AI bez kočnica - s Digitalnim putem svile, Xi pretvara Kinu u supersilu

Kada je kineski predsednik Xi Jinping preuzeo vlast 2013. godine, jedna od njegovih najprepoznatljivijih ekonomskih inicijativa bila je Inicijativa "Pojas i put" (BRI). "BRI je kao platforma proizašao iz ranijih inicijativa, poput 'Strategije izlaska', koje su bile isključivo ekonomske prirode", kaže sinolog Igor Rogelja. Bila je to globalna inicijativa čiji je cilj bio da kinesku ekonomiju poveže sa svetom, posebno sa zemljama globalnog juga, i omogući joj stabilan rast.

Ne tako davno, neki analitičari pitali su se da li je Kina, nakon ekonomskog pada tokom pandemije, možda umanjila značaj kolosalnog infrastrukturnog plana kojem se pridružila većina od oko 130 zemalja globalnog juga.

Nisu bili u pravu, jer svrha BRI-ja ostaje ista. Menja se samo način na koji kineske kompanije šire svoje poslovanje u inostranstvu. Sada se prelazi sa solarne opreme na proizvodne tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI). Nova generacija kompanija, međutim, od samog početka posmatra globalna tržišta kao svoje domaće tržište. "Kina je ušla u eru 'Go Global 3.0'", naveli su analitičari Goldman Sachsa u nedavnom izveštaju.

Iako je aktivnost u okviru BRI-ja usporila tokom pandemije, od 2023. godine naglo se oporavila i dostigla rekorde. Tome doprinose brz razvoj veštačke inteligencije i namera Pekinga da proširi svoj tehnološki ekosistem i postane globalna sila kroz ekonomske i geopolitičke inicijative širom sveta. Kineske kompanije sada nastoje da ojačaju svoje prisustvo duž čitavog lanca vrednosti AI-ja, od infrastrukture data centara do automatizovanih industrijskih sistema.

 

Treća velika promena u izvoznoj strategiji prati razvojne prioritete Pekinga, koji je veštačku inteligenciju označio kao stratešku tehnologiju za povećanje ekonomske konkurentnosti, jačanje vojnih sposobnosti, kao i sistema za upravljanje i nadzor stanovništva.

Xi Jinping veštačku inteligenciju posmatra kroz prizmu nacionalne bezbednosti, ekonomije i geopolitike. "Oni koji mogu da iskoriste prilike koje donose novi oblici ekonomskog razvoja, poput velikih skupova podataka i veštačke inteligencije, razumeće puls našeg vremena", rekao je članicama BRICS-a u junu 2022. Kineski lider često opisuje revoluciju veštačke inteligencije kao jedinstvenu priliku za Kinu da "prestigne razvijene ekonomije" i obezbedi globalni primat.

'Papirna prevara'

BRI takođe pomaže u podsticanju trgovine između Kine i globalnog juga širenjem tržišta za kinesku robu, čiji je pristup američkom tržištu ograničen carinama predsednika SAD Donalda Trumpa. BRI je poslednjih godina donekle pao u drugi plan zbog manjeg naglaska na infrastrukturu kao pokretač rasta, ali sa digitalizacijom, veštačkom inteligencijom, robotikom i kvantnim računarstvom ostaje ključni deo kineske strategije.

"To je Xijeva najvidljivija spoljnopolitička inicijativa i jednostavno ne može da propadne. Zato nisam očekivao da će projekat pasti u zaborav", kaže Rogelja.

Rogelja kaže da je ekonomska komponenta BRI-ja samo jedan deo kineskog prodora na globalno tržište, dok je drugi izrazito geoekonomski. Tako je Bela kuća krajem prošle nedelje optužila više od 40 zemalja da pomažu Kini da zaobiđe američke carine, koje predstavljaju glavno Trumpovo ekonomsko oružje.

