Može li Evropa bez američkog Palantira

Uprkos tome što je suosnivač američke tehnološke kompanije Palantir Peter Thiel prošle nedelje u Berlinu slavljen kao "najuticajniji Nemac našeg vremena", vlade širom Evrope, pa i u samoj Nemačkoj, uveliko rade na tome da smanje evropsku zavisnost od softverskih rešenja Palantira u oblasti odbrane, bezbednosti i obaveštajnog rada.

Štaviše, više od 120 sindikata i organizacija koje se zalažu za društvene promene širom Evrope, uključujući Evropsku federaciju sindikata javnih službi, uputilo je ovih dana zajednički poziv vladama i Evropskoj komisiji da raskinu sve postojeće ugovore koje javni sektor ima sa Palantirom, optužujući firmu da je umešana u ozbiljna kršenja ljudskih prava i načela demokratije.

Digitalni suverenitet postao je postepeno jedna od ključnih ideja koje oblikuju tehnološku strategiju Evrope, ali drugi predsednički mandat Donalda Trumpa i njegovi trgovinsko-bezbednosno-politički pritisci na evropske saveznike samo su podstakli evropske vlade da žele pod svoju kontrolu stave svoju softversku infrastrukturu, klaud platforme, podatke građana, komunikacione sisteme i dugoročni pravac razvoja tehnologije u javnom sektoru.

Budući da su Evropljani tokom proteklih decenija veliki deo digitalnog suvereniteta prepustili američkim tehnološkim korporacijama, poput Amazona, Microsofta i Googlea, evropske vlade su prošle i ove godine počele da preispituju postojeće ugovore sa američkim pružaocima infrastrukturnih usluga. Istovremeno, sve više nastoje da razviju ili podrže evropska rešenja za infrastrukturne potrebe u digitalnom dobu. Međutim, kada su u pitanju softverska rešenja u oblasti bezbednosti i odbrane, osiguranje evropskog suvereniteta postaje teško savladiv izazov.

Kontroverzan i (ne)zamenljiv

Evropske vlade prebacile su milione kompjutera u javnom sektoru, naročito u Francuskoj, sa Microsoft Windowsa na pakete kancelarijskih programa otvorenog koda kako bi postigle digitalni suverenitet, smanjile rizike po tajnost podataka i izbegle zavisnost od jednog dobavljača koji bi pritiskom na jedno dugme mogao da ih digitalno onesposobi.

Za razliku od kancelarijskih softverskih rešenja, čini se da je Evropljanima mnogo izazovnije da zamene brojna softverska rešenja, koja se tiču analize obaveštajnih podataka i upotrebe veštačke inteligencije (AI) u oblasti odbrane, a koja evropskim vojskama dominantno pruža Palantir.

Bloomberg

Palantirova platforma Foundry specijalizovana je za objedinjavanje i analizu velike količine nepovezanih podataka iz različitih fajlova i izolovanih sistema, a namenjen je obaveštajnim službama, policiji, zdravstvenim ustanovama i velikim kompanijama kako bi lakše donosile odluke, ali i razumeli kako promena u jednom delu sistema utiče na celokupno poslovanje ili misiju. Za razliku od standardnih analitičkih alata koji samo kažu gde je problem, ovi softveri omogućavaju direktno delovanje bez napuštanja platforme, pa čak i bez stalne veze sa internetom, pri čemu korisnici mogu da kreiraju simulacije pre nego što povuku potez u stvarnom svetu.

Ova kompanija, čija tržišna vrednost premašuje 450 milijardi dolara i čije akcije u trgovanju na američkoj berzi NASDAQ spadaju među najpopularnije u sektoru AI i analitike podataka, takođe razvija algoritme za potrebe bojišta. To je doprinelo tome da je prošlu godinu završila sa prihodom od 4,5 milijardi dolara i neto dobiti od 1,6 milijardi dolara. U prvom polugođu 2026. firma je podigla prihode na 6,2 milijarde, dok je neto dobit za posmatrani period bila skoro tri milijarde, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Analitičari za tekuću godinu projektuju skok prihoda od čak 83,3 odsto, na 8,2 milijarde dolara, uz neto dobit od 4,2 milijarde dolara i slobodni novčani tok od 4,5 milijardi dolara. Očekuje se da će se u narednoj, 2027. godini snažan rast nastaviti uz povećanje prihoda za dodatnih 50,8 odsto, čime bi ukupan promet prešao 12,3 milijarde dolara, dok bi neto dobit dostigla skoro 6,2 milijarde dolara.

