Vučić: Premalo srpskih firmi u dualnom obrazovanju

Srbija nema dovoljno domaćih kompanija koje su uključene u dualno obrazovanje i to će morati da se promeni, izjavio je predsednik države Aleksandar Vučić u petak, na otvaranju Trening centra za dualno i celoživotno obrazovanje pri Mašinskoj školi "Pančevo".

On je tom prilikom napomenuo da je ulaganje u dualno obrazovanje važno jer ono čini mlade sposobnim, samostalnim i spremnim da se suoči sa zahtevima savremenog tržišta. Uz to, naglasio je da su zemlje poput Nemačke i Danske ostvarile ogromne privredne uspehe zahvaljujući dualnom obrazovanju i da će raditi na tome da što više ovdašnjih firmi podrži ovaj koncept.

"Problem je što nemamo dovoljno srpskih kompanija uključenih u dualno obrazovanje. U Nemačkoj je 400.000 kompanija uključeno u dualno obrazovanje, kod nas 1.200 i to uglavnom strane. Mi ćemo morati sebe i svoje navike da menjamo, bez toga nema budućnosti", kazao je Vučić, prenela je Beta.

Dodao je da su mladi odlazili iz Srbije jer su na drugim mestima imali bolju priliku za obrazovanje i bolji privredni ambijent. Za Trening centar koji je obišao rekao je da nudi dualno obrazovanje koje osposobljava mlade da budu spremni za zahteve savremenog tržišta, kao i da je "idealan i za one koji u fabrikama izgube posao da ovde dođu i brzo prekvalifikuju".

Zvanični podaci pokazali su da je nedavni pad zaposlenosti u zemlji koncentrisan u industriji (pre svega, u tekstilnoj i industriji automobilskih kablova, gde je proteklih meseci došlo do gašenja više ogranaka i otkaza), trgovini (gde nije sasvim jasno da li je to bilo uslovljeno vladinim ograničenjem trgovinskih marži i posledičnim zatvaranjem prodavnica) i drugim uslugama. Iz Svetske banke ove nedelje su napomenuli da je prošle godine bilo preko 10.000 manje zaposlenih u tekstilnoj industriji i proizvodnji obuće u odnosu na 2024.

"Postoji još jedan dugoročni trend, koji je delimično rezultat svetskih trendova, a delimično strukture privrede Srbije - to je uvođenje veštačke inteligencije koje dovodi do zamene ljudskog rada softverom. Ovo se najpre dešava baš u IT sektoru i to u onom delu u kom se obavljaju rutinski poslovi, a veliki deo IT sektora u Srbiji upravo radi to. Tu se često radi o podršci kupcima i slično - takvi poslovi se vrlo lako automatizuju. Taj proces će se verovatno nastaviti i u narednim godinama, širenjem primene veštačke inteligencije na mnoge druge delatnosti", rekao je ranije ove godine profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Prema Vučićevim rečima, zaposlenost u Srbiji je u prvom tromesečju "minimalno smanjena u odnosu na isti kvartal prošle godine", dok je nivo nezaposlenosti malo iznad evropskog proseka, ali da je stopa rasta značajno veća (BDP je porastao za tri odsto, što je bilo iznad očekivanja). ''Minimalno je smanjeno (zaposlenost) i zato ćemo sad da gledamo kako da povećavamo. Upravo zbog povećanja minimalca i povećavanja plata ljudi odlaze u Tunis, Maroko, a inače nam je nivo nezaposlenosti malo iznad evropskog proseka. Stopa rasta je značajno veća i nećemo imati problem sa tim, imaćemo problem sa svojim navikama.''

Komentarišući tvrdnje o trajanju radne nedelje u Srbiji, Vučić je rekao da ne razume ljude koji čeznu za tim da rade što manje. "Ja sam čuo izjavu, to je kao vic, od jednog direktora javnog preduzeća. Ja sam mu rekao da je rad stvorio čoveka i da bez posla i rada, ne znam kako bi prošao dan, a on je meni, kao u šali, rekao je da je nerad stvorio gospodina. Ja sam mu na to rekao da je loš sistem stvorio takvog gospodina kao što je on, a da rad stvara pravog gospodina. Bez rada nema uspeha.''

Naveo je da bez rada ne bi mogle biti dovedene fabrike Brose i CTP u Pančevo i istakao da je imao mnogo razgovora za te fabrike. "Možete da mislite koliko su naši timovi i koliko je drugih ljudi moralo da radi za jednu takvu investiciju? Jedino što me pitate je: 'Kad ćemo manje da radimo, a kad će plate da budu veće?' I onda se pitate što strani investitor koji drži tekstilnu industriju neće da bude ovde nego ide u Tunis'', naveo je predsednik Srbije.

Izneo je podatak da je stopa bolovanja u nekim delovima Srbije do 20 odsto, a da je u vreme letnjih sezonskih radova i do 30 odsto. ''Pitajte strane investitore, to im je najveći problem. Pitajte domaće investitore, to im je najveći problem. Kako dođe sezona branja voća, sezona rada u poljima, nema nikog na poslu. I kako da ljudi računaju? A pri tome smo bolji od svih okolo i po tom pitanju. Nikada se neću zalagati za nerad i mislim da to ljudi vide'', rekao je Vučić.

Dodao je da se protivio i predlogu bivšeg ministra finansija Grčke Yanisa Varoufakisa da se naplati ratna šteta od Nemačke i da se od toga dobro živi. ''Možeš da živiš dobro samo ako radiš, a ne od toga što će neko da ti da jednokratno davanje za nešto. Ne znam kako to ljudi ne vide.''