Sukobi na Bliskom istoku su se zaoštrili - Iran je u utorak uveče izveo masovni raketni napad na Izrael. Prema izraelskim medijima, ispaljeno je više od 200 projektila na ciljeve širom zemlje, a isto je potvrdila i iranska državna novinska agencija. Iranska revolucionarna garda poručila je kako je napad osveta za smrt čelnika Hamasa Ismail Hanija ubijenog u Teheranu u julu, odnosno vođe Hezbolaha Hassanaa Nasrallaha, koji je stradao prošle nedelje u Bejrutu. Naglašavaju kako su mete napada bile važne vojne baze.
Bloombergov kolumnista i istaknuti profesor na Fakultetu za napredne međunarodne studije Univerziteta Johns Hopkins Hal Brands donosi svoj pogled na događaje koji su doveli do ovog napada. Brands je takođe viši saradnik na American Enterprise Instituteu, koautor knjige "Danger Zone: The Coming Conflict with China" i član Spoljnopolitičkog odbora State Departmenta. Viši je savetnik firme Macro Advisory Partners, a smatra kako je Izrael svojim udarom na Hezbolah de fakto saterao Iran u ćošak.
Osveta za ubistvo vođe
Izraelski vazdušni napad u kome je vođa Hezbolaha Hassan Nasrallah ubijen duboko u njegovom bunkeru u Bejrutu bio je kulminacija jedne od najsmrtonosnijih, ciljanih vojnih kampanja u modernoj istoriji. Tokom nekoliko dana, i na neke izvanredno kreativne načine, Izrael je vratio Hezbolah godinama unazad.
Opširnije
Iz sveta ukratko: Eskalirali sukobi na Bliskom istoku, Iran sateran u ćošak
Nafta porasla drugi dan zaredom, nakon što je Iran ispalio oko 200 balističkih projektila na Izrael.
02.10.2024
Eskalacija na Bliskom istoku oterala ulagače u SAD od rizične imovine
Američke akcije su pale, dok su investitori bili u potrazi za sigurnim utočištima na tržištima.
01.10.2024
Vesti iz sveta ukratko: U Kini praznik, na Bliskom istoku eskalacija
Izraelske snage objavile su da su započele "ciljane i ograničene napade" u južnom Libanu, čime je dodatno zaoštrio sukob sa Hezbolahom.
01.10.2024
Izrael obezbedio 8,7 milijardi dolara američke pomoći u vojne svrhe
Paket pomoći, između ostalog, uključuje 3,5 milijardi dolara za osnovne ratne nabavke.
26.09.2024
Ova taktička briljantnost nije rešila ozbiljne strateške probleme Izraela. Ali zasad je obnovila auru sve važnije izraelske moći i promenila uslove borbe za veći Bliski istok.
U julu je Izrael počeo da sistemski eliminiše neke od svojih najistaknutijih neprijatelja: Fuada Shukra, načelnika vojnog štaba Hezbollaha; Ismaila Haniyeha, šefa političkog krila Hamasa; Mohammada Deifa, vojnog zapovednika grupe u Gazi. Tokom poslednje dve nedelje, Izrael se okrenuo prema severu, usmeravajući svoju destruktivnu energiju na Hezbolah kako bi oterao tu grupu natrag od izraelske granice.
Ovaj napad - u kom se koriste eksplodirajući pejdžeri i precizni vazdušni napadi, potpomognuta zadivljujućim obaveštajnim prodorima - uništila je možda polovinu Hezbolahovog inventara raketa dugog dometa i desetkovala njegovu komandnu strukturu. Daleko od toga da su izazvali apokaliptičnu odmazdu, ovi udarci su naterali Hezbolah i njegove iranske pokrovitelje da smišljaju kako da odgovore. Izuzetna degradacija najmoćnije terorističke grupe na svetu rangirana je kao najimpresivniji podvig Izraela od Šestodnevnog rata 1967. godine. Uz to je promenila strateški krajolik Bliskog istoka.
