text size
Nezapamćeni napadi Ukrajine na rusku gasnu imovinu u udaljenom arktičkom regionu otkrili su nove rizike za teško pogođenu energetsku industriju Kremlja i globalno tržište.
Dronovi Kijeva prešli su više od 3.200 kilometara kako bi u sredu pogodili dva postrojenja koja prerađuju laki ugljovodonik poznat kao gasni kondenzat u naftne derivate. Postrojenja se nalaze neposredno južno od Arktičkog kruga u regionu Jamala, gde se proizvodi oko 80 odsto ruskog prirodnog gasa.
Napadi su izazvali uznemirenost u Evropi, koja i dalje kupuje velike količine tečnog prirodnog gasa sa poluostrva Jamal. Referentne cene, koje su već bile povišene zbog rata sa Iranom, porasle su iznad 80 evra po megavat-satu prvi put u više od tri godine.
Ukrajinska odbrambeno-tehnološka kompanija Fire Point, proizvođač dronova FP-1 koji su korišćeni za napad na najmanje jedno od postrojenja, saopštila je da je napad postavio "novi rekord u dometu napada dronom".
Letelice su ušle na teritoriju koja se "do danas smatrala potpuno bezbednom pozadinom" Rusije, saopštile su ukrajinske Snage za specijalne operacije koje su izvele napade.
Ključna ruska gasna imovina u Jamalsko-neneckom regionu
Udaljeno arktičko područje gusto je prekriveno gasnom infrastrukturom
Bloomberg
Ukrajina već dugo proširuje svoje vojne sposobnosti kako bi izvodila napade duboko unutar Rusije i pogađala kritičnu infrastrukturu koja njenoj ratnoj mašineriji donosi značajne prihode. Napadi su uglavnom bili usmereni na naftu, ograničavajući sposobnost zemlje da prerađuje i izvozi sirovu naftu.
Jedan od najvećih strahova na evropskim tržištima jeste napad na Yamal LNG, najveće rusko postrojenje za proizvodnju duboko rashlađenog goriva, koje će od 1. januara biti obuhvaćeno zabranom uvoza, ali do tada može da nastavi da izvozi terete u Evropsku uniju.
Cene gasa u bloku već su više nego dvostruko veće nego pre godinu dana jer je rat na Bliskom istoku u velikoj meri zaustavio katarski izvoz LNG-a. Bilo kakav poremećaj u snabdevanju iz Rusije mogao bi da ukloni jedan od preostalih izvora snabdevanja upravo u trenutku kada Evropa ulazi u zimu sa veoma niskim zalihama.
Iako se ruski izvoz gasa u Evropu smanjio od početka njene sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine, on i dalje pokriva oko 10 odsto potreba kontinenta za gasom - polovina stiže preko LNG-a, a ostatak gasovodom Turski tok, kojim se gas sa zapadnosibirskih polja preko Crnog mora doprema u jugoistočnu Evropu.
"Istorijski gledano, ukrajinske kampanje dronovima bile su usmerene isključivo na rusku naftnu infrastrukturu, a ne na specijalizovana čvorišta za izvoz gasa", naveo je LG Energy Group u belešci. Ukoliko bi Yamal LNG bio meta, to bi predstavljalo "veliku strukturnu eskalaciju za globalna tržišta gasa".
Kasnije u sredu Ukrajina je saopštila da su njene mete bila dva postrojenja za gasni kondenzat koja su važna za rusku proizvodnju naftnih derivata i domaću petrohemijsku industriju, kompleks Urengoy kompanije Gazprom PJSC i postrojenje Purovsky kompanije Novatek PJSC. Dve kompanije nisu odgovorile na zahteve za komentar o bezbednosti svoje imovine na Arktiku.
Ukrajina do sada nije nagovestila da planira da napadne ruska LNG postrojenja ili izvozne terminale.
Pored Yamal LNG-ja, u regionu se nalazi i postrojenje Arctic LNG 2. Ono je ključno za ambiciju Rusije da utrostruči godišnju proizvodnju LNG-ja, iako su zapadne sankcije do sada sprečavale postrojenje da dostigne puni projektovani kapacitet od gotovo 20 miliona tona godišnje. Projekat povećava izvoz, ali je Kina do sada jedini kupac njegovih tereta.
Jamalsko-nenecko područje takođe je dom mnogih najvećih ruskih konvencionalnih gasnih projekata koji gorivo isporučuju preko ogromne mreže gasovoda. Široka rasprostranjenost ovih polja čini njihovo snabdevanje manje ranjivim na napade dronovima nego što su to velika LNG postrojenja i izvozni terminali.
.webp){kind=icon}
