AI menja posao u srpskom IT-ju, ali kriza je počela ranije

Veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) jeste promenila računicu u IT industriji, ali u Srbiji još nema dovoljno dokaza da je ona glavni razlog zbog kojeg kompanije otpuštaju ljude. Domaće tržište se već nekoliko godina prilagođava kraju pojačanog pandemijskog zapošljavanja, manjku projekata i promenjenoj isplativosti autsorsinga, dok AI sada dodatno menja odnos između broja zaposlenih i količine posla koju mogu da obave.

Najvidljivija promena zato verovatno nije u otkazima, već u tome ko danas uopšte dobija priliku da se zaposli. Firme sve više očekuju da jedan zaposleni pokrije širi raspon zadataka, dok se za juniore prostor sužava. Istovremeno, raste potražnja za iskusnim stručnjacima koji umeju da rade sa AI-jem, ali i da razumeju njegove mogućnosti i ograničenja u praksi.

"Moj utisak je da je uticaj AI-ja na otpuštanja u srpskom IT sektoru trenutno preuveličan, jer mi nemamo nikakvu pouzdanu kvantitativnu procenu koliki procenat otkaza je neposredno izazvan AI-jem, a koliki drugim poslovnim razlozima. Više je do toga da se u pojedinim slučajevima AI verovatno koristi kao zgodno objašnjenje za odluke koje su zapravo posledica finansijskih problema, manjka projekata ili ranijeg prekomernog zapošljavanja", kaže Saša Marinković, osnivač i izvršni direktor kompanije za regrutaciju IT kadrova People Focus.

Sa druge strane, ocenjuje da je uticaj AI-ja na usporavanje novih zapošljavanja mnogo konkretniji. "AI jeste trenutno jedan od faktora zbog kojih kompanije smanjuju troškove, preispituju broj ljudi koji im je potreban, procenjuju da li uz postojeći tim i AI alate mogu da obave više posla, pa teže odobravaju dodatne pozicije, naročito kada je reč o operativnim i ponavljajućim zadacima."

Domaća IT industrija, kao grana koja je izvozno orijentisana, prirodno podleže uticaju dešavanja na svetskim tržištima. A kako podseća konsultant za strategiju i primenu AI-ja Branko Kovač, nova tehnologija, globalno posmatrano, jeste razlog velikog broja otpuštanja tokom prošle i ove godine. "Međutim, potrebno je jasno razgraničiti dva slučaja - otpuštanje usled automatizacije i zbog kapitalnih ulaganja."

Depositphotos

U prvom slučaju, prema njegovim rečima, čini se da se nazire i inverzni trend ponovnog zapošljavanja u situacijama kada su kompanije precenile mogućnosti AI-ja - takozvani Klarna efekat (kompanija Klarna je tokom 2025. donela odluku da kompletnu korisničku podršku zameni AI-jem; rezultati nisu bili očekivani, pa je određeni broj ljudi morao da bude opet angažovan). Drugi slučaj je jasan i kompanije se zbog kapitalnih ulaganja u razvoj AI-ja odlučuju da smanje troškove tako što otpuste određeni broj ljudi. Van toga, i on naglašava da postoje i svetske firme koje su svesne da imaju višak zaposlenih i pod plaštom priče o AI-ju pronalaze zgodan način da ih otpuste.

Kada je reč o Srbiji, Kovač procenjuje da su ovdašnje firme u značajno manjoj meri otpuštale direktno zbog AI-ja. "Jedna ili dve kompanije to jesu dovoljno jasno navele kao razlog, ali priči o tome kako AI uništava domaći IT je tu kraj. Kada bilo koja kompanija otpusti više od 100 ljudi, to će biti vest. Iako bi bilo lako okriviti AI, razlozi su češće poslovna optimizacija ili kriza poslovnih rezultata. Toga je, naravno, uvek bilo, a naročito u neizvesnim periodima poput ovog u kom se nalazimo."

Osnivačica agencije za zapošljavanje tehnoloških stručnjaka Omnes Group Nevena Sofranić takođe smatra da je slika složenija od "AI otpušta ljude".

