Snažan rast zaposlenosti, uz istovremeni značajan pad nezaposlenosti u Srbiji, najverovatnije je okončan 2025. godine, nakon više godina trajanja, upozorili su domaći ekonomisti, nakon što je zvanična statistika očitala blagi pad zaposlenosti, povećanu stopu nezaposlenosti i nastavak relativno brzog rasta zarada.
Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je da je ukupan broj zaposlenih prošle godine pao za jedan odsto, dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 8,6 u 2024. na 8,7 odsto u 2025. Pad zaposlenosti bio je vođen pomeranjima u oblasti neformalne zaposlenosti, koja je pala za 5,8 odsto, dok je pad formalne zaposlenosti procentualno bio značajno manji - 0,3 odsto.
Ovi anketni pokazatelji koreliraju s izveštajem o registrovanoj zaposlenosti koji takođe objavljuje RZS, a koji se sastavlja na bazi administrativnih izvora. I taj izveštaj pokazuje mali pad registrovane zaposlenosti lane - od 0,2 odsto.
Opširnije
Plate u IT-ju i ugostiteljstvu u Srbiji deli čak 955 evra
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da zarade u Srbiji ne rastu ravnomerno - mahom se koncentrišu u nekoliko visoko plaćenih sektora, dok veći deo zaposlenih ostaje s nižim primanjima.
24.03.2026
Nevidljivi filter tržišta rada
Zašto su životna dob i iskustvo sve češće prepreka, umesto resurs prilikom zapošljavanja.
15.02.2026
Srbija ima 250.000 nezaposlenih, ali firme ne nalaze radnike
Od 50.000 ljudi koji su otišli sa evidencije zaposlenih, oko 30.000 se iselilo iz Srbije, a 20.000 je ostalo bez posla, kaže Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta.
09.01.2026
Poslednje tromesečje prošle godine donelo je slabije rezultate i na kvartalnom i na međugodišnjem nivou. Stopa zaposlenosti je bila 50,5 odsto (za oko jedan procentni poen manje, i kvartalno i međugodišnje), a stopa nezaposlenosti 8,9 odsto (veća za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal i za 0,3 poena u odnosu na isti kvartal 2024).
Slično kretanjima na nivou cele godine, i četvrti kvartal 2025. je imao smanjenje neformalno zaposlenih koje je procenutalno bilo dosta veće od smanjenja formalno zaposlenih. Uz to, zabeleženo je manje zaposlenih i u javnom i u privatnom sektoru (tu je takođe pad i kvartalni i međugodišnji). Ali zašto ekonomisti ovo vide pre kao kraj jedne ere na domaćem tržištu rada, a ne samo kao prolaznu tendenciju?
"Kretanja na tržištu rada u 2025. sugerišu da je verovatno završen period solidnog rasta zaposlenosti i izraženog smanjenja stope nezaposlenosti koji je obeležio prethodne godine. Naime, visok rast zarada, koji je u poslednjim godinama bio brži od rasta produktivnosti, uz dodatno snažno administrativno povećanje minimalne zarade - počinju da deluje kao ograničavajući faktor za novo zapošljavanje", objašnjavaju autori najnovijeg Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njegove Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Drugim rečima, oni ukazuju na to da prošlogodišnji rezultat dolazi prvenstveno kao posledica strukturnih faktora, a ne privremenog usporavanja privredne aktivnosti ili sezonskih varijacija.
Ovaj efekat je, kako ističu, naročito izražen u segmentu slabije kvalifikovane radne snage, gde poslodavci imaju manji prostor da apsorbuju rast troškova rada, a što onda može dovesti do smanjenja tražnje za njihovim radom.
"Zbog toga je moguće da će stopa nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu imati tendenciju stabilizacije na sadašnjem nivou od oko 8,5 odsto koji je i dalje znatno viši nego u uporedivim zemljama Centralne i istočne Evrope (gde je u 2025. iznosila 4,2 odsto)", navodi se u publikaciji.
Kako je na nedavnoj promociji tog biltena rekao profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, "tokom 2025. stanje na tržištu rada je blago pogoršano - pogoršanje nije veliko, ali na osnovu većeg broja faktora, čini se da će to da se nastavi i u ovoj i u narednim godinama".