Prema rečima direktora poljskog Instituta za inovacije i tehnologiju Michala Matlak, nakon početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu, Palantir je u Ukrajini implementirao softver za komandovanje i kontrolu, kreirajući sistem koji radi u sprezi sa lokalnim rešenjem kako bi se unapredile operativne sposobnosti. On smatra da, iako bi evropske zemlje trebalo da razvijaju sopstvene sisteme za upravljanje borbenim dejstvima, usluge kompanije Palantir su i dalje neophodne.

"Poljska ne može sebi da priušti odricanje od alata koji su se dokazali u ratnim uslovima", rekao je on. "A rešenja kompanije Palantir upravo to jesu."

Iako su postali deo bezbednosnog aparata Zapada, sklapajući sporazume i memorandume sa francuskim i nemačkim obaveštajnim službama, londonskom policijom i poljskim oružanim snagama, Palantir i njegovi suosnivači su već neko vreme meta žestokih kritika. Suosnivači kompanije, Thiel i generalni direktor Alex Karp, kritikovani su kako zbog toga što oni i kompanija najotvorenije podržavaju Trumpa i njegov desničarski pokret MAGA, tako i zbog partnerstva sa izraelskom vojskom u okviru kojeg je njen AI softver korišćen za izraelske vojne operacije u Pojasu Gaze.

Bloomberg

"Oni imaju političku agendu", rekla je Chi Onwurah, britanska poslanica koja je nedavno predložila raskid ugovora te kompanije sa britanskom Nacionalnom zdravstvenom službom (NHS), vrednog 330 miliona funti. "Palantir predstavlja neprihvatljivu slabu tačku u našoj digitalnoj infrastrukturi."

'ChapsVision' kao evropska zamena

Zabrinutost da bi zvanični Vašington mogao jednim pritiskom na dugme da ostavi Evropu bez ove strateške infrastrukture drastično je porasla u junu ove godine kada je Bela kuća naredila kompaniji Anthropic da svim neameričkim korisnicima blokira pristup svom AI modelu za sajber-bezbednost Mythos 5. Samo četiri dana nakon te odluke, francuski premijer Sebastien Lecornu je na platformi Instagram objavio da njegova vlada želi da raskine saradnju sa kompanijom Palantir Technologies Inc.

"Francuska mora da ima sopstvene alate", istakao je u video-poruci Lecornu, saopštivši da je francuska kompanija ChapsVision izabrana da zameni američkog giganta u poslovima za francusku obaveštajnu agenciju za unutrašnju bezbednost (DGSI).

Osim ChapsVisiona, među evropskim kompanijama koje bi mogle konkurišu dominaciji Palantira na evropskom tržištu je i takođe francuska kompanija Mistral AI, koja je miljenik javnosti, ali i dva britanska startapa - Valarian i Arrakis - čiji su suosnivači bivši zaposleni u Palantiru.

Bloomberg

Ovim novi igrači postepeno dobijaju sve veću podršku širom Evrope. Bezbednosne službe u Nemačkoj i Poljskoj saopštile su da se okreću domaćim alternativama dok je holandski ministar odbrane javno obećao je da će, gde god je to moguće, zameniti Palantir evropskim dobavljačima.

ChapsVision teži da postane evropski pandan Palantiru, sklapajući ugovore kako sa DGSI i brojnim francuskim ministarstvima i državnim službama, već i sa nemačkom domaćom obaveštajno službom (BfV).

Kako je otkrio istraživački tim Sueddeutsche Zeitunga i dva regionalna javna servisa WDR i NDR, nemačka služba državne bezbednosti je izabrala AI softver za analizu podataka ArgonOS kompanije ChapsVision da zameni rešenje koje je prethodno obezbeđivao Palantir, kako bi osigurala da osetljivi obaveštajni podaci ostanu zaštićeni od američkih eksteritorijalnih zakona. Osim toga, i poljsko ministarstvo odbrane razmatra sklapanje sličnog ugovora, iako je u oktobru prošle godine potpisalo pismo o namerama za saradnju sa Palantirom.

