Amerika na raskrsnici - međuizbori početkom novembra

Donald Trump se približava trenutku koji bi mogao da odredi kako će izgledati druga polovina njegovog drugog mandata. Za nešto više od mesec dana Amerikanci će izaći na međuizbore (engl. Midterms), koji neće odlučivati ko će biti predsednik, ali bi mogli da odluče koliko će Trump uopšte moći da sprovede svoju politiku u poslednje dve godine mandata. U pitanju je glasanje koje će, između ostalog, biti test reakcije birača na rat sa Iranom, rast cena nafte i goriva i ponovo ubrzanu inflaciju. Ali iza tih pojedinačnih pitanja krije se veće pitanje: da li će birači Trumpu dati još dve godine političke kontrole ili će mu je oduzeti?

 

Narednih mesec dana ćemo kroz seriju tekstova pratiti američke izbore na polovini predsedničkog mandata, ključne trke koje mogu odlučiti ukupnog pobednika, kao i značaj izbora u američkom Kongresu za ceo svet.

Za razliku od predsedničkih izbora, na kojima Amerikanci biraju predsednika, na Midterms se bira Kongres. Građani će glasati za svih 435 članova Predstavničkog doma i približno trećinu od 100 članova Senata. Kongres čine upravo ova dva doma i za usvajanje zakona potrebna je saglasnost oba. Njihove nadležnosti, međutim, nisu iste. Predstavnički dom ima ključnu ulogu u usvajanju budžeta i zakona o državnoj potrošnji, pa preko njega Kongres odlučuje na šta administracija može da troši federalni novac. Senat, s druge strane, potvrđuje predsednička imenovanja, od saveznih sudija i ambasadora do visokih funkcionera administracije. Zbog toga gubitak većine u samo jednom domu može ozbiljno promeniti odnos snaga između Bele kuće i Kongresa i ograničiti doseg moći izvršne vlasti, u ovom slučaju Donalda Trumpa lično.

 Borba za Kongres menja odnos snaga u Vašingtonu

Upravo o tom scenariju se sve više govori u Vašingtonu. Trumpov rejting se nalazi na jednom od najnižih nivoa njegovog političkog života, dok istraživanja pokazuju da Demokratska stranka ulazi u završnicu kampanje sa prednošću u raspoloženju birača. U septembarskom Reuters/Ipsos istraživanju Trumpov rejting odobravanja pao je na 32 odsto, dok je samo 17 odsto Amerikanaca odobravalo način na koji se njegova administracija nosi sa troškovima života, a 34 odsto način vođenja rata sa Iranom. Istovremeno, Demokrate su imale prednost od osam procentnih poena kada su birači pitani za koju bi stranku glasali za Kongres.

Projekcije izbornih rezultata zato sve češće otvaraju mogućnost scenarija koji bi do pre nekoliko meseci izgledao mnogo manje verovatno: da Demokratska stranka preuzme kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom. To, naravno, još nije prognoza konačnog rezultata. Do izbora je ostalo dovoljno vremena da se politička atmosfera promeni, a nekoliko desetina veoma tesnih trka odlučiće kontrolu nad Kongresom. Ali trend je dovoljno jasan da se izbori više ne posmatraju samo kao pitanje veličine republikanske većine, već kao potencijalna prekretnica za čitav Trumpov mandat.

Teksas kao test nove političke mape Amerike

Jedna od trka koja najbolje pokazuju koliko se politička mapa menja odvija se u Teksasu. James Talarico pokušava da osvoji mesto u Senatu za Demokrate u državi u kojoj nijedan demokrata nije izabran za senatora od 1988. godine. Talarico je pritom zanimljiv i zbog svog političkog profila. Kao mlad kandidat sa naglašenim ekonomskim porukama i pokušajem da privuče i birače izvan tradicionalne demokratske baze, već je privukao pažnju daleko izvan Teksasa. U kampanji ga je podržao i Barack Obama, što je dodatno podgrejalo poređenja sa generacijom novih demokratskih lidera. Obama je u Senat izabran 2004, a već četiri godine kasnije postao predsednik. Talaricova eventualna pobeda zato bi mogla da ga učini jednim od novih nacionalnih lica Demokratske stranke, posebno uoči 2028. godine.