Mnoge od tih zemalja deo su BRI-ja, gde kineske kompanije mogu da uspostave proizvodnju koristeći kineske komponente, mašine ili čak kinesku radnu snagu. Takve fabrike mogu da posluju na lokalnim tržištima uz tvrdnju da krajnji proizvodi potiču iz drugih zemalja, a ne iz Kine, čime se izbegavaju carinska ograničenja. Vašington je tu praksu opisao kao "papirnu prevaru".

Prodor kineske industrije električnih vozila, sa proizvodnim pogonima u centralnoj i istočnoj Evropi, tipičan je primer ove prakse. Marko Budler, ekonomista i predavač logistike na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, strategiju sažima kao "odgovor na politiku i potrošače, uz malo 'shoring-washinga'", što bi se moglo prevesti kao lažno vraćanje proizvodnje u druge zemlje ili obmanjujuća praksa lažnog prikazivanja geografskog porekla proizvodnje.

SAD ipak ostaju najveće prekomorsko tržište za kineske izvoznike. Međutim, njihov udeo naglo je opao u korist zemalja BRI-ja otkako su se trgovinske tenzije između suparnika rasplamsale. Izvoz u deset članica Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) porastao je u septembru za 15 odsto godišnje, kao i izvoz u zemlje Latinske Amerike, dok je kineski izvoz u afričke zemlje porastao za gotovo 57 odsto.

Prema S&P Globalu, globalni jug će 2024. godine činiti 44 odsto kineskog izvoza, u odnosu na 35 odsto u 2015. godini. Ta grupa zemalja takođe čini više od polovine kineskog globalnog trgovinskog suficita, dok je udeo SAD pao na 36 odsto.

Obim saradnje u okviru inicijative BRI 2024. i 2025. godine eksponencijalno je rastao. Povećanje od gotovo 27 odsto, na 122 milijarde dolara u 2024. godini, bilo je jedno od najvećih u više od decenije dugoj istoriji projekta. Taj rekord već je oboren u prvoj polovini ove godine, kada je obim saradnje dostigao više od 124 milijarde dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na isti period 2024. godine, prema "The Economistu".

Rukovodilac Odeljenja za evropske i međunarodne društvene i političke studije na Univerzitetu u Londonu stavlja ove brojke u kontekst trgovinskog rata: "Deo ovog povećanja vrlo je verovatno posledica preusmeravanja trgovine zbog Trumpovih carina."

Bitka za AI i sirovine

Važna razlika između starog i novog, postpandemijskog BRI-ja, pored preusmeravanja i povećanja ulaganja, jeste i očigledan kvalitativni pomak od megalomanskih infrastrukturnih projekata ka širenju zelenih tehnologija, obnovljivih izvora energije, električnih vozila, izgradnji data centara za veštačku inteligenciju i drugih tehnologija povezanih sa njenim razvojem.

Xi je 2021. godine, odgovarajući na kritike BRI-ja, pozvao na njegovu transformaciju u "malu, ali lepu" inicijativu. U praksi se to odrazilo na pomak od megalomanskih infrastrukturnih projekata, poput železnica i hidroelektrana, ka projektima u oblastima zelene energije, digitalnih tehnologija, telekomunikacija i zdravstva.

 

 

Dakle, digitalna verzija BRI-ja, takozvani Digitalni put svile (DSP), u planovima za širenje kineskog AI ekosistema širom sveta, uprkos nekoliko godina zatišja, sada ima sve istaknutiju ulogu u kineskom tehnološkom napretku. Sa tim je povezano i pitanje nacionalne bezbednosti i geopolitičke autonomije, odnosno jačanja kineskog uticaja u inostranstvu.

To je svojevrsna lakša i tehnološki unapređena verzija BRI-ja, objašnjava sinolog Rogelja. "Mnogi sporazumi u okviru BRI-ja podrazumevaju i takozvanu saradnju u okviru DSP-a. Ponekad se čini da su to samo floskule, ali ponekad se u tome mogu videti obrisi autoritarnijeg digitalnog sveta, odnosno širenje kineskog internet prostora, kineskih standarda i kineskih dobavljača hardvera i softvera."

