Možemo li da kontrolišemo Sunce? Plan o svemirskim ogledalima otvara brojna pitanja

Taman kada pomislite da ljudska ambicija ima granice, pojavi se startap Reflect Orbital sa idejom da upravlja - i zarađuje - od Sunčeve svetlosti, pomoću flote ogromnih svemirskih ogledala.

Prvi reflektujući satelit te kompanije nazvan je Eärendil-1, po liku iz priča J. R. R. Tolkiena o Međuzemlji. Poznato je da je Silicijumska dolina opsednuta naučnom fantastikom i fantazijom, ali u ovom slučaju mnogo prikladnije poređenje dolazi iz grčke mitologije – priča o Faetontu.

Verovatno se sećate iz školskih dana: Faetont moli svog oca, boga Sunca Helija, da mu prepusti upravljanje sunčevim kočijama. Helije upozorava sina da neće moći da obuzda vatrene i neukrotive konje koji svakoga dana vuku kočije od istoka ka zapadu. Ipak, Faetont na kraju ostvaruje svoju želju – u zavisnosti od verzije mita, ili ubedi oca ili mu radi iza leđa preuzme kočije. Ishod je očekivano katastrofalan. Gubi kontrolu, spaljuje i zamrzava Zemlju dok kočije nekontrolisano jure nebom, da bi na kraju pao u smrt.

Možda su osnivači kompanije Reflect Orbital Ben Nowack i Tristan Semmelhack propustili taj čas iz mitologije. U nedavnom saopštenju za medije, Nowack, bivši pripravnik u kompaniji SpaceX, opisao je misiju firme:

"Sunce je najmoćniji resurs u Sunčevom sistemu, a trenutno nemamo nikakvu kontrolu nad tim gde i kada ono sija. To pokušavamo da promenimo."

 

Kako taj startap planira da preuzme kontrolu nad Sunčevim zracima? Plan je da do 2035. godine lansira 50.000 satelita sa ogledalima. Sateliti se sastoje od izuzetno tankih reflektujućih ploča koje, prema tvrdnjama kompanije, mogu po narudžbini da usmeravaju Sunčevu svetlost na područja na Zemlji široka oko pet kilometara. Intenzitet tih "sunčevih mrlja" mogao bi da se podešava, od jačine svetlosti punog Meseca do svetlosti podnevnog Sunca.

Prema podacima PitchBooka, startap je prikupio gotovo 29 miliona dolara, a procenjena vrednost kompanije iznosi oko 187 miliona dolara. Američka Savezna komisija za komunikacije (FCC) u julu je odobrila kompaniji Reflect Orbital lansiranje prvog ogledala u okviru demonstracionog projekta.

Kompanija ima čitav niz ideja kako da iskoristi ove svetlosne zrake. Među njima su napajanje solarnih panela, povećanje prinosa u poljoprivredi, zamena ulične rasvete, produženje radnog vremena u industriji, osvetljavanje akcija traganja i spasavanja, kao i stvaranje "nezaboravnih noćnih doživljaja na događajima i javnim prostorima".

Iako neki od ovih primera deluju kao nespretna rešenja za probleme koji zapravo ne postoje (da li zaista želimo da zamenimo uličnu rasvetu tako što ćemo gradove pretvoriti u večiti dan?) ovaj savremeni Faetont tvrdi da uzalud propuštamo potencijal Sunca da zameni veštačko osvetljenje bez potrebe za gorivom ili fizičkom infrastrukturom.

Glavni adut kompanije jeste mogućnost da solarni paneli proizvode električnu energiju i tokom noći. U Reflect Orbitalu procenjuju da bi "potpuno razvijena konstelacija" njihovih satelita, ne navodeći koliko bi ih tačno bilo, mogla da više nego udvostruči proizvodnju postojećih solarnih elektrana širom sveta.

Izvlačenje maksimuma iz našeg najjeftinijeg izvora energije zvuči primamljivo. Ali da li je to vredno dodavanja desetina hiljada novih satelita u već pretrpanu Zemljinu orbitu, zaklanjanja zvezda i narušavanja noćnog ritma ljudi i divljih životinja širom planete?

Neki drugi predlozi kompanije deluju još manje ubedljivo. Uzmimo za primer ideju da se povećaju poljoprivredni prinosi produžavanjem vegetacione sezone. Nije sasvim jasno kako bi Reflect Orbital to izveo, ali biljke, baš kao i ljudi, imaju cirkadijalni ritam koji igra ključnu ulogu u razvojnim procesima poput cvetanja i formiranja plodova. Drugim rečima, mrak im je potreban jednako kao i svetlost.