"Utiska sam da svedočimo da se brišu granice između pozicija - poslodavci sve češće očekuju da dizajner ume malo 'frontend', da se frontend developer prebaci i na 'backend', da backend inženjer samostalno isporuči 'feature' bez dodatne podrške. To je suptilna promena koja dugoročno podrazumeva manje osoba po timu", kaže ona. 

Šta se u takvim okolnostima dešava sa pozicijama

Sagovornici Bloomberg Adrije navode da su trenutno najugroženija manje sofisticirana zaduženja: junior developeri, manual QA testeri, korisnička i tehnička podrška, ljudi čiji se doprinos uglavnom svodi na jednostavnije programske zadatke i izvršenje po unapred zadatim instrukcijama. Istovremeno, od project i product menadžera se očekuje više jer je utisak da dostupni AI alati mogu značajno da povećaju produktivnost ovih pozicija. "Da bi softverski inženjeri trebalo da koriste AI kao pomoć u pisanju programskog koda, to se skoro pa podrazumeva", navodi Kovač.

I globalno i lokalno, on uočava veću tražnju za inženjerima koji u fokusu imaju podatke (data inženjeri) ili se bave razvojem i implementacijom AI-ja. "Osim toga, uvek je bilo i biće dovoljno posla za iskusne softverske inženjere sa specifičnom domenskom ili tehnološkom ekspertizom. Ekspanzija AI-ja je dodatno povećala potražnju za klaud stručnjacima, a otvorila i ozbiljne sigurnosne pretnje zbog kojih su stručnjaci za sajber-bezbednost takođe veoma traženi."

Slično primećuju i drugi poznavaoci prilika, s tim da naglašavaju da najveći deficit nije nužno vezan za jednu tehnologiju, već za nivo iskustva.

U tom smislu, Marinković naglašava da se kvalitetan i specijalizovan kadar i dalje aktivno traži, zato što njihova vrednost nije "samo" u pisanju koda, već u proceni, iskustvu, razumevanju sistema, rešavanju složenih problema i preuzimanju odgovornosti. "AI može da ubrza njihov rad, ali ih zbog toga ne čini suvišnim. Kompanijama su posebno potrebni kvalitetni mediori i seniori koji mogu brzo da preuzmu odgovornost, razumeju širi poslovni kontekst i samostalno rešavaju probleme", kaže on.

Jer, kako dodaje Sofranić, kada kodiranje samo po sebi postane jeftino i brzo, "ono što ostaje skupo i retko jeste sposobnost da neko planira arhitekturu, organizuje tim, definiše šta uopšte treba graditi i proceni kada je AI izlaz dobar, a kada nije".

Ono što je brine pak jeste to što domaći talenti ne usvajaju AI alate dovoljno brzo, a to je upravo veština koja danas pravi razliku između onoga ko ostaje konkurentan i onoga ko to prestaje da bude.

Bloomberg

"Ako govorimo o ljudima koji integrišu i implementiraju LLM-ove (engl. large language model - veliki jezički model, prim. aut.) u postojeće proizvode i procese, njih ćemo verovatno imati sasvim dovoljno. Ako pak govorimo o istraživačima koji razvijaju same modele - tu Srbija, kao i većina malih tržišta, realno nije ni blizu konkurentna, niti to očekujem da će uskoro postati."

Marinković ističe i da neće svakoj kompaniji biti potreban tim sastavljen isključivo od usko specijalizovanih AI eksperata. "Deo potrebe će se rešavati razvojem AI veština kod postojećih softverskih, data, klaud i DevOps stručnjaka, prekvalifikacijom iskusnih developera i angažovanjem eksternih specijalizovanih timova kada kompanija nema dovoljno znanja ili budžeta da takvu ekspertizu izgradi interno. Sve u svemu, srpski IT sektor ima budućnost, ali pod uslovom da ne prestane da razvija sopstveni kadar."

Pad oglasa za posao ne pruža potpunu sliku

Broj oglasa za IT poslove u Srbiji u prvoj polovini ove godine bio je za oko trećinu manji nego u istom periodu 2025, prema podacima Infostuda, platforme za zapošljavanje koja je u prvih šest meseci zabeležila 1.633 oglasa u tom sektoru. Bio je to nastavak silazne tendencije koji se očitava već poslednjih par godina.

Ovde treba imati barem dve stvari u vidu.