Bloomberg
Skrenuo je pažnju na to da je pad zaposlenosti koncentrisan u industriji (pre svega, u tekstilnoj i industriji automobilskih kablova), trgovini (gde nije sasvim jasno da li je to bilo uslovljeno vladinim ograničenjem trgovinskih marži i posledičnim zatvaranjem prodavnica) i drugim uslugama. "Postoji još jedan dugoročni trend, koji je delimično rezultat svetskih trendova, a delimično strukture privrede Srbije - to je uvođenje veštačke inteligencije koje dovodi do zamene ljudskog rada softverom. Ovo se najpre dešava baš u IT sektoru i to u onom delu u kom se obavljaju rutinski poslovi, a veliki deo IT sektora u Srbiji upravo radi to. Tu se često radi o podršci kupcima i slično - takvi poslovi se vrlo lako automatizuju. Taj proces će se verovatno nastaviti i u narednim godinama, širenjem primene veštačke inteligencije na mnoge druge delatnosti."
U oči upada i činjenica da već nekoliko godina rast zaposlenosti u privatnom sektoru usporava, da bi krajem prošle godine počeo da opada. Istovremeno, zaposlenost u javnom sektoru stagnira ili opada.
"Kvartalni monitor", oktobar - decembar 2025.
Uopšteno, usporavanje rasta broja zaposlenih uz relativno visoku stopu nezaposlenosti odražava neusklađenost ponude i tražnje za radnom snagom, kažu autori. "Znam dosta ljudi koji imaju 50 i više godina i koji godinama ne rade. Neki teško da mogu, a neki i ne žele da nađu posao - jednostavno, ono što bi možda mogli da rade ne žele, a ono što bi želeli da rade ne mogu i tu nema podudaranja na tržištu rada", izjavio je Arsić.
Plate ranije bile potcenjene - sad precenjene
Već desetak godina zarade rastu znatno brže od produktivnosti, zbog čega rastu jedinični troškovi rada, kaže se u Kvartalnom monitoru. Ako su plate u Srbiji nekad bile potcenjene, sada su, u odnosu na nivo produktivnosti - verovatno precenjene, rekao je Arsić.
Bloomberg
Time se došlo u situaciju da brz rast zarada eliminiše radna mesta na kojima se stvara mala dodatna vrednost, te je održanje zaposlenosti uz rast zarada moguće uz promenu strukture privrede ka sektorima u kojima se stvara velika dodata vrednost. Međutim, za to su potrebne velike privatne investicije i bolji privredni ambijent, napominju stručnjaci.
"Nije sigurno odakle će doći te investicije jer se strane investicije smanjuju, a javne investicije su već velike i ne mogu povećati produktivnost u sektoru razmenjivih dobara, a domaća privreda zavisi od privrednog ambijenta, za koji nema naznaka da će da se promeni u pozitivnom pravcu", smatra profesor.
Prosečna neto zarada u 2025. je porasle za 11,5 nominalno, odnosno za 7,4 odsto realno. U decembru je dostigla rekordnih 124.089 dinara, dok je na nivou cele godine iznosila 109.462 dinara.
Ekonomisti ističu da je snažni realni rast zarada - koji je ostvaren i pored pogoršanja osnovnih indikatora tržišta rada i manjeg realnog rasta privredne aktivnosti - posledica veće pregovaračke moći radnika usled nepovoljne demografske slike zemlje, što podrazumevanje višegodišnju emigraciju stanovništva, nizak fertilitet i starenje nacije.
Paralelno s tim, produktivnost rada je u poslednjem kvartalu malo povećana u odnosu na isti kvartal prethodne godine (za 2,7 odsto), usled manjeg realnog rasta privredne aktivnosti i manjeg smanjenja zaposlenosti. Realni jedinični troškovi rada značajnije su porasli zbog većeg realnog rasta zarada od realnog rasta bruto dodate vrednosti i produktivnosti rada.
U prerađivačkoj industriji produktivnost po radniku je naročito niska i u periodu 2015-2024. godine je smanjena za preko 10 odsto. "Značajno smanjenje produktivnosti rada je ostvareno u proizvodnji prehrambenih proizvoda, proizvodnji pića, proizvodnja tekstila, proizvodnja kože, prerada drveta, proizvodnja papira, štampanje, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja gume. Zarade su realno porasle u istom periodu za 65,3 odsto, što dovodi do velikog rasta realnih jediničnih troškova rada", napominje se u biltenu, uz zaključak da je to za posledicu imalo smanjenje broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji tokom prošle godine.
.webp){kind=icon}
