Iran je odložio početak pregovora o trajnom mirovnom sporazumu sa SAD nakon što su se borbe intenzivirale u južnom Libanu, što predstavlja potencijalni udarac naporima Donalda Trumpa da okonča rat i obuzda nuklearni program Teherana.
Pregovori, koji su trebalo da budu održani u Švajcarskoj u petak, odloženi su zbog tih sukoba između Izraela i militanata Hezbolaha koje podržava Iran, prema rečima dve osobe upoznate sa situacijom, koje su tražile da ostanu anonimne zbog osetljivosti teme.
Izrael i Hezbolah su sada pristali na prekid vatre od 16 časova po lokalnom vremenu, prema rečima jednog američkog zvaničnika, koji je takođe tražio da ostane anoniman jer sporazum nije javan. Obe strane su saopštile da će se pridržavati primirja ukoliko to učini i druga strana, ali da će u suprotnom odgovoriti.
Iran je insistirao na prekidu vatre u Libanu kao delu privremenog mirovnog sporazuma finalizovanog sa SAD ove nedelje, te zbog novih neprijateljstava nije poslao delegaciju na pregovore. Ni potpredsednik SAD JD Vance, koji je trebalo da predstavlja Vašington, nije otputovao.
Za sada nema naznaka novog datuma početka razgovora.
Odlaganje predstavlja udarac za Trumpa, koji je u sredu potpisao memorandum o razumevanju sa Iranom uprkos široko rasprostranjenim kritikama da Teheranu daje previše u smislu finansijskih koristi i ublažavanja sankcija. On je rekao da će sporazum sprečiti globalnu ekonomsku krizu, s obzirom na to da će ključni Ormuski moreuz ponovo biti otvoren za isporuke nafte i gasa.
"Nismo se sastali iz očaja, Iran jeste. Oni su GOTOVI!" objavio je Trump na Truth Socialu u petak. "Sačekaćemo tih 60 dana. Neće dobiti nikakav novac, ni deset centi!"
Još nije jasno da li će najnoviji događaji uticati na moreuz, gde je pomorska aktivnost porasla nakon što su Trump i njegov iranski kolega Masoud Pezeshkian potpisali sporazum. Saobraćaj kroz ovaj plovni put ključan za globalno snabdevanje energijom, delovao je ređe rano u petak, dan nakon naglog rasta obnovljenih tokova nafte pošto su dve zemlje obećale da će ukinuti dvostruku blokadu.
Iran je u petak saopštio da će brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz biti potrebna njegova dozvola, čime je postavljen teren za verovatno spornu raspravu o budućim režimima naplate prolaza.
Plovilima koja prolaze kroz moreuz biće potrebna obavezna polisa osiguranja koja je trenutno besplatna, ali bi u budućnosti mogla imati cenu, saopštila je državna Uprava za moreuze Persijskog zaliva u dokumentu objavljenom na svom sajtu. SAD, Evropa i arapske države Zaliva usprotivile su se ideji da Iran uvodi naknade za prolaz kroz ovu tranzitnu tačku, a Vance je u četvrtak umanjio verovatnoću takvog scenarija.
"Verujemo da međunarodni plovni putevi treba da budu oslobođeni putarina", rekao je on, dodajući da će zemlje regiona "zajedno pronaći odgovarajući bezbednosni okvir za moreuz u budućnosti."
Cena nafte je u petak bila gotovo nepromenjena, pri čemu se brent trgovao oko 79 dolara po barelu. Ipak, cene su ove nedelje pale oko devet odsto, pošto trgovci očekuju da će ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ublažiti najveću krizu u snabdevanju energijom u istoriji.
Borbe u Libanu bile su smrtonosnije nego obično, a izraelska vojska je saopštila da su poginula četiri njena vojnika, uključujući komandanta bataljona. U izraelskim napadima poginulo je 18 ljudi, prenela je libanska državna Nacionalna novinska agencija, dok je izraelska vojska saopštila da je gađala 80 položaja Hezbolaha.
Iran smatra da SAD imaju "direktnu odgovornost" za situaciju u Libanu i vojne akcije Izraela, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei u saopštenju koje prenosi državna novinska agencija Islamic Republic News Agency.
Tenzije između SAD i Izraela oko Libana rastu. Trump je tokom telefonskih razgovora psovao izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, optužujući ga da je zamalo sabotirao memorandum sa Iranom potpisan ove nedelje eskalacijom napada u Libanu. Izrael insistira da će zadržati trupe preko svojih granica dok ne bude siguran da Hezbolah, koji su SAD označile kao terorističku organizaciju, više ne predstavlja pretnju.
Izrael neće tolerisati napade na svoje vojnike ili teritoriju i naneće Hezbolahu "veoma visoku cenu" kao odgovor, rekao je Netanyahu u objavi na mreži X u petak. "Izrael će ostati u bezbednosnoj zoni u južnom Libanu onoliko dugo koliko bude potrebno da zaštiti zajednice na severu", rekao je.
Libanski predsednik Joseph Aoun izjavio je da najnovija izraelska eskalacija podriva napore za uspostavljanje primirja.
Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske saopštilo je da "ostaje spremno da olakša ove razgovore" i da se "relevantni pripremni radovi" u odmaralištu Burgenstock nastavljaju.
Portparol Bele kuće rekao je da je američka delegacija spremna da krene prvom dostupnom prilikom.
Memorandum između SAD i Irana potpisan u sredu doveo je do toga da Vašington ukine pomorsku blokadu iranskih luka, dok je Iran saopštio da će ponovo otvoriti Ormuski moreuz. Dogovorili su se da produže primirje tokom nove runde pregovora, koja bi trebalo da bude završena u roku od 60 dana, ali može biti produžena.
Strane će pokušati da postignu sporazum o ograničavanju iranske prerade uranijuma, moguće na period od deset ili više godina, kao i o uništavanju ili razblaživanju postojećih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.
SAD i Izrael počeli su bombardovanje Irana 28. februara, navodeći da moraju da spreče tu zemlju da napravi atomsko oružje. Teheran dugo negira da to želi, ali je obogaćivao uranijum znatno iznad nivoa potrebnih za nuklearne elektrane.
Rat je doveo do naglog rasta cena energije i podstakao inflaciju širom sveta, dok su saveznici SAD poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara bili meta hiljada iranskih dronova i raketa.
Mnogi stručnjaci za nuklearnu energiju smatraju da 60 dana neće biti dovoljno za postizanje trajnog sporazuma sa Iranom, imajući u vidu složenu i tehničku prirodu teme. Nuklearni sporazum iz 2015. godine između Irana i svetskih sila, uključujući SAD, koji Trump redovno kritikuje i koji je napustio tokom svog prvog mandata, pregovaran je oko dve godine.
Cene sirove nafte i dalje su približno 30 odsto više nego na početku godine, jer će biti potrebni meseci, ako ne i duže, da se tokovi nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz vrate u normalu. Pored toga, SAD i mnoge druge zemlje trošile su hitne naftne rezerve rekordnim tempom kako bi tokom rata držale cene pod kontrolom. Te zalihe će morati da budu obnovljene, što će dodatno povećati globalnu tražnju.
— Uz pomoć Jon Herskovitza, Dana Williamsa, Kate Sullivan, Bastiana Benrath-Wrighta, Omara Tama, Courtney Subramanian i Alise Odenheimer
.webp){kind=icon}