Prvo, sagovornici skreću pažnju na to da sam broj oglasa više nije indikativan kao pre. Pa tako, kada je reč o juniorskim pozicijama, Marinković kaže da se deo prilika seli, na primer, iz javnih oglasa u zatvorenije programe, prakse i partnerstva sa fakultetima, kroz koje kompanije mogu ranije da identifikuju i planski razvijaju kvalitetne mlade ljude. Seniori se, dodaje, sve češće traže direktno, preko specijalizovanih regrutera, preporuka i profesionalnih mreža, te "javni oglasi više ne daju potpunu sliku stvarne potražnje". Drugim rečima, deo potražnje je samo postao manje vidljiv.

Drugo, stručnjaci podsećaju da pad broja IT oglasa nije počeo sa AI-jem i stoga se ne može objasniti samo njegovim uticajem. Primarni uzrok bila je šira korekcija tržišta koja je počela od kraja 2022. godine, a izazvana je pređašnjim pandemijskim procvatom IT-ja, kada su mnoge firme zapošljavale više ljudi nego što je dugoročno bilo održivo, računajući na nastavak brzog rasta i priliv novih projekata. "Kada su investicije usporile, a broj klijenata i projekata počeo da pada, deo zaposlenih ostao je mesecima na 'benchu' (termin koji se odnosi na zaposlene kojima tokom određenog perioda nije dodeljen nijedan projekat na kojem bi radili, prim. aut.). Kompanije su zato prvo prestale da otvaraju nove pozicije, a zatim krenule u restrukturiranje i smanjenje timova", napominje Marinković.

Dalje, ističe Sofranić, "imamo rat, geopolitičku neizvesnost, poremećaje u lancima snabdevanja, opštu globalnu ekonomsku nesigurnost" i "sve to direktno utiče na budžete stranih kompanija koje su tradicionalno bile najveći poslodavci u domaćem IT-ju".

Slabosti srpskog tržišta

A usporavanje svetskog IT-ja u kombinaciji sa lokalnim prilikama donelo je značajan pritisak na poslovanje. Naime, ono je posebno pogodilo domaće autsorsing firme koje često zavise od malog broja stranih klijenata. I koje su, uz to, konkurentsku prednost godinama gradile na niskoj ceni rada, a u poslednje vreme srpsko tržište više nije tako jeftino - plate su rasle brže od produktivnosti u očima stranih naručilaca, pa se deo posla seli u jeftinije destinacije.

"Autsorsing firme su kategorija u riziku, jer kompanije koje su ranije eksternalizovale delove razvoja sada imaju veći interni 'bandwidth' (kapacitet, prim. aut.) da te iste zadatke urade sopstvenim, manjim timovima uz pomoć AI alata", kaže Sofranić.

Depositphotos

Ili, kako Kovač to sumira, "dok smo za kompanije sa Zapada bili cenovno prihvatljivi, sve je dobro funkcionisalo - malo ratovi i krize, malo činjenica su tržišta Indije i jugoistočne Azije sada značajno jeftinija od našeg i sada smo tu gde smo".

Na to Marinković dodaje i nepredvidiv poreski sistem, jer "promene poreskih olakšica dodatno otežavaju kompanijama dugoročno planiranje troškova zapošljavanja", te "kada firma nije sigurna kakav će joj biti ukupan trošak za godinu ili dve, prirodno je da postane opreznija pri otvaranju stalnih pozicija".

Adria region oseća isti pritisak

Regionalni kontekst pokazuje slične tendencije u kojima se prepliću tehnološke promene i ekonomska realnost. Vladimir Sukara, osnivač i vlasnik portala AI Balkan i AI konsultant, navodi da u poslednje vreme dobija znatno veći broj upita inženjera koji samostalno traže novi angažman, što ranije nije bio slučaj u toj meri. "To nije dokaz da su ostali bez posla zbog AI-ja, ali jeste signal da se odnos ponude i potražnje menja."

I on ističe kompleksnost problema - gde nova tehnologija jeste deo promene, ali istovremeno deluju geopolitička i ekonomska neizvesnost, nestabilna potražnja, oprez investitora i korekcija posle neuobičajenog pandemijskog rasta. "Kada tržište raste, svi žele da budu deo rasta, a kada počne da pada, svi istovremeno pokušavaju da smanje rizik. Pa tako kada nemate jasnu sliku o potražnji u narednih šest ili 12 meseci, jedna od prvih odluka je odlaganje zapošljavanja."