U neprijateljskom okruženju
Prvo, psihološka ravnoteža je narušena. Napadi Hamasa 7. oktobra 2023. prikazali su Izrael kao slabog i jadnog, nesposobnog da kontroliše svoje granice ili spreči masakr svojih građana u njihovim domovima. Nakon tih napada, ojačana "Osovina otpora" predvođena Iranom - Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, Hutiji u Jemenu, šiitski zastupnici u Iraku i Siriji - napala je Izrael s više strana.
Izrael je, godinu kasnije, i dalje okružen neprijateljima. Ali pokazao je da može da dominira svakim od njih na bojnom polju, i time obnovio percepciju moći koja podupire njegovu strategiju preživljavanja u regiji. Svedoci smo načina na koji se Iran i Hezbolah grče kako bi izbegli veći sukob, jer im nedostaju dobre opcije za povratni udarac, a da ne izazovu još veće uništenje.
Drugo, ove operacije naglašavaju da bi trebalo da Iran i njegovi prijatelji – a ne Izrael i SAD – budu vrlo oprezni zbog regionalne eskalacije. Hezbolah još uvek ima mnogo projektila i lovaca; Hutiji su postavili stalni izazov slobodi plovidbe; Iran zadržava svoje moćne sposobnosti. Ali Osovina otpora proći će najgore ako dođe do nekog većeg sukoba visokog intenziteta s Izraelom i Amerikom. Stoga bi možda trebalo da Vašington da iskoristi taj strah od eskalacije - preteći, na primer, da će dalji napadi Hutija na brodove u Crvenom moru rezultirati oštrijom, dugotrajnijom odmazdom protiv Hutija i iranskih vojnih sredstava koja im pomažu.
Iransko nuklearno pitanje
Treće, Izrael je promenio teren nadolazeće iranske nuklearne krize. Iran je dugo tretirao Hezbolah kao svoju stratešku polisu osiguranja: ako Izrael napadne iranske nuklearne lokacije, Hezbolah može da baci rakete na Izrael. Ali Hezbolah se upravo sada bori, a Izrael je već dokazao da može da pogodi najosetljivija mesta u Iranu. Dakle, Iran sada mora da postupa vrlo oprezno, što SAD i Izraelu daje veću moć dok kroz prisilu ili pregovore spreče Teheran da razvije nuklearnu bombu.
Konačno, diplomatska normalizacija sa Saudijskom Arabijom je na čekanju zbog rata u Gazi, ali Izrael je podsetio zalivske države zašto ga žele na svojoj strani. Nisu simpatije prema cionističkom projektu ono što Saudijsku Arabiju prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana privlači Izraelu. Podrazumeva se da je Izrael regionalna supersila koja može da pomogne Saudijcima da obuzdaju i, ako je potrebno, da se suoče sa svojim zajedničkim neprijateljima. Jak Izrael je privlačniji saveznik od slabog Izraela, a danas izraelska snaga zaista izgleda impresivno.
Opasnost je u tome što iznenađujući vojni prodori mogu da izazovu stratešku opijenost, a važno je ne preuveličavati ono što je Izrael postigao.
Cena vojnog uspeha
Zemlja je još uvek zaglavljena u teškoj kvaziokupaciji Gaze, gde desetine izraelskih talaca polako umiru u mračnim tunelima koje drži Hamas. Ekonomija pati od produženog sukoba na više strana. Izraelsko društvo i politika ostaju duboko, možda i opasno, polarizovani.
Hezbolah i Iran su pali, ali nisu spolja; desetine hiljada stanovnika severnog Izraela i dalje je raseljeno iz svojih domova. A ako započeta izraelska kopnena kampanja u Libanu postane ružan, iscrpljujući događaj - umesto niza dubokih, kaznenih napada - izraelska diplomatska izolacija bi se mogla produbiti i plima većeg regionalnog takmičenja mogla bi ponovo da se pomakne.
Ali trenutno su Izraelu neprijatelji ponovo za petama i može se pozabaviti svojim brojnim sigurnosnim problemima s nadmoćnije pozicije. To je dobra vest u regiji u kojoj se nedavno činilo da su očigledno genocidne snage radikalizma u porastu, i u svetu u kom su geopolitički zlotvori, prečesto u poslednje vreme, imali zamah.