Trump nagoveštava da neće biti produženja primirja

Predsednik SAD Donald Trump nagovestio je da je malo verovatno da će produžiti dvonedeljno primirje sa Iranom koje ističe za dva dana, dok Iran još uvek nije potvrdio da će učestvovati u pregovorima o okončanju rata koji je zahvatio Bliski istok i poremetio svetsku trgovinu.

Trump je u intervjuu u ponedeljak izjavio da primirje ističe u sredu uveče u Vašingtonu i da "neće dozvoliti da ga požuruju u donošenje lošeg dogovora". Rekao je da će Ormuski moreuz zasad ostati pod blokadom i dodao: "Ne otvaram ga dok se ne potpiše dogovor." Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf izjavio je da njegova zemlja neće "prihvatiti pregovore pod senkom pretnji".

Ovaj zastoj naglašava neizvesnost koja prati novu rundu razgovora, čak i nakon što je Trump izjavio da bi pregovori mogli početi već u utorak. Američki predsednik zapretio je napadima na energetsku infrastrukturu Irana ako diplomatija ne uspe. Prekid neprijateljstava uglavnom se održao tokom dve nedelje nakon sukoba u kojem su poginule hiljade ljudi širom regiona i koji je poremetio svetsko snabdevanje energijom.

Potpredsednik JD Vance otputovaće u Pakistan kako bi učestvovao u pregovorima koji bi trebalo da počnu "ili u utorak uveče ili u sredu ujutru", rekao je Trump u ponedeljak. Očekuje se da će mu se pridružiti predsednikov zet Jared Kushner i specijalni izaslanik Steve Witkoff.

JD Vance/Bloomberg

"Sastanak će se održati. Oni žele sastanak, i treba da ga žele. To može dobro da se završi", rekao je Trump.

Predsednikov optimizam je u suprotnosti sa tonom iranskih zvaničnika, a ta razlika je postala izraženija nakon što su SAD presrele i zaplenile brod pod iranskom zastavom koji je pokušao da prođe kroz Ormuz. Taj vodeni put - kroz koji je pre početka rata u februaru prolazila oko petina svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa - i dalje je praktično zatvoren. Iran je prošle nedelje saopštio da će ponovo otvoriti moreuz za saobraćaj, da bi tu odluku povukao nekoliko sati kasnije jer se blokada njegovih sopstvenih brodova nastavila.

Iranski zvaničnici nisu eksplicitno odbacili učešće u razgovorima u Pakistanu, što potkrepljuje očekivanja da obe strane nastavljaju da ispituju mogućnost dogovora o okončanju rata. Sukob je počeo 28. februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran, što je izazvalo uzvratne napade Irana ili njegovih saveznika u sukobu koji je pogodio oko desetak zemalja širom regiona.

Referentni fjučersi nafte pali su za oko jedan odsto u ponedeljak nakon izveštaja da će Iran poslati tim u Islamabad na mirovne pregovore. Cena nafte brent je i dalje za oko trećinu viša nego pre početka rata.

Pored Ormuza, još jedno sporno pitanje je iranski nuklearni program. Trump je zahtevao da se Iran odrekne svih ambicija ka nuklearnom oružju i preda zalihe obogaćenog uranijuma. Teheran se usprotivio odricanju od uranijuma i saopštio da je njegov nuklearni program u mirnodopske svrhe.

Trump i savetnici smatraju da njegovi različiti komentari o tome šta bi se moglo dogoditi ako rok za primirje istekne stvaraju stratešku nejasnoću koju bi SAD mogle da iskoriste u pregovorima, prema rečima zvaničnika Bele kuće, koji je tražio da ostane anoniman radi opisivanja unutrašnjih razmišljanja.

Ipak, ta neizvesnost bi mogla da stvori nesporazume sa iranskim pregovaračima, koji se takođe suočavaju sa unutrašnjim podelama među liderima te zemlje.

Konzervativni elementi unutar iranske vlasti i vojnog vrha, uključujući one na vrhu Islamske revolucionarne garde, shvatili su nastavak američke blokade kao dodatni znak da se Trumpu ne može verovati, prema rečima američkih i iranskih zvaničnika.

Lider Islamske revolucionarne garde Ahmad Vahidi zalaže se za čvrst pregovarački stav, izjavile su osobe upoznate sa situacijom.

Postoji podela između onih poput Vahidija i manje ideološki obojenih ličnosti, kao što su predsednik Masoud Pezeshkian i ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi, koji su skloniji postizanju sporazuma sa Vašingtonom, rekli su američki i iranski zvaničnici, tražeći da ne budu imenovani zbog osetljivosti teme.

Trump se takođe suočava sa pritiskom kod kuće da okonča rat, jer ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne odobrava sukob. Predsednik je vodio kampanju na obećanjima o nemešanju SAD u strane sukobe i snižavanju potrošačkih cena, što su dva obećanja poljuljana njegovom odlukom da započne rat.

On je nastojao da ublaži te brige, insistirajući na tome da će cene goriva brzo pasti kada se rat završi i da SAD nisu upale u živo blato.

Sukob traje već duže od prvobitnog roka od četiri do šest nedelja koji je Trump postavio, a on je više puta sugerisao da se konflikt bliži kraju. Istovremeno, pozvao je Amerikance na strpljenje, napominjući da su se drugi američki ratovi rastezali godinama.

"Koliko decenija je trajao Vijetnam? Trajao je godinama. Avganistan je trajao godinama. Svi su trajali godinama", rekao je Trump. "Neću dozvoliti da me izdajnički senatori i izdajnički kongresmeni požuruju u donošenje lošeg dogovora."