Trka za novcem u svemiru otvara prostor i za region

Svemirska ekonomija više nije tržište koje se prvenstveno oslanja na državne programe i velike naučne misije. Komercijalne kompanije danas čine najveći deo industrije, dok se novac sve više usmerava ka satelitskim komunikacijama, proizvodnji infrastrukture, odbrani i tehnologijama koje podatke iz orbite pretvaraju u komercijalne usluge.

Prema najnovijem izveštaju Evropske svemirske agencije (engl. European Space Agency - ESA), svetski "downstream" deo svemirskog tržišta - komunikacije, posmatranje Zemlje i satelitski navigacioni sistemi - vredeo je oko 490 milijardi evra u 2025. godini. "Upstream", koji obuhvata proizvodnju svemirskih letelica i usluge lansiranja, vredeo je još oko 75 milijardi evra. Ukupno, dakle, vrednost tržišta procenjuje se na otprilike 565 milijardi evra, pri čemu je težište na podacima i orbitalnoj infrastrukturi - ne na lansiranju raketa. 

Ovo se ugrubo poklapa sa procenom platforme za praćenje satelita i svemirskog otpada u realnom vremenu Orbital Radar, koja navodi da je svemirska ekonomija lane vredela 626 milijardi dolara, dok je, recimo, američka neprofitna organizacija Space Foundation za 2024. procenila ukupnu svemirsku ekonomiju na 613 milijardi dolara.

To je industrija u kojoj se odnos između države i privatnog kapitala brzo menja. ESA navodi da su javna ulaganja država širom sveta prošle godine blago pala i iznosila 119 milijardi evra, a da je privatno ulaganje u svemirske kompanije poraslo za 60 odsto, pri čemu je rast u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) dostigao čak 177 odsto. Evropske svemirske kompanije privukle su 1,4 milijarde evra privatnog kapitala - za osam odsto manje nego godinu ranije, ali i dalje je to drugi najveći godišnji iznos do sada.

Kina je 2014. otvorila sektor za privatna ulaganja, a od tada je nastao veliki broj kompanija koje razvijaju rakete, satelite i druge svemirske tehnologije. Prošlogodišnji izveštaj Međunarodnog instituta za strateške studije (engl. International Institute for Strategic Studies - IISS) navodi da u Kini posluje više od 500 komercijalnih svemirskih kompanija, dok je ulaganje u sektor tokom 2024. premašilo 15 milijardi juana, što je za gotovo 40 odsto više nego godinu ranije.

Privatne investicije u svemirske poduhvate širom sveta u 2025 | Space Economy Report, European Space Agency, 2026.

Uopšteno, struktura kapitala pokazuje da investitori sve manje finansiraju svemirske poduhvate samo na osnovu dugoročnog tehnološkog obećanja. Novac se usmerava prema kompanijama koje imaju jasniji put do prihoda, ugovore sa državama i velikim industrijskim kupcima ili tehnologiju koja može da se koristi u više tržišta. Drugim rečima, manje se finansira ideja da će svemir jednog dana postati veliko tržište, a više kompanije koje već mogu da pokažu kako će na tom tržištu zaraditi.

Podaci BryceTecha pokazuju da je u startapove iz svemirskog sektora tokom 2024. uloženo 7,8 milijardi dolara. SAD su privukle četiri milijarde dolara, a Kina 1,9 milijardi. Posebno je značajno što je 69 kompanija prikupilo svoj prvi krug finansiranja, dok je 1,4 milijarde dolara otišlo u runde serije A - najviše od 2021. godine.

Još izraženiji pomak vidi se tokom 2026. godine. Prema indeksu Seraphim Space, privatne investicije u "spacetech" (svemirska tehnologija) kompanije dostigle su osam milijardi dolara samo u prvom kvartalu - dvostruko više od prethodnog tromesečja. U 12 meseci zaključno sa prvim kvartalom u sektor se slilo 18,8 milijardi dolara, dok je prosečna vrednost transakcije porasla sa 35 na 68 miliona dolara.

SpaceX pokazuje gde je novac

Bloomberg

Najbolji primer te promene je SpaceX. Kompanija više nije samo proizvođač raketa i pružalac usluga lansiranja. Prema njenom prospektu za izlazak na berzu, prihod SpaceX-a dostigao je 18,7 milijardi dolara u 2025. godini, u odnosu na 14 milijardi godinu ranije. Od toga je segment povezan sa satelitskom povezanošću, u kojem je Starlink, doneo 11,4 milijarde dolara, dok je svemirski segment ostvario 4,1 milijardu dolara.