Poljoprivredne kulture zavise i od različitih životinja koje obavljaju oprašivanje, prirodnu kontrolu štetočina i druge važne funkcije, a sve to može biti poremećeno promenjenim režimom osvetljenja. Noćni slepi miševi, na primer, mogli bi da postanu dezorijentisani zbog veštačke sunčeve svetlosti i prestanu da love insekte koji uništavaju useve. Posledica bi mogli da budu manji prinosi ili veća zavisnost poljoprivrednika od skupih hemijskih sredstava.

Astronomi su već podigli glas protiv ovog projekta. Američko astronomsko društvo upozorilo je da bi ogledala mogla da oštete osetljivu opremu, privremeno zaslepe pilote i vozače, pa čak i da izazovu trajna oštećenja vida kod ljudi koji posmatraju nebo teleskopima srednje veličine.

Iz kompanije Reflect Orbital poručuju da će izbegavati "osetljiva područja poput istraživačkih opservatorija ili zaštićenih staništa", ali to ne čini posledice na drugim mestima ništa prihvatljivijim.

Iako još ne razumemo sve moguće lančane posledice ove tehnologije, mnogo toga već znamo o štetnom uticaju veštačke svetlosti tokom noći. Jedna globalna studija pokazala je da noćno nebo u proseku postaje 10 odsto svetlije svake godine. To remeti cirkadijalni ritam i ljudi i životinja, što je povezano sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući i rak.

Morske kornjače i ptice često koriste Mesec za orijentaciju tokom migracija, a veštačka svetlost ih navodi da skrenu sa puta. Posmatranje zvezda bilo je važan deo ljudske kulture mnogo pre Faetonta, ali nebeska tela danas za mnoge od nas postaju nevidljiva. To je, u najmanju ruku, tužno.

Kompanija naglašava da će po potrebi moći da priguši ili potpuno isključi usmerenu sunčevu svetlost i tvrdi da većina ljudi i mesta tu svetlost nikada neće ni primetiti. Međutim, možda ni to neće biti dovoljno da ublaži posledice.

Studija Oliviera Hainauta, astronoma iz Evropske južne opservatorije (ESO), pokazuje da bi svaki satelit kompanije Reflect Orbital bio sjajan gotovo kao planeta Venera, čak i kada svoj snop ne bi usmeravao direktno ka posmatraču. U gradovima sa velikim svetlosnim zagađenjem jedine vidljive "zvezde" bile bi stotine satelita ove kompanije.

Štaviše, samo prisustvo konstelacije od 50.000 satelita učinilo bi nebo tri do četiri puta svetlijim zbog rasute svetlosti koja bi se odbijala u Zemljinoj atmosferi.

Depositphotos

 

To su upravo problemi za koje biste očekivali da ih FCC razmotri pre nego što odobri lansiranje satelita. Nažalost, nije tako. FCC ne procenjuje uticaj svemirskih aktivnosti na životnu sredinu.

Zemljina orbita već danas predstavlja prenatrpani i haotični Divlji zapad. Iz kompanije Reflect Orbital rekli su da naručuju nezavisna istraživanja uticaja svoje tehnologije, uključujući procene uticaja na životnu sredinu, kao i da sarađuju sa astronomima, stručnjacima za zaštitu prirode i drugim naučnicima kako bi rizike sveli na minimum od samog početka. Ipak, odsustvo spoljnog nadzora znači da postoji vrlo malo garancija da će sve biti bezbedno.

Ako kompanija već ne želi da izvuče pouku iz priče o Faetontu, možda bi trebalo da razmisli makar o imenu svog prvog satelita, Eärendil-1.

Ime potiče iz Tolkienovog Silmarilliona, koji pripoveda o poluvilenjaku moreplovcu što plovi nebom noseći blistavi dragulj poznat kao Eärendilova zvezda. U Gospodaru prstenova svetlost tog dragulja poklanja se Frodu Bagginsu, koji je zajedno sa svojim saputnikom Samwiseom Gamgeejem koristi da prebrodi neke od najmračnijih trenutaka svog putovanja.

Nowack i Semmelhack verovatno veruju da rade nešto slično. Ipak, teško je poverovati da bi Tolkien bio zadovoljan ovom posvetom. U središtu njegovog dela nalazi se odbojnost prema nekontrolisanoj industrijalizaciji i upozorenje na kvarljivu prirodu moći.

Verovatno bi se složio sa Helijem: ništa dobro ne može proisteći iz toga da smrtnici pokušavaju da kontrolišu Sunce.