Artemis otvara vrata Srbiji - može li domaći IT da pronađe mesto u svemirskoj industriji?

Srbija je postala 69. potpisnica globalne inicijative američke svemirske agencije NASA, zvanično pristupivši svemirskom programu Artemis. Na ceremoniji, koja je u četvrtak održana u sedištu NASA, Srbija se priključila grupi država koje su usvojile zajedničke principe civilnog istraživanja Meseca, Marsa i drugih delova svemira.

Ceremonija je održana 16. jula u 17 časova po istočnoameričkom vremenu, odnosno u 23 časa po vremenu u Srbiji. Domaćin je bio zamenik administratora NASA Matt Anderson, dok je Srbiju predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Ceremoniji je prisustvovao i pomoćnik američkog državnog sekretara za okeane, međunarodna pitanja životne sredine i nauku Wesley Brookes.

Srbija ovim sporazumom nije postala saradnica konkretne NASA misije, niti su domaće kompanije neposredno dobile pristup ugovorima američke svemirske agencije. Sporazum Artemis predstavlja neobavezujući skup političkih principa, a za učešće u pojedinačnim misijama i projektima države i njihove agencije moraju da sklapaju posebne sporazume sa NASA.

Međutim, za domaće IT kompanije, fakultete i institute to može da znači lakši pristup partnerima i globalnom lancu dobavljača. On otvara put ka novim američkim investicijama u srpsku privredu. "Potpisivanjem ovog dokumenta, Srbija je prihvatila principe interoperabilnosti sistema, transparentnosti i otvorenog objavljivanja naučnih rezultata iz zajedničkih aktivnosti, kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Selakov, vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. 

Sporazum Artemis postoji od 2020. godine, a uspostavljen je tokom prve administracije američkog predsednika Donalda Trumpa, kao odgovor na sve veće interesovanje država i privatnih kompanija za aktivnosti na Mesecu, podseća NASA u saopštenju. Tako je ustanovljen prvi praktičan skup principa za veću bezbednost, transparentnost i koordinaciju civilnog istraživanja svemira.

NASA

 

 

 

Zašto je sporazum važan za Srbiju

"Za privredu Srbije je posebno važna interoperabilnost: rešenja razvijena u skladu sa relevantnim standardima lakše mogu da se uklope u širi ekosistem Artemisa i povećavaju šanse domaćih kompanija da postanu deo njegovog globalnog lanca dobavljača", pojašnjava Selakov.

Iako nije verovatno da će Srbija uskoro početi da proizvodi svemirske rakete i letelice, otvara se mogućnost za saradnju na planu razvoja softvera, elektronike, senzora, obradi podataka i drugim IT uslugama. 
 

"Veliki deo savremene svemirske ekonomije ne čine samo rakete i letelice, već softver, podaci i napredni inženjering: obrada satelitskih snimaka, veštačka inteligencija, simulacije, upravljački i energetski sistemi i zemaljska infrastruktura. Upravo u tim oblastima Srbija ima relevantan inženjerski kapacitet", ističe Selakov.

Izvoz srpskog IKT sektora nastavlja snažan rast u 2026. godini. U prva dva meseca, izvoz je dostigao 713 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza softvera i IKT usluga trenutno se procenjuje na rekordne 5,2 milijarde evra. Tokom prošle godine, izvoz IKT sektora dostigao je 4,55 milijardi evra, što je donelo međugodišnji rast od 10 odsto. Suficit u trgovini IKT uslugama iznosio je 3,53 milijarde evra, prema podacima Kancelarije za IT i elektronsku upravu.

Taj kapacitet nije razvijan posebno za svemirsku industriju, ali su veštine velikog broja domaćih programera i inženjera primenljive na obradu satelitskih podataka, računarski vid, veštačku inteligenciju, kibernetičku bezbednost, daljinsko upravljanje sistemima, digitalne blizance i optimizaciju potrošnje energije.

Srbija već ima kompanije koje izrađuju delove za međunarodnu avio-industriju i opremu povezanu sa proizvodnjom satelita. Kompanija Konelek iz Zemuna, na primer, ranije je proizvodila delove proizvodnih linija za satelite, kao i opremu za kompanije poput Airbusa, Boeinga, Rolls-Roycea i General Electrica. Domaće kompanije razvijale su i trenažere za astronaute, precizne komponente, dronove i aplikacije zasnovane na satelitskim podacima.
 

'Mozaik' kao prvi korak
 

Srbija poslednjih godina radi na projektu "Mozaik", zamišljenom kao prvi domaći naučni satelit tipa CubeSat, podseća Selakov. Projekat vodi Jedinica za kosmička istraživanja pri Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, uz učešće istraživača sa Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta, Matematičkog fakulteta i Instituta "Mihajlo Pupin". 

Zamisao je da "Mozaik" posmatra Sunce u rendgenskom domenu, ali i da snima teritoriju Srbije. Jedan od glavnih ciljeva projekta nije samo prikupljanje naučnih podataka, već i sticanje znanja potrebnog za projektovanje, integraciju, testiranje i upravljanje malim satelitima.

Takvi projekti mogu da postanu važniji nakon potpisivanja sporazuma Artemis jer domaćim istraživačima daju praktično iskustvo potrebno za uključivanje u međunarodne konzorcijume. Sam politički dokument ne zamenjuje naučnu ekspertizu, laboratorije, testnu infrastrukturu ili finansiranje, ali može da olakša uspostavljanje kontakata i institucionalnih sporazuma.

"Iako sam potpis ne donosi formalni izlazak na tržište, on uspostavlja institucionalni okvir i obezbeđuje bolju startnu poziciju za povezivanje naših fakulteta, instituta i kompanija sa agencijom NASA i partnerima iz drugih država potpisnica", kaže Selakov.

Srbija nema državnu svemirsku agenciju uporedivu sa organizacijama koje postoje u velikim evropskim zemljama. Kancelarija Srbije za svemirske nauke, istraživanja i razvoj, poznata kao SERBSPACE, osnovana je kao nevladina organizacija sa ciljem povezivanja akademske zajednice, industrije i društva. Od 2020. godine članica je Međunarodne astronautičke federacije.

Jedno od glavnih pitanja koja ostaju otvorena nakon potpisivanja ovog sporazuma ostaje ko će koordinirati buduću saradnju, identifikovati pozive i projekte, predstavljati domaće kapacitete partnerima i obezbediti da kompanije na vreme usvoje potrebne tehničke i bezbednosne standarde.