Iz Rusije ništa novo

Jesen nam ubrzano kuca na vrata, sa njom još jedan pokušaj Donalda Trumpa da zaustavi rat u Ukrajini. U trenutku kada mu se drugi veliki rat, onaj sa Iranom, pokazuje kao mnogo teži problem nego što je očekivao, fokus američke administracije se vraća na rat koji je Trump trebalo da reši za 48 sati pre skoro dve godine.

Sukob u Iranu, koji je u martu trebalo da traje "četiri ili pet nedelja" ušao je u sedmi mesec, a Trump sada kaže da bi mogao da se završi tek odmah nakon novembarskih izbora. Rat istovremeno podiže cenu nafte, opterećuje američke birače i postaje sve veći politički problem za republikance. U takvoj situaciji Ukrajina ponovo izgleda kao prilika da američki predsednik pokaže da ipak može da završi jedan rat. Umesto sukoba koji ne može da okonča u roku koji mu je politički potreban, Trump se okreće sukobu za koji veruje da bi mogao. U Moskvu je zato poslao svoje specijalne izaslanike Steva Witkoffa i Jareda Kushnera, koji su razgovarali sa Vladimirom Putinom, a potom otišli i u Kijev. Nekoliko dana kasnije Trump je rekao da Putin želi da napravi dogovor i da želi "brzo okončanje rata". 

Trumpu treba brza pobeda

Na prvi pogled, sve ovo izgleda kao još jedan pokušaj da se obnovi mirovni proces. Witkoff i Kushner su sa Putinom razgovarali više od tri sata, a Kremlj je sastanak opisao kao konstruktivan i veoma iskren. Američki izaslanici su potom otišli u Kijev kako bi razgovarali sa Volodimirom Zelenskim, sa idejom da se ponovo pokrene trilateralni format Sjedinjene Američke Države (SAD), Rusija i Ukrajina.

Problem je, međutim, što se ono što je za Trumpa potencijalno pitanje brzog spoljnopolitičkog rezultata teško uklapa u ono što Rusija već godinama pokušava da postigne u Ukrajini. Za Moskvu ovaj rat odavno nije samo pitanje nekoliko hiljada kvadratnih kilometara teritorije. Putin ga posmatra kao deo mnogo šireg sukoba oko evropske bezbednosne arhitekture, odnosa Rusije i NATO-a i položaja Moskve u međunarodnom poretku.

Putin ne pregovara samo o Ukrajini

U tom smislu, Ukrajina je samo deo mnogo veće priče. Rusija želi da zaustavi dalje širenje NATO-a prema svojim granicama, uključujući mogućnost ukrajinskog članstva, ali i šire bezbednosne garancije koje bi potvrdile da njeni interesi u prostoru koji Moskva smatra svojom istorijskom sferom uticaja ne mogu jednostavno biti ignorisani. Dosadašnji pregovori pokazuju da Moskva i dalje insistira na teritorijalnim ustupcima i rešavanju, kako ih sama naziva, "osnovnih uzroka" rata.

Bloomberg

Putin zato rat ne posmatra samo kao konflikt koji treba završiti, već i kao priliku da promeni odnose koji su u Evropi nastali posle završetka Hladnog rata. Iz ruske perspektive, oni predstavljaju rezultat višedecenijskog potiskivanja ruskih interesa.

Zbog toga brzi mir teško može da dovede do trajnog rešenja. Teritorije pod ruskom kontrolom već godinama nisu samo privremeno zauzeta područja na mapi. Moskva ih smatra delom Rusije, dok ih Kijev i dalje smatra svojom teritorijom. Svaki dogovor koji bi pokušao da formalizuje postojeće stanje zahtevao bi političke odluke ogromnih razmera u Ukrajini, ali i prihvatanje činjenice da bi se time promenila pravila evropskog poretka. Čak i kada bi postojala iskrena volja svih strana da prihvate takav kompromis, za njegovu implementaciju bile bi potrebne godine, a ne dva meseca do američkih izbora.

A iskrena volja je upravo ono čega trenutno nema. Ukrajina ne može lako da prihvati gubitak teritorije za koju je ratovala, dok evropske države teško mogu da podrže dogovor kojim bi Rusiji praktično bila priznata posebna sfera uticaja u Evropi.

Evropa ostaje van stola

Upravo zato je posebno zanimljivo što se predloženi format pregovora zasniva na tri strane: SAD, Rusija i Ukrajina. Evropska unija (EU) u njemu nema formalno mesto. To jeste pokazatelj odnosa Trumpove administracije prema Evropi, ali je istovremeno i pokazatelj mogućeg nerazumevanja prirode ruskih namera. Ako se pregovara o budućoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta, teško je objasniti kako u tom razgovoru nema država koje će tu arhitekturu morati da žive nakon što američki predsednik i ruski predsednik postignu dogovor. Evropa možda nije potrebna da bi se zaustavile borbe, ali je teško zamisliti trajni evropski mir bez nje.

Dosadašnji Trumpovi mirovni pokušaji pokazuju sličan nivo površnosti. Zaustaviti borbe pokazalo se mnogo lakšim nego postići političko rešenje koje može da opstane. U Gazi je moguće postići primirje, ali to ne znači da postoji dogovor o tome ko upravlja Gazom, kakvu budućnost imaju Palestinci, kakvu bezbednost želi Izrael i šta će biti sa Hamasom. Prekid vatre rešava pitanje pucanja, ali ne rešava pitanje zbog kojeg je pucanje počelo.

Bloomberg

Sličnu lekciju, mada u potpuno drugačijem kontekstu, pokazuju i Azerbejdžan i Jermenija. Tamo je dugoročnije političko rešenje postalo moguće tek nakon što je Azerbejdžan vojno promenio stanje na terenu i nakon egzodusa jermenskog stanovništva iz Nagorno-Karabaha. Kada je jedna od ključnih teritorijalnih prepreka praktično nestala, prostor za pregovore postao je mnogo veći. Ukrajina je upravo suprotan slučaj. Najvažnija pitanja nisu nestala. Ona su postala još teža.

Primirje nije isto što i mir

Trump zato možda zaista može da postigne neki oblik primirja. Možda može da natera Moskvu i Kijev da sednu za isti sto, dogovore prekid napada ili razmenu teritorija i zarobljenika. Ali između prekida vatre i trajnog mira nalazi se čitava politička generacija problema.

Rusija ne traži samo kraj rata, već promenu odnosa snaga u Evropi. Ukrajina ne traži samo prekid borbi, već garanciju da se rat neće ponoviti. Evropa ne želi da prihvati da se njena bezbednosna arhitektura određuje u razgovoru dvojice predsednika preko Atlantika i u Moskvi.

Trumpov problem je, međutim, što ni u Ukrajini, kao ni u Iranu, ne postoji prečica do političkog rešenja. U Iranu se pokazalo da vojna nadmoć nije isto što i mogućnost da se rat završi pod političkim uslovima koje je moguće održati. U Ukrajini je razlika još veća. Primirje bi možda moglo da se ugovori za nekoliko nedelja, ali dogovor o teritoriji, budućnosti NATO-a i evropskoj bezbednosnoj arhitekturi ne može se napraviti tempom američkog izbornog kalendara.

Trumpu je potreban mir pre novembra. Putinu je potrebna nova Evropa posle rata. Sve u svemu, na istoku ništa novo.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.