Šta bi za Kanadu značio status "pridružene članice" EU

Kako bi ublažila posledice trgovinskog sukoba sa SAD, Kanada mora da ojača ekonomske veze s ostatkom sveta. Premijer Mark Carney jasno je stavio do znanja da želi bliže odnose sa Evropskom unijom. Međutim, ponuda predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen da Kanada postane "pridružena članica" najmoćnijeg trgovinskog bloka na svetu, izneta tokom njenog godišnjeg obraćanja Evropskom parlamentu 16. septembra, otišla je dalje nego što su mnogi očekivali.

 

Takav status mogao bi još čvršće da Kanadu poveže s evropskim tržištima i strateškim industrijama. Ipak, reč je o potpuno novom obliku odnosa, posebno osmišljenom za specifičan trenutak, a EU još nije definisala šta bi on konkretno podrazumevao.

Kako bi izgledalo pridruženo članstvo Kanade u EU?

Ideja je da se uspostavi partnerstvo koje ne bi dostizalo nivo punopravnog članstva, ali bi Kanadi ipak pružilo neke njegove koristi. Geografski položaj Kanade pravno onemogućava punopravno članstvo, koje zahteva da država pripada evropskom kontinentu.

Norveška, Island i Lihtenštajn nude jedan od mogućih modela. Kao članice Evropskog ekonomskog prostora, te zemlje moraju da primenjuju pravila jedinstvenog tržišta EU kako bi trgovale sa blokom, ali nemaju ulogu u upravljanju institucijama EU niti učestvuju u donošenju njenih zakona.

S druge strane, mogu da prodaju robu i usluge i ulažu kapital u EU bez suočavanja sa velikim brojem carina i drugih trgovinskih prepreka.

Bernd Lange, predsednik Odbora Evropskog parlamenta za međunarodnu trgovinu, rekao je da bi prošireni odnosi sa Kanadom mogli da podsećaju na model koji EU ima sa Švajcarskom, ali uz veće političko učešće.

"Sa Švajcarskom imamo oko 100 različitih sporazuma, odnosi su veoma bliski, ali Švajcarci nisu uključeni u politički proces donošenja odluka", rekao je Lange.

On je sugerisao da bi Kanada mogla da dobije određeni uticaj na donošenje odluka u EU, ali bez punog prava glasa.

Šta bi to značilo za Kanadu?

I von der Leyen i Carney izdvojili su proizvodnju, tehnologiju, odbranu, energetiku i Arktik kao oblasti u kojima bi saradnja mogla da bude produbljena. Carney je u intervjuu za Bloomberg rekao da očekuje napredak i kada je reč o pravima na putovanje i obrazovanju.

Kanada je već postala jedina zemlja van EU koja učestvuje u SAFE programu, fondu vrednom 150 milijardi evra za zajmove namenjene nabavci opreme za odbranu u EU.

Kada je reč o trgovini, međutim, možda će biti teško dodatno produbiti odnos koji je već veoma blizak. Trgovina između Kanade i EU već je uređena sporazumom CETA, sveobuhvatnim trgovinskim sporazumom postignutim pre desetak godina, kojim su ukinute carine na gotovo svu robu i evropskim kompanijama omogućen veći pristup kanadskom tržištu usluga.

Iako je CETA privremeno stupio na snagu, deset zemalja EU još ga nije ratifikovalo, što možda ukazuje na određenu rezervisanost pojedinih članica prema daljoj integraciji sa Kanadom.

Da li je dogovor praktično već postignut?

Politički, ideja da Kanada postane deo EU, čak i kao pridružena članica, mogla bi da bude teško prihvatljiva za neke države. Devet zemalja trenutno zvanično čeka na članstvo u bloku, pa bi svaki potez koji bi mogao da se protumači kao davanje Kanadi povlašćenog tretmana mogao da naiđe na otpor.

Ukrajina, koja želi da postane članica EU, odbacila je ideju o "članstvu druge klase" za tu ratom pogođenu zemlju, koju je predložio nemački kancelar Friedrich Merz.

Bloomberg

Ipak, EU bi mogla da ima koristi od novog podsticaja. Island je početkom ovog meseca glasao protiv ponovnog pokretanja pregovora o pristupanju EU, između ostalog zato što kao član Evropskog ekonomskog prostora već ima značajan pristup jedinstvenom tržištu. Iako je reč o maloj zemlji sa svega oko 400.000 stanovnika, ta odluka predstavljala je određeni udarac za Brisel.

Veliko pitanje biće i novac. Zemlje EU trenutno pregovaraju o narednom sedmogodišnjem budžetu bloka i teško je očekivati da će sa oduševljenjem prihvatiti model u kojem bi pridružena članica dobijala koristi slične onima koje imaju članice EU, a da za to ne plaća.

Da li bi to moglo da ugrozi ekonomske odnose Kanade sa SAD?

Nakon što su prošlog meseca trgovinski pregovori SAD i Kanade završeni bez dogovora, predsednik Donald Trump uveo je carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu 20 milijardi dolara, a Carney je uzvratio carinama na približno istu vrednost američkih proizvoda.

Približavanje EU pomoglo bi Carneyju da sprovede ono što njegova vlada opisuje kao agendu suvereniteta, usmerenu na smanjenje zavisnosti od drugih zemalja. Međutim, duboka ekonomska povezanost Kanade sa SAD i prekogranični lanci snabdevanja mogli bi da primoraju Otavu na teške izbore, posebno u oblastima u kojima se bezbednosni i drugi standardi proizvoda EU i SAD razlikuju.

Nakon što su pregovori sa Vašingtonom propali u avgustu, Carney je rekao da je jedna od spornih tačaka bila zahtev SAD da imaju uticaj na buduće trgovinske sporazume koje bi Kanada mogla da potpiše. Kako je rekao, takvo ograničenje bilo bi neprihvatljivo jer zadire u pravo Kanade da samostalno donosi odluke.

Istovremeno, jasno je da administracija Donalda Trumpa želi veći pristup ogromnim kanadskim prirodnim resursima, uključujući naftu i minerale, pa u Vašingtonu možda ne bi blagonaklono gledali na sporazum kojim bi Kanada garantovala Evropi bolji pristup tim sirovinama.

Trgovina između Kanade i EU raste i prošle godine dostigla je 134 milijarde kanadskih dolara kada je reč o robi, prema istraživanju Biblioteke kanadskog parlamenta. Usluge su dodale još 58 milijardi kanadskih dolara. Ipak, to je i dalje samo deo kanadske trgovine sa SAD, koja je prošle godine premašila 800 milijardi dolara.

Koliko brzo bi Kanada mogla da postane pridružena članica EU?

Pošto bi bio uspostavljen potpuno novi oblik odnosa, nije jasno koji bi bili naredni koraci za formalizaciju pridruženog članstva Kanade, niti da li bi ono podrazumevalo obaveze slične onima koje imaju punopravne članice.

Za početak, zemlje članice EU moraće da razmotre predlog von der Leyen. Kao predsednica Evropske komisije, izvršnog tela EU, ona ima pravo da pokreće inicijative. Međutim, predloge u vezi sa proširenjem EU moraju da odobre i Evropski parlament i Savet EU, koji predstavlja države članice.

Za punopravno članstvo u EU potrebna je jednoglasna saglasnost svih članica. Lideri će imati dodatni podsticaj da ostvare konkretan napredak kada se u oktobru sastanu na samitu EU i Kanade u Montrealu.