Pomak potvrđuju i podaci o ulaganjima u BRI. Najnoviji izveštaj Univerziteta Griffith o BRI-ju do 2025. godine pokazuje da je Kina prošle godine na ovu inicijativu potrošila najviše od 2013. godine. Građevinski projekti i dalje čine najveći deo ulaganja, sa 128 milijardi dolara, ali je potrošnja u tehnološkom i proizvodnom sektoru, koja uključuje ulaganja u data centre i baterije za električna vozila, takođe zabeležila rekordan rast, na gotovo 28,7 milijardi dolara. Peking je prošle godine potpisao 350 ugovora, u odnosu na 293 ugovora ukupne vrednosti 122,6 milijardi dolara u 2024. godini.

"Definitivno se dešavaju primetne promene", kaže Rogelja, govoreći o značajnom rastu aktivnosti i prelasku ka digitalizaciji na osnovu izveštaja Univerziteta Grifit. "Ono što je posebno zanimljivo jeste da privatne, ili barem poluprivatne, kineske kompanije sada prednjače kada je reč o ulaganjima. To je verovatno rezultat toga što državna preduzeća od 2019. godine imaju mnogo strože smernice za procenu kreditne sposobnosti partnera", napominje stručnjak za BRI.

Kao što je Alicia García-Herrero, bivša ekonomistkinja MMF-a i vodeća stručnjakinja za kinesku ekonomiju u tink-tenku Bruegel, primetila u podkastu Pekingology, brzo usvajanje veštačke inteligencije u kineskoj industriji stvara paralelnu "dvojnu ekonomiju" koja daje prednost globalnom tehnološkom vođstvu u trci sa Sjedinjenim Američkim Državama u odnosu na ekonomske prilike kod kuće.

U drugom tromesečju ove godine kineski privredni rast usporio je na 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je znatno manje od pet odsto u prvom tromesečju i najniža kvartalna stopa rasta u nekoliko godina.

Prošle godine ulaganja u metalnu i rudarsku industriju takođe su dostigla rekorde od 32,6 milijardi dolara, što pokazuje kako je Peking koristio BRI za jačanje kontrole nad lancima snabdevanja sirovinama ključnim za fizičku infrastrukturu veštačke inteligencije. Posebno je vidljiv rast ulaganja u rudarstvo bakra, čije su globalne zalihe niske zbog procvata izgradnje hiperskalerskih data centara.

Širenje i usvajanje kineskih AI modela znači prelazak na specifičnu kinesku digitalnu infrastrukturu u realnoj ekonomiji i industriji. Zemlja koja usvoji tu tehnologiju zauzvrat ulazi u specifično kinesko tehnološko okruženje. "Trka u veštačkoj inteligenciji više nije ograničena na tehnološki razvoj, već se proteže i na područje distribucije – odnosno na određivanje toga koje će zemlje širom sveta usvojiti koji AI ekosistem", kažu Avanika Narayan i Jon Saad-Falcon, naučnici na Univerzitetu Stanford.

Kina brzo gradi 5G mreže, moderne data centre i optičke kablove u zemljama u razvoju, postavljajući tehnološke temelje za implementaciju i korišćenje veštačke inteligencije. Navodi se da je Huawei dobio više ugovora za implementaciju 5G mreža nego bilo koja druga telekomunikaciona kompanija na svetu.

"Veštačka inteligencija je svakako u srcu DSP-a. Digitalni hardver poput 5G-a je ključan, ali veštačka inteligencija daje mozak za širenje kineske digitalne arhitekture", napisao je Adam Au, stručnjak za veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Hongkongu, u analizi transformacije BRI-ja. Sa moćnim i otvorenim AI modelima kao što su DeepSeek, Kimi K3 i Qwen, Kina može da ojača svoj rastući digitalni uticaj širom sveta i maksimalno iskoristi svoju viziju integrisanog globalnog digitalnog ekosistema koji obuhvata Evroaziju i Afriku, dodao je stručnjak.