Srbija nije izuzetak ni kad su u pitanju promene na polju cene rada - ​prema njegovom utisku, sličan obrazac postoji širom regiona, iako se njegov intenzitet razlikuje od države do države.

"Regionalni IT je izgubio deo ranije cenovne prednosti. Mnoge regionalne kompanije predugo su se oslanjale na prodaju radnih sati i nižu cenu, umesto na vlastite proizvode, specijalizovana znanja i usluge veće vrednosti. Kada se razlika između cene regionalnog i zapadnog inženjera smanjila, klijenti su počeli pažljivije da procenjuju šta stvarno dobijaju za svoj novac. Produktivnost nije na nivou onoga što plaćaju i onda vlasnici biznisa traže izlaz iz te situacije - AI im je to omogućio i oni su to prigrlili", zapaža Sukara.

Problem vidi u sporom, neplanskom prihvatanju promena, nedovoljno individualnog učenja posle godina dobrih uslova i obrazovnom sistemu koji teško prati brzinu tehnološkog razvoja. "Ljudi se uspavaju u svoju zonu komfora nenamerno, misleći da će stvari večno trajati jer to je u ljudskoj psihologiji, naročito na području Balkana. Zato pad broja oglasa nije samo priča o AI-ju. To je kombinacija korekcije prethodnog rasta, ekonomske i geopolitičke neizvesnosti, promene investitorskih prioriteta, slabije cenovne konkurentnosti i nedovoljno brzog prilagođavanja."

Depositphotos

Kada je reč o traženim kadrovima, kompanije trenutno opreznije šire timove, dok poznavanje AI alata polako prelazi iz dodatne prednosti u osnovno očekivanje za svakog IT kandidata. Ipak, Sukara upozorava da brza integracija tehnologije ne čini inženjere stručnjacima za razvoj modela, jer je pravo umeće razumeti zašto se i šta tačno automatizuje uz jasan merljiv rezultat.

"Kompanije ne traže AI radi AI-ja. One traže rešen problem, niže troškove, veću profitabilnost, povrat ulaganja i merljiv rezultat. Kojim alatom će se doći do toga manje je važno. Previše se fokusiramo na alate, a premalo na procese: šta automatizujemo, zašto to radimo, koji rizik stvaramo i kakvu vrednost dobijamo. Upravo tu vidim rast potrebe za ljudima koji mogu da pregledaju poslovne procese, prepoznaju realne prilike za AI, procene rizike i naprave redosled uvođenja prema stvarnom povratu ulaganja", ocenjuje.

Iako je znanje danas u načelu dostupnije nego ikada, glavni izazov za mlade stručnjake postalo je sticanje stvarnog iskustva na živim sistemima - u čemu AI, naglašava on, čak može pomoći tako što će seniorima olakšati mentorstvo i usmeravanje. Kompanije zato treba da razviju nove modele prakse, ali i da pređu sa pukog prodavanja radnih sati na razvoj sopstvenih proizvoda i rešenja.

Što opet ne znači da svaka firma mora da razvija vlastiti veliki AI model, dodaje Sukara. Budućnost regionalne industrije, prema njegovom mišljenju, ne leži u razvoju sopstvenih velikih modela, već u pametnoj i bezbednoj integraciji postojeće tehnologije u poslovne procese.

"Region neće postati konkurentniji tako što će svaka kompanija pojedinačno pokušavati da otkrije iste stvari. Potrebno je povezivanje kompanija, stručnjaka i obrazovnih institucija, stvaranje kritične mase znanja i otvorenije deljenje iskustava", zaključuje on.

A šta čeka tržište koje ne pruža prilike juniorima

Sagovornici skreću pažnju na to da su poslednjih godina srpske firme, naročito male i srednje, značajno smanjile ulaganja u razvoj juniora i ređe imaju kapacitete da izdvoje iskusne ljude za mentorstvo. Jednostavno, firme koje već neko vreme nemaju luksuz da "na klupi" drže iskusne i dobro plaćene inženjere, još manje imaju luksuz da zapošljavaju početnike koje vide skoro isključivo kao čist trošak.