"Naša ambicija je da postanemo evropski šampion", rekao je prvi čovek ove dosad malo poznate francuske firme Silvano Sansoni, ističući da će im ovi poslovi ubrzati pregovore koje kompanija već vodi sa vladama širom Evrope.

Iako je osnovana pre sedam godina u predgrađu Pariza, ta firma nije privukla vrhunske investitore rizičnog kapitala niti istaknute inženjere kao popularni Mistral AI, već se razvijala strategijom objedinjavanja manjih firmi kako bi ostvarila veće tržišno prisustvo. Do sada je kompanija preuzela 29 firmi, objedinjujući ih u jedinstvenu softversku uslugu pod nazivom ArgonOS, namenjenu analizi raznorodnih skupova podataka.

Firmu je osnovao francuski preduzetnik Olivier Dellenbach, opisujući tu kompaniju kao neophodnu domaću alternativu američkom bezbednosnom softveru. Svoju prethodnu kompaniju za softver u oblasti investicija pod nazivom eFront prodao je korporaciji BlackRock za 1,3 milijarde dolara, ali za ChapsVision kaže da će biti "suverena platforma" koju neće prodati nekoj američkoj firmi.

"Želimo da budemo Nemci u Nemačkoj, a Italijani u Italiji", rekao je Sansoni, koji očekuje da će se najveći deo rasta kompanije u narednih nekoliko godina ostvariti putem akvizicija, koje vidi kao način za ulazak na nacionalna tržišta.

Zasad ova firma ima više od 20 puta manji godišnji prihod od Palantira, pa je prošle godine ostvarila prodaju od oko 200 miliona evra, a očekuje rast prodaje od 50 odsto u ovoj godini sa ciljem da do 2030. premaši iznos od milijardu evra.

Bez Amerikanaca se (ne) može

Sansoni ne krije da će Nemačka biti "glavni fokus" kompanije u bliskoj budućnosti, ističući da mogu da pariraju mogućnostima Palantira, a da istovremeno omoguće nacionalnim klijentima da zadrže suverenu kontrolu nad tehnologijom, što toj firmi predstavlja ključni adut u današnjoj političkoj klimi i proceni da će Evropa morati da uloži oko tri biliona dolara tokom naredne decenije u klaud infrastrukturu, centre podataka za AI, obuku velikih jezičkih modela i druge tehnologije, ukoliko želi da smanji zavisnost od dobavljača iz SAD, ali i iz Azije.

Bloomberg

Međutim, šefovi evropskih kompanija priznaju da još nisu na nivou američkih giganata. Prvi čovek firme ChapsVision ističe da je "tehnologija složena" te da stoga oni "neće zameniti Palantir preko noći". Na to ukazuje i činjenica da je Palantir u decembru prošle godine potpisao ugovor o produžetku saradnje na tri godine sa francuskom obaveštajnom službom DGSI.

"Razumem zabrinutost u vezi sa 'crvenim dugmetom', ali takva stvar ne postoji u okviru naših partnerstava sa državnim klijentima u Evropi", rekao je Pierre Lucotte, zamenik generalnog direktora Palantir France, ističući da Palantir nema načina da spreči upotrebu softvera te da klijenti, a to važi i za DGSI, kontrolišu njegovu dostupnost i mogu da ga koriste čak i nakon isteka ugovora, samo nema više ažuriranja. "DGSI je taj koji je implementirao softver na sopstvenoj infrastrukturi, u okviru zatvorene mreže koja nije povezana sa internetom".

S druge strane, analitičari i stručnjaci za nacionalnu bezbednost izražavaju zabrinutost zbog onoga što bi kontinent mogao da izgubi napuštanjem već utvrđenog dobavljača, budući da Evropa još nema kompaniju koja može da ponudi Palantirovu kombinaciju tehnologije, iskustva i veličine.

"Bilo bi ludo isključiti ih", rekao je Richard Barrons, penzionisani general koji je predvodio britansku stratešku komandu, a sada je viši saradnik u okviru Programa za međunarodnu bezbednost Instituta "Chatham House". "Time biste se lišili mogućnosti koje su vodeće u svetu."