text size
Stopa nezaposlenosti jedan je od ključnih pokazatelja stanja privrede. Međutim, ona ne zavisi samo od tržišta rada: na nju utiču i privredni ciklusi, recesije i spoljni šokovi. Kada se njihov uticaj izdvoji, dobija se jasnija slika tržišta rada, odnosno procena prirodne stope nezaposlenosti. Ona pomaže da se utvrdi da li je tržište rada zaista zategnuto ili je takvo stanje privremena posledica kretanja u privredi, što se dešava i u Adria regionu. Zato smo proverili da li su zemlje regiona dostigle prirodnu stopu nezaposlenosti.
U svim zemljama Adria regiona nezaposlenost je opala u poslednjih pet godina, osim u Sloveniji, gde je stopa gotovo stagnirala. To je očekivano, jer je već blizu nivoa koji bi se mogao smatrati punom zaposlenošću. Najveći pad zabeležile su Bosna i Hercegovina (3,5 procentnih poena) i Severna Makedonija (3,2 procentna poena).
Redosled zemalja prema stopi nezaposlenosti poklapa se s njihovim stepenom privredne razvijenosti. Slovenija i Hrvatska, koje imaju najviši BDP po stanovniku, imaju i najnižu nezaposlenost, a odmah iza njih je Srbija. Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina imaju najviše stope nezaposlenosti i privredno su najmanje razvijene u regionu. Razvijenije privrede obično manje zavise od pojedinih sektora i otpornije su na spoljne šokove, što doprinosi nižoj strukturnoj nezaposlenosti.
Stopa slobodnih radnih mesta pokazuje koliki deo ukupnog broja radnih mesta u privredi nije popunjen. Ovaj pokazatelj posmatramo zajedno sa stopom nezaposlenosti, jer se one obično kreću u suprotnim smerovima: kada poslodavci traže više radnika, nezaposlenost opada, i obrnuto. Taj odnos u ekonomiji opisuje Beveridžova kriva. Bosna i Hercegovina ima najvišu nezaposlenost u regionu, a najnižu stopu slobodnih radnih mesta.
U Sloveniji je obrnuto: nezaposlenost je najniža, a stopa slobodnih radnih mesta najviša, pa poslodavci teže pronalaze radnike. Posebno je zanimljiva Severna Makedonija. U drugom tromesečju 2026. stopa slobodnih radnih mesta iznosila je 2,17 odsto, što je drugi najviši nivo u regionu, dok je i nezaposlenost bila druga najviša. Uz stopu slobodnih radnih mesta sličnu slovenačkoj, Severna Makedonija ima gotovo tri puta višu nezaposlenost. To ukazuje na neusklađenost znanja i veština nezaposlenih sa potrebama poslodavaca. U Srbiji i Hrvatskoj stopa slobodnih radnih mesta nema jasan trend: oscilira oko sličnog nivoa, dok nezaposlenost u obe zemlje postepeno opada.
U Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini stvarna stopa nezaposlenosti znatno je niža od procenjene prirodne stope, a najveća razlika je u Severnoj Makedoniji: 11,3 prema 13,1 odsto. Najbliža prirodnoj stopi je Slovenija, gde su dve stope gotovo izjednačene – 4,0 prema 3,9 odsto. To ukazuje na to da je nezaposlenost blizu dugoročnog ravnotežnog nivoa. U ostalim zemljama stopa nezaposlenosti niža od prirodne ukazuje na zategnuto tržište rada i može da stvori pritisak na rast plata i cena. Razlike između stvarne i prirodne stope mogu da odražavaju i strukturne faktore, poput demografskih promena, migracija i neusklađenosti veština radnika sa potrebama poslodavaca.
Odgovor na pitanje iz naslova nije isti za ceo region. Slovenija je jedina zemlja u kojoj je stopa nezaposlenosti praktično izjednačena s procenjenom prirodnom stopom, pa se njeno tržište rada može smatrati uravnoteženim. U ostalim zemljama stvarna nezaposlenost je ispod procenjenog prirodnog nivoa. To ukazuje na zategnuto tržište rada i pritisak na rast plata. Tu razliku, međutim, ne treba pripisivati samo velikoj potražnji za radnicima. Iseljavanje i starenje stanovništva smanjuju radnu snagu, pa nezaposlenost može da pada i bez većeg rasta zaposlenosti. Dalji pad nezaposlenosti u regionu zato će sve više zavisiti od strukturnih reformi, obrazovanja i zadržavanja radnika, a manje od samog privrednog rasta. Pritom, procene prirodne stope zasnovane su na podacima za samo pet godina, pa ih treba tumačiti s oprezom.