"Dovoljno jasno prepoznaju mogućnosti AI-ja u razvoju softvera i to vide kao način da odgovore na dodatne zahteve klijenata. Poslovna logika je tu veoma jasna - zašto zapošljavati nove ljude ukoliko se produktivnost postojećih može povećati za recimo 20 odsto uz pomoć AI alata", kaže Kovač.

Depositphotos

U tu matematiku Sofranić dodaje i da sa AI-jem nema troškova koje nosi zapošljavanje zaposlenog - bolovanja, uvođenje u posao, greške koje treba ispravljati i fluktuacija.

Istovremeno, mlađe generacije zaposlenih ulaze na znatno konkurentnije tržište, očekuju više strukture, češće povratne informacije i dostupnost mentora tokom procesa učenja, a pritom dolaze iz obrazovnog sistema koji je često više vođen instrukcijama nego samostalnim rešavanjem problema. "Upravo taj nesklad između očekivanja kandidata i mogućnosti poslodavaca predstavlja jedan od najvećih izazova pri zapošljavanju i razvoju juniora danas", navodi Marinković.

Stoga on procenjuje da će u narednom periodu zapošljavanje u srpskom IT sektoru biće manje masovno, a mnogo selektivnije. "Više neće biti dovoljno završiti kurs ili poznavati jedan programski jezik. Prednost će imati oni koji uz tehničku osnovu razvijaju praktično iskustvo, razumevanje procesa, komunikaciju, timski rad i sposobnost rešavanja problema."

Ovo je potencijalno problematično. Kratkoročna selektivnost može da stvori ozbiljno usko grlo jer mediori i seniori se ne pojavljuju sami od sebe već nastaju tako što kompanije zaposle manje iskusne ljude, daju im mentorstvo, odgovornost i dovoljno vremena da napreduju. "Zato će kompanije morati ponovo početi da ulažu u razvoj ljudi, ali ciljanije nego ranije, na primer kroz pažljiviji izbor juniora, strukturisane programe obuke i ulaganje u kvalitetne mediore koji uz mentorstvo za dve do tri godine mogu postati seniori i pritom ostati lojalni sistemu u kojem su rasli", pojašnjava Marinković.

Kovač veruje da će tržište imati nove juniorske i mediorske inženjere koji će se prilično razlikovati od sadašnjih, slično trendu koji se trenutno vidi sa softverskim inženjerima koji usvajaju nova znanja kako bi adekvatno odgovorili dolazećim potrebama. "Upravo smo na taj način i dobili jedan deo AI inženjera koje danas imamo, njihovom svesnom tranzicijom ka poslovima koji su došli ili širom strategijom kompanija koje su prepoznale prilike u ekspanziji AI-ja. Specifična znanja vezana za pojedinačne industrije će postati još veći diferencijator, a to će otvoriti i prostor ekspertima iz različitih oblasti poput finansija, transporta ili energetike da usvajanjem aktuelnih tehnologija daju značajan doprinos daljem razvoju celog IT-ja."

Depositphotos

Trenutno je i dalje mnogo firmi koje su u nekoj vrsti čekanja, ocenjuje Sofranić, pa ostaju oprezne i radije nastavljaju da drže ljude "na klupi" nego da otpuštaju pa ponovo zapošljavaju, "jer je to jeftinije nego trošiti resurse u prazno".

"Koliko će ovo potrajati, dobrim delom zavisi od faktora na koje domaće tržište nema uticaja, pre svega od cene tokena (jedinica teksta koju veliki jezički model obrađuje, prim. aut.) i od toga koliko će brzo modeli otvorenog koda (posebno kineski, poput onih koje razvijaju Zhipu AI ili Moonshot AI) nastaviti da stižu vodeće zatvorene sisteme. Ako tokeni pojeftine još više, a modeli modeli otvorenog koda postanu dovoljno dobri za većinu zadataka, pritisak na tradicionalne uloge u razvoju softvera će se samo povećati. To je scenario za koji mislim da domaći IT sektor mora ozbiljno da planira, umesto da čeka da prođe sam od sebe", zaključuje ona.