Trump odustao od naknade od 20 odsto za saobraćaj kroz Ormuski moreuz

Predsednik SAD Donald Trump odustao je od plana da uvede naknadu od 20 odsto na teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz, nakon što su saveznici Vašingtona iz zemalja Persijskog zaliva zatražili da odustane od toga.

Trump je to saopštio u utorak, dan pošto je najavio da će uvesti naknadu. Rekao je da će se očekivani prihodi nadoknaditi budućim direktnim investicijama zemalja Persijskog zaliva u američku privredu. Nije precizirao o kom je iznosu reč, niti koje će zemlje učestvovati u tim ulaganjima.

"Odlučio sam da naknadu od 20 odsto za nadoknadu troškova SAD zamenim trgovinskim i investicionim sporazumima koje će različite zemlje Persijskog zaliva sklopiti sa Sjedinjenim Državama", napisao je Trump na društvenim mrežama.

Iako je Trump odustao od plana o uvođenju naknade, SAD su istovremeno saopštile da su ponovo uspostavile blokadu iranskog pomorskog saobraćaja ka i iz iranskih luka i priobalnih područja, koja je stupila na snagu u 16 časova po vašingtonskom vremenu.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) objavila je na mreži X da je završila talas napada koji je trajao sedam časova, na desetine ciljeva u blizini Ormuskog moreuza i duž iranske obale kako bi se oslabila sposobnost Teherana da ugrožava komercijalni pomorski saobraćaj.

Trump je tokom sastanka u Situacionoj sobi u utorak razgovarao o mogućnosti proširenja vojne operacije protiv Irana šire od područja Ormuskog moreuza, preneo je Axios, pozivajući se na tri izvora upućena u razgovore.

Trumpovo odustajanje od naknade ukazalo je na promene u američkoj politici prema ovom strateški važnom pomorskom prolazu, kojim je pre izbijanja rata prolazilo oko petine svetskog izvoza nafte. Američki zvaničnici su govorili da prolaz treba da ostane slobodan za plovidbu, ali i razmatrali mogućnost naplate tranzita, dok Iran insistira da ima kontrolu nad moreuzom.

Ovaj zaokret dodatno je potvrdio takozvani fenomen TACO (skraćeno od Trump Always Chickens Out - Trump uvek odustane), izraz koji su investitori počeli da koriste prošle godine kako bi opisali česte promene predsednikovih stavova u vezi sa carinskom politikom.

Na pitanje novinara zašto je odustao od predloga, Trump je rekao da su ga lideri Saudijske Arabije, Katara, Bahreina, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata pozvali da umesto toga obezbedi investicione sporazume.

"Ne dopada mi se ideja naplate naknade", rekao je Trump.

Zasad nije jasno da li je neka od zemalja Persijskog zaliva preuzela nove finansijske obaveze. Najmanje jedna vlada u regionu saopštila je da nije pristala da poveća postojeća obećanja o investicijama u zamenu za ukidanje naknade za prolazak kroz Ormuski moreuz, rekao je izvor upoznat sa tim pitanjem.

Trump je u intervjuu za Fox News, emitovanom u utorak uveče, rekao da bi američki napadi na Iran sledeće nedelje mogli da se prošire na mostove i elektroenergetska postrojenja, osim ako Teheran ne sedne za pregovarački sto i ne počnu da pregovaraju.

Trump je i ranije iznosio slične pretnje napadima na civilnu infrastrukturu, za koje kritičari upozoravaju da bi, ukoliko budu sprovedeni, mogli predstavljati ratni zločin, ali ih do sada nije ostvario.

Cena nafte brent, globalnog referentnog tipa sirove nafte, rasla je ka 86 dolara za barel, nakon što je u prethodna dva dana trgovanja skočila za 11 odsto. Rast cena usledio je nakon što je Trump poručio da će SAD nastaviti vojne udare na Iran i ponovio pretnje napadima na infrastrukturu.

Iranska državna novinska agencija IRNA objavila je da je iranska vojska napala logistički centar američke vojske u Kuvajtu. Bahrein je izdao novo upozorenje na vazdušni napad, dok su oružane snage Kuvajta saopštile da njihova protivvazdušna odbrana presreće neprijateljske projektile.

Kuvajt, bliski saveznik SAD, jedna je od zemalja u regionu koje su najteže pogođene tokom rata. Njegove vojne baze, rafinerije nafte, sedište kompanije Kuwait Petroleum Corporation, aerodrom i druga ključna infrastruktura više puta su bili meta iranskih napada.

Preokret u vezi sa Ormuskim moreuzom pokazuje u kakvoj se dilemi Trump nalazi, dok se sukobi sa Iranom nastavljaju, a Teheran odbija da popusti kontrolu nad ovim ključnim pomorskim prolazom. Cene nafte naglo su porasle u ponedeljak, kada je predsednik prvi put najavio predlog takozvane "naknade za troškove" za omogućavanje transporta kroz moreuz. To je otvorilo mogućnost da cene benzina za američke potrošače ponovo porastu uoči novembarskih izbora za Kongres.

Vlade zemalja Persijskog zaliva brzo su zatražile pojašnjenje nakon Trumpove objave, pri čemu je jedna od njih izrazila sumnju da će taj predlog ikada biti sproveden. Zvaničnici su ostali jedinstveni u protivljenju uvođenju taksi za prolazak kroz moreuz, upozorivši da bi to moglo podstaći druge zemlje, uključujući Kinu, da uvedu slične naknade na strateški važnim pomorskim pravcima.

Da je naknadna uvedena, puni supertankeri koji prevoze naftu, morali bi da plate oko 30 miliona dolara, što je znatno više od taksi koje je Iran naplaćivao, kažu osobe upućene u to pitanje.

Bilo kakve naknade koje bi uveli Iran ili SAD pogodile bi izvoznike nafte iz zemalja Persijskog zaliva i azijske uvoznike, što bi istovremeno bio presedan za uvođenje taksi na drugim pomorskim pravcima, iako su zabranjene međunarodnim pravom zabranjuje. One bi takođe ugrozile Trumpove napore da obuzda inflaciju uoči izbora za Kongres, jer bi, prema analizi konsultantske firme ClearView Energy Partners iz Vašingtona, mogle da povećaju cenu benzina u SAD za oko 37 centi po galonu.

Trump je, iako je u utorak odustao od ovog predloga, još od aprila razmatrao mogućnost da SAD naplaćuju naknade za prolazak kroz moreuz, a tu ideju je ranije podržao i pokojni senator Lindsey Graham. To ukazuje da bi Trump i dalje mogao da traži naknadu za troškove američkih pomorskih operacija u tom području.

Juričić: Ovaj vek će verovatno obeležiti krize koje se ne završavaju, već se njima upravlja Konflikt na Bliskom istoku između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa jedne, i Irana sa druge strane, obeležio je prvu polovinu godine i dodatno povećao globalnu neizvesnost. Iako su početni ciljevi Vašingtona bili ambiciozni - od zaustavljanja iranskog nuklearnog programa do promene političkog kursa Teherana - posle nekoliko meseci sukoba nijedna strana nije ostvarila odlučujuću prednost. Dodatni pritisak donela je i blokada Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih pravaca u svetu, što je posledice sukoba proširilo i na zemlje koje nisu direktno uključene u sukob. O tome šta je do sada postignuto, kakve su mogućnosti za diplomatsko rešenje i kakav scenario možemo očekivati do kraja godine, za Bloomberg Adria TV govorio je politički konsultant Domagoj Juričić. Na pitanje koliko je realno očekivati dogovor između Sjedinjenih Država i Irana nakon neuspeha poslednjih pregovora, Juričić kaže da su pozicije dve strane i dalje veoma udaljene. "Interesi i želje dve strane su toliko dijametralno suprotni da je zaista teško pronaći tačku u kojoj se mogu susresti. Veliki međunarodni sporazumi ne nastaju kada protivnici počnu verovati jedni drugima, već kada shvate da svoje ciljeve više ne mogu ostvariti po prihvatljivoj ceni." Prema njegovim rečima, ni Vašington ni Teheran trenutno još nisu u fazi u kojoj bi bili spremni na takav kompromis. "I Sjedinjene Države i Iran trenutno veruju da mogu dodatno ojačati svoju pregovaračku poziciju. Zato ne bih rekao da gledamo kraj diplomatije, već kraj jedne faze diplomatije." Dodaje da, ukoliko pregovori budu obnovljeni, njihov cilj verovatno neće biti istorijsko pomirenje dve strane, već upravljanje rizikom i sprečavanje šire eskalacije. "Cilj neće biti uklanjanje konflikta, već sprečavanje da preraste u regionalni rat, a možda i nešto šire. To je okvir u kojem danas funkcioniše savremena diplomatija", kaže on. Govoreći o mogućem razvoju situacije do kraja godine, Juričić ocenjuje da su najmanje verovatni i veliki regionalni rat i dugotrajan stabilan mir. "Najizgledniji scenario jeste dugotrajna kontrolisana nestabilnost", smatra sagovornik. Prema njegovim rečima, to znači da možemo očekivati povremene vojne operacije, intenzivnije sajber-napade, obaveštajne aktivnosti, ekonomske pritiske i nastavak sukoba preko regionalnih saveznika. "To više nije privremena faza u međunarodnim odnosima, već novi obrazac. Ako su se ratovi 20. veka uglavnom završavali mirovnim sporazumima, čini mi se da će 21. vek obeležavati krize koje se ne završavaju, već se njima upravlja", zaključuje Juričić. Dodaje da takav pristup predstavlja jedan od najvećih izazova za svetsku politiku u narednim godinama, jer menja način na koji države razmišljaju o bezbednosti. "Ako države počnu da veruju da je preventivna upotreba sile legitimnija od čekanja napada, tada se ne menja samo Bliski istok. Menja se čitav međunarodni poredak." Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.

(Ažurirano izjavama konsultanta Juričića i propratnim videom.)

- U pisanju pomogli John Harney, Kate Sullivan, Ryan Chua, Devika Krishna Kumar, Sonya Dymova, Courtney Subramanian, Zainab Fattah, Meghashyam Mali i Jon Herskovitz.