Kakve nam promene donosi naš novi kolega koji ne traži platu

Do pre samo nekoliko godina tvrdnja da će veštačka inteligencija (AI) postati jedna od ključnih tehnologija koja oblikuje naš svakodnevni život i poslovanje delovala je kao pomalo ambiciozna prognoza. Sada, ipak, pričamo drugačiju priču. Kako će AI promeniti naše poslove?

 

Potrošnja na infrastrukturu za razvoj i primenu AI sistema ubrzano raste, dok najveće tehnološke kompanije planiraju da u narednim godinama ulože više biliona dolara kako bi odgovorile na sve veću potražnju za servisima kao što su ChatGPT i Claude. Na primer, čak su data centri, niski objekti u kojima su smešteni serverski ormari i energetski sistemi koji čine osnovu digitalne ekonomije, postali glavna podrška većeg dela savremenog života: računarstvo u oblaku za komunikacije, finansije i zdravstvenu zaštitu; potrošačke usluge kao što su YouTube, TikTok i Zoom; kao i, sve više, procese obučavanja, finog podešavanja i inferencije koje koriste modeli veštačke inteligencije.

Ipak, vratimo se na malog čoveka, individue u ovom oblaku. Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u kompanijama, najveća ulaganja ići će na izgradnju sistema koji omogućavaju njihovu bezbednu i efikasnu upotrebu. To u pogledu poslova podrazumeva sređivanje i organizaciju podataka, unapređenje bezbednosti, kontrolu pristupa i razvoj konkretnih poslovnih rešenja, rekao je Marko Pantić, rukovodilac odeljenja za automatizaciju i procese u Simplifyju, u izjavi za Bloomberg Adria TV.

Kako Pantić kaže, veštačka inteligencija se najbrže usvaja u onim sektorima poslovanja u kojima može da ubrza obradu informacija - poput korisničke podrške, obrade faktura i IT sektora. Drugim rečima, AI "pomaže ljudima da brže dođu do kvalitetne odluke".

O AI-ju se priča kao o glavnom krivcu za otkaze, čak i kad on to nije 

Kako AI sve više napreduje, sve se češće raspravlja o masovnom otpuštanju ljudi usled većeg stepena automatizacije i efikasnosti zbog primene AI-ja, ali se uporedo vodi i priča o takozvanom AI pranju - pojavi gde firme koriste AI samo kao izgovor da ukinu radne pozicije.

Generalno gledano, decenije istraživanja o tome kako tržišta reaguju na najave otpuštanja pokazale su dosledan obrazac: investitori kažnjavaju kompanije koje rezove predstavljaju kao odgovor na probleme. Ali kada kompanija iste rezove predstavi kao proaktivno restrukturiranje - negativna reakcija tržišta izostaje. Razlog koji se navodi za otpuštanja važniji je od samog otpuštanja. AI je postao moćan okvir za takvo "proaktivno" objašnjenje. "Restrukturiramo se oko AI-ja" - označava rast. "Previše smo zapošljavali tokom pandemije, a prihodi su oslabili" - označava odgovornost.

Bloomberg

S druge strane, kako Pantić kaže, pojednostavljen odgovor bio bi da je AI ipak samo izgovor za otpuštanje zaposlenih. 

"Kod velikih kompanija obično postoji više faktora u isto vreme kad je reč o odluci otpuštanja ljudi - investitori, fokus na profitabilnost, ali i moguća korekcija nekih od prethodnih prekomernih zapošljavanja. AI na neki način menja računicu produktivnosti, ali u realnim projektima jasno je da se AI uvodi kako bi povećao kapacitete i potencijale već postojećih timova u kompaniji, a ne da odmah zameni ljude. Najveći rizik je u onim poslovima sa repetitivnim aktivnostima, poput administracije. S druge strane, veoma raste vrednost ljudi koji koriste AI kao alat u svom svakodnevnom radu."

Kako naglašava, AI ne ukida poslove dobrim radnicima - inženjerima, na primer. "Samo se menja fokus njihovog rada."

Ko bi mogao biti ugrožen

Stoga treba biti oprezan sa direktnom vezom da će automatizacija AI-ja značiti smanjenje broja zaposlenih. "Mislim da će prvi efekat u mnogim kompanijama biti drugačiji. Neće se odmah smanjivati postojeći timovi, već će se zaustaviti ili možda usporiti zapošljavanje. Kompanije će pokušati da rastu bez nekog proporcionalnog rasta broja zaposlenih", kaže Pantić.

"Najveći uticaj AI-ja očekujem kod poslova koji se odnose na brzinu obrade podataka, i te promene videće se možda brže na zapadu. Naime, tamo je tržište rada fleksibilnije nego ovde", navodi.

Svakako, za naš region ovaj razvoj će biti postepeniji. "Očekujem više povećanje produktivnosti postojećih timova, i manja potreba za dodatnim zapošljavanjem. AI neće samo brisati radna mesta, već će promeniti matematiku zapošljavanja - biće manje rutinskih uloga, a više onih radnih mesta koja će se baviti upravljanjem procesima i kvalitetom, ali i AI alatima."

Na pitanje gde je najveća tražnja za AI-jem u privredi, Pantić ističe da su to oni sektori koji imaju najveći obim operacija i visok potencijal za standardizaciju. "Bankarstvo, osiguranje, telekomunikacije, logistika, ritejl, ali i proizvodnja - svaka od ovih oblasti ima drugačiji fokus kad je u pitanju primena veštačke inteligencije. Na primer, u bankama i osiguranju fokus je na obradi zahteva i dokumentacije, dok je u proizvodnji fokus na održavanju kvaliteta i planiranja kapaciteta."

Što se tiče svetskih tržišta, kako Pantić kaže, najveća tražnja AI-ja se vidi tamo gde je rad skup - u SAD, Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi, kao i nordijskim zemljama. "S druge strane, u našem regionu čini se da je motiv za korišćenjem AI-ja nešto drugačiji. Naime, kompanije često ne kreću samo od smanjenja troškova, već zapravo od problema kapaciteta."