Brojevi su važni u pogledu toga gde se danas nalazi poslovna vrednost svemirske ekonomije. Rakete su infrastruktura koja omogućava ulazak u orbitu, ali najveći i stabilniji prihodi mogu da nastanu tek kada sateliti počnu da pružaju usluge korisnicima na Zemlji.

To je i razlog zbog kojeg se komercijalno tržište sve više pomera ka komunikacijama, posmatranju Zemlje i obradi podataka. Pomenuti Orbital Radar predviđa se da će do 2040-ih godina svemirska ekonomija premašiti iznos od bilion dolara. McKinsey i Svetski ekonomski forum ranije su izneli očekivanje da bi vrednost mogla da dostigne 1,8 biliona dolara već do 2035. Rast, prema toj analizi, neće dolaziti samo iz tradicionalnog svemirskog sektora, već i iz drugih industrija koje koriste satelitske podatke i usluge.

Očekuje se da će primena svemirskih tehnologija u narednoj deceniji rasti brže od svetskog nominalnog bruto domaćeg proizvoda | Future of Space Economy research, McKinsey & Company, 2024

U takvim okolnostima, granica između svemirske i tehnološke industrije se sve više gubi.

Jedan od primera je direktna komunikacija satelita sa mobilnim telefonima. Deloitte, recimo, projektuje da će kompanije samo tokom 2026. godine potrošiti između šest i osam milijardi dolara na kapacitete za "direct-to-device" (direktna veza sa uređajima) usluge, uz više od 1.000 satelita sposobnih za takvu komunikaciju do kraja godine. Istovremeno, analitičari upozoravaju da poslovni modeli i način monetizacije ovog tržišta još nisu u potpunosti dokazani.

Za postojeće telekomunikacione kompanije to znači novu konkurenciju, ali za proizvođače satelitskih komponenti znači potencijalno šire tržište. Što je više satelita, konstelacija i misija, veća je potreba za standardizovanim komponentama koje se mogu proizvoditi u većim serijama.

Kapital se sve više vezuje za odbranu

Drugi veliki pokretač ulaganja je odbrana. ESA navodi da je oko 80 odsto institucionalne potražnje u "upstream" delu evropskog svemirskog tržišta u 2025. bilo povezano sa odbranom. Evropski svemirski budžeti porasli su za 12 odsto, na 13,5 milijardi evra, što je prvi dvocifreni rast u poslednjih pet godina.

Razvoj konkurentnosti Evrope u "upstream" segmentu svemirskog tržišta | Space Economy Report, European Space Agency, 2026.

I privatni kapital prati tu tendenciju. Evropski institut za svemirsku politiku (engl. European Space Policy Institute - ESPI) navodi da su kompanije koje posluju u oblastima bezbednosti i odbrane činile oko 30 odsto ukupnih ulaganja u evropske svemirske startapove tokom 2024. i 2025. godine.

U SAD je trend još izraženiji. Reuters je prošle godine izvestio da je ulaganje u svemirske startapove u drugom kvartalu 2025. dostiglo 3,1 milijardu dolara, pri čemu je 65 odsto kapitala otišlo u runde serije B i C. To znači da investitori nisu finansirali samo rani razvoj tehnologije, već sve više kompanije koje su već u fazi širenja poslovanja.

Jeftiniji odlazak u orbitu menja računicu

Jedan od ključnih razloga zbog kojih se ovaj poslovni model uopšte širi jeste pad troškova lansiranja. Space Foundation navodi da je u prvoj polovini 2025. godine izvedeno 149 lansiranja, odnosno jedno lansiranje na približno svakih 28 sati. SpaceX je sam izveo 81 lansiranje i time činio više od polovine ukupnog broja. McKinsey u zasebnoj objavi ističe da bi prihodi od komercijalnih lansiranja i lansirnih kapaciteta mogli da porastu na 32 milijarde dolara do 2035. godine, dok bi nove teške i višekratno upotrebljive rakete mogle da smanje trošak po kilogramu tereta za oko 40 odsto između 2023. i 2035. godine. 

Niža cena pristupa orbiti menja ekonomiju čitavog lanca. Ako je lansiranje jeftinije i dostupnije, kompanijama je lakše da razvijaju manje satelite, da šalju veći broj jedinica u orbitu i da deo proizvodnje standardizuju. To otvara prostor i za kompanije koje ne proizvode čitave satelite, već pojedinačne sisteme i komponente. U ovo niši svoj put krče i malobrojne firme iz Adria regiona, poput recimo srpskog Taran Aerospacea ili slovenačkog SkyLabsa, koje su prepoznale da ne moraju da budu novi SpaceX da bi učestvovale u rastu tržišta - dovoljno je da se nametnu u delu lanca u kojem postoji rastuća potražnja. 

