EU strahuje od rasta cena gasa, Srbija obezbeđuje stabilne količine i povoljne cene iz Rusije

