obnovljive izvore energije.

"Moramo biti agilniji u ovoj trci", kazao je Andonovski.

On je pozvao vlade da budu oprezne sa regulisanjem AI-ja kako ne bi usporile razvoj ekosistema, posebno u oblastima koje još nisu dovoljno razvijene na domaćim tržištima. "Zašto regulisati nešto što još nemate u svojoj zemlji?", naveo je, dodajući da kompanijama treba omogućiti pristup dostupnim resursima i prostor za razvoj.

Zapadni Balkan bi, prema njegovim rečima, trebalo da sarađuje regionalno, ali ne kroz nove rezolucije, već kroz platforme koje bi povezale kompanije iz regiona i omogućile im da se takmiče sa evropskim firmama.

Čadež: AI treba da menja ceo biznis

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da je Srbija u prethodnih desetak godina napravila značajne pomake u digitalnoj infrastrukturi, navodeći pre svega pomenuti data centar u Kragujevcu i razvoj energetskih kapaciteta. Dodao je da će Srbija u budućnosti morati da kombinuje obnovljive izvore energije, hidroelektrane i nuklearnu energiju kako bi podržala razvoj novih tehnologija koji su veliki potrošači energije.

Za kompanije, međutim, sama infrastruktura nije dovoljna. Ako AI treba da promeni način poslovanja, potrebni su modeli koji mogu da se prilagode konkretnim potrebama kompanija i primene u njihovom poslovanju, napomenuo je.

Čadež je podsetio da se u Srbiji paralelno radi na dva trenutno značajna projekta - razvoju nacionalnog velikog jezičkog modela za srpski jezik u saradnji sa Mistral AI (a koji bi trebalo da bude gotov pre izložbe Expo) i razvoju Orionove AI fabrike, koja kompanijama omogućava pristup računarskoj infrastrukturi za unapređenje i primenu AI modela.

Skrenuo je pažnju i na promene unutar domaće IT industrije - softverske kompanije koje su ranije razvijale SaaS (engl. Software as a Service - softver kao usluga) proizvode sada se, prema njegovim rečima, uspešno transformišu u usluge zasnovane na AI-ju, to jest AIaaS (engl. AI as a Service).

To pokazuje da AI ne mora nužno da znači gubitak poslova za IT inženjere, već može da promeni način na koji kompanije koriste njihovo znanje, rekao je Čadež.

Za firme je najvažnije kako razumeju ulogu AI-ja jer ga, kako je kazao, ne treba posmatrati samo kao alat, već kao tehnologiju koja može da promeni način na koji je ceo biznis organizovan. Drugim rečima, kompanije treba da traže oblasti u kojima AI može da uradi ono što čovek ne može, a takav pristup mora da krene od najvišeg nivoa upravljanja i da se proširi kroz celu organizaciju, rekao je.

"Lako je napraviti alat, ali ga je teško skalirati", rekao je Čadež, navodeći data centre, bezbedno računarstvo i dovoljan broj GPU jedinica kao ključnu infrastrukturu za širu primenu AI-ja.

Pošto je Srbija industrijska zemlja, uspeh AI-ja trebalo bi meriti i kroz to koliko će ga proizvođači koristiti za unapređenje poslovanja, rekao je predsednik PKS.

Pored AI infrastrukture, važna je i 5G mreža, dodao je, navodeći da bi do kraja godine cela Srbija trebalo da bude pokrivena 5G mrežom. Kombinacija AI-ja, infrastrukture i 5G-a otvara mogućnost za veću automatizaciju proizvodnje, uključujući fabrike u kojima bi roboti mogli samostalno da obavljaju poslove.

Depositphotos

Čadež je rekao da Srbija sada mora da stavi veći fokus na digitalnu ekonomiju kako bi Zapadni Balkan iz pozicije regiona koji se prilagođava tehnološkim promenama prešao u poziciju regiona koji ih stvara.

"Treba da idemo od 'made in Serbia' ka 'created in Serbia' odnosno 'created in Western Balkans'", rekao je Čadež.

Bogdanović: AI mora da donese veću vrednost

Aleksandar Bogdanović, predsednik izvršnog odbora Yettel Banke, rekao je da je Srbija već pokazala da može brzo da usvaja nove tehnologije, navodeći razvoj e-uprave kao primer. Njegove kolege sa drugih tržišta, rekao je, bile su iznenađene nivoom razvoja tog projekta.

Dovođenje kompanija poput Mistrala i Nvidije i mogućnost saradnje sa njima ocenio je kao važan korak, ali je poručio kompanijama da AI ne posmatraju samo kao dodatak postojećem poslovanju. "AI nije šminka za vaš posao", rekao je Bogdanović, pozivajući firme da razmišljaju o tome kako AI može suštinski da promeni njihov biznis.

Prema njegovim rečima, ako kompanija može da pokaže da će uz AI imati više klijenata, veće prihode ili veću vrednost poslovanja, nema razloga da investitori ostanu uzdržani prema takvim ulaganjima.

Govoreći o tome kako institucije i kompanije odgovaraju na tehnološke promene, Bogdanović je upozorio i na predrasude o spremnosti finansijskog sektora da prihvati inovacije. "Opasne su predrasude da je, recimo, Narodna banka Srbije konzervativna. Mi bismo rekli da je lider u prihvatanju inovacija", rekao je Bogdanović, navodeći da zahvaljujući tome Yettel Bank uspeo da omogući srpskim klijentima da postanu korisnici banke samo uz korišćenje telefona i lične karte, bez obzira na to gde se u svetu nalaze.