To, međutim, ne znači da je svemirska industrija postala tržište na kojem je dovoljno ponuditi jeftin proizvod. Naprotiv, kod komponenti koje treba da rade godinama u orbiti cena je često tek jedna od stavki. Mnogo važniji su pouzdanost, masa, mogućnost testiranja i dokaz da je proizvod već radio u realnim svemirskim uslovima.

"Cena u svemirskim tehnologijama ne igra ulogu. Čak ako je nešto jeftino, smatra se nepouzdanim", rekao je u izjavi za Bloomberg Adria TV Srđan Kostić, osnivač i izvršni direktor inženjerske i proizvodne firme koja razvija komponente i sisteme za avio i svemirsku industriju Taran Aerospace.

Za dobavljače u tom smislu postoji svojevrsna prepreka za ulazak. Komponenta mora da prođe niz testova pre nego što dobije najviši nivo tehničke spremnosti, napomenuo je Kostić. Još vredniji dokaz za kupca je takozvani "space heritage" - iskustvo koje hardver dobija tek nakon što je stvarno poleteo i radio u svemiru. Pad cene lansiranja stoga nije važan samo zato što smanjuje trošak same misije - on manjim firmama omogućava da ranije dođu do dokaza da njihova tehnologija funkcioniše u orbiti.

Prema njegovim rečima, cena slanja kilograma tereta raketom Falcon 9 može da bude oko 22.000 evra, odnosno oko 27.000 evra kada se uključi logistika i posredovanje. Takva računica je višestruko povoljnija nego ranije, što menja dinamiku ulaska manjih kompanija u svemirski sektor, pri čemu veći broj misija povećava pritisak na dobavljački lanac.

Šansa za regionalne igrače

Kostić kaže da je upravo brzina isporuke postala jedna od prilika za manje proizvođače. U jednom od aktuelnih projekata, Taran Aerospace proizvodi hardver za japanskog kupca za takozvani "fit check", odnosno element kojim se proverava geometrijska kompatibilnost satelita. "Drugim ponuđačima je trebalo šest meseci, nama je trebalo šest nedelja da to proizvedemo", kaže Kostić, ističući da je dugo čekanje na komponente trenutno jedan od problema svemirske industrije.

On takođe napominje da jedna kompanija sama ne može da izgradi industriju, ukazujući na to da treba razmišljati u pravcu specijalizacije. "Nemoguće je da jedna firma usavrši sve komponente. Jednostavno je potrebno više kompanija koje se bave određenim komponentama", kaže on. 

Ovakva podela rada, prema njegovom mišljenju, zahteva pristup tehnologijama i znanju koji su već razvijeni na drugim tržištima. Tu vidi prostor za saradnju sa ESA, kroz koju kompanije iz manjih evropskih tržišta mogu da dođu do konkretnih projekata i iskustva potrebnog za razvoj sopstvenih proizvoda.

Depositphotos

"ESA je pogodna zato što može da pruži konkretne projekte i znanje kroz te projekte, može da bude praktično transfer tehnologije prema nama", kaže Kostić. Prema njegovom viđenju, cilj takve saradnje nije samo učešće u pojedinačnom projektu, već stvaranje ekosistema ovdašnjih kompanija koje će kasnije moći da razvijaju i prodaju sopstvene proizvode. "Ili to ili da dovedemo kompanije koje neće samo da naprave satelit i naplate uslugu, već i da obezbede transfer tehnologije." 

Kao primer iz regiona navodi Hrvatsku, koja je poslednjih godina počela da razvija sopstvene kapacitete u svemirskoj industriji. "Hrvatska je poslala svoj prvi satelit. Strahovito brzo napreduje sada u osvajanju svemirskih tehnologija, gde imaju IT sektor koji gura, gde imaju i mašinski sektor koji gura, dobijaju ESA-ine projekte", kaže Kostić.

Podsetimo, Hrvatska je od 2023. godine evropska država saradnica ESA, dok je Slovenija od 2025. punopravna članica. Ostale države Adria regiona zasad nemaju formalni status u okviru ove organizacije. Prošlog meseca, Srbija je potpisala sporazum sa NASA-om i time vanično pristupila svemirskom programu Artemis, ali će za konkretne poslove biti potrebno povezivanje sa svetskim partnerima i ispunjavanje njihovih tehničkih standarda.

- U pisanju teksta pomogao Stefan Dević.