Za Trumpa bi gubitak kontrole nad Kongresom predstavljao mnogo više od neprijatnog rezultata na polovini mandata. Ako Demokrati preuzmu Predstavnički dom, svaki zakon o budžetu i državnoj potrošnji postaje predmet pregovora sa opozicijom, dok bi kontrola Senata Demokratama dala mogućnost da blokiraju predsednička imenovanja. Kongres bi istovremeno dobio mnogo veći prostor za istrage rada administracije. Trump bi ostao predsednik sa širokim izvršnim ovlašćenjima, ali bi izgubio mogućnost da računa na Kongres kao produžetak sopstvene politike.

Poraz bi mogao da otvori pitanje Trumpovog nasleđa

Međutim, još važnija posledica mogla bi da se dogodi unutar republikanske partije. Njena slabost na ovim izborima mogla bi u velikoj meri da bude posledica pada popularnosti samog Trumpa. Njegova politička snaga bila je jedan od ključnih faktora koji su različite delove republikanske partije držali zajedno. Ako taj kapital nastavi da se smanjuje, republikanski kandidati će sve teže moći da od Trumpa imaju više koristi nego štete na izborima.

Zbog toga bi loš rezultat na tim izborima mogao da promeni odnos prema Trumpu unutar same partije. Kongresmeni koji danas imaju interes da ostanu bliski predsedniku mogli bi posle izbornog poraza početi da zaključuju da Trump više nije najbolji način da republikanci osvajaju izbore. Tada bi se otvorilo pitanje koje je do sada bilo potisnuto njegovom političkom dominacijom: da li je Trump za republikansku partiju i dalje izborno sredstvo ili je počeo da postaje izborni teret? Ako odgovor sve većeg broja republikanaca bude ovo drugo, međuizbori bi mogli da označe početak ozbiljnog udaljavanja partije od predsednika, iako će Trump tada još dve godine biti u Beloj kući.

Rat sa Iranom dodatno komplikuje ovu računicu. On je već otvorio pukotine između Trumpove politike i dela pokreta  America First koji je izgradio na obećanju da će Sjedinjene Države izbegavati nove velike ratove. Ali mnogo širi problem za republikance predstavljaju ekonomija, inflacija i cene goriva. Ukoliko birači upravo te probleme povežu sa Trumpom i kazne republikanske kandidate, argument da njegova lična popularnost pomaže partiji postaje mnogo teže održiv. Tada bi poraz mogao da postane početak udaljavanja značajnog dela republikanske partije od predsednika.

To bi bilo važno i zbog 2028. godine. Trump tada više neće moći da se kandiduje za novi predsednički mandat, ali njegov odlazak iz Bele kuće neće automatski značiti i kraj političkih posledica njegove politike. Rat, ekonomska politika, odnosi sa saveznicima i način vođenja države mogli bi ostati deo političkog bilansa koji republikanci nose i nakon njegovog odlaska. Ako se posle međuizbora unutar partije otvori dilema da li je Trump postao izborni teret, pitanje njegovog nasleđa postaće jedno od ključnih tema u raspravi oko budućnosti republikanske partije.

Zato izbori na polovini predsedničkog mandata neće biti samo test Trumpove popularnosti niti samo borba za kontrolu Kongresa. Biće to prvi veliki test da li njegova politička snaga još uvek može da povuče republikansku partiju za sobom ili je počela da je opterećuje. Izbori 3. novembra zato neće odlučiti samo ko će kontrolisati Kongres u naredne dve godine. Oni bi mogli da budu prvi veliki pokazatelj kako će republikanska partija pokušati da izgleda u Americi posle Trumpa, čak i dok je on još u Beloj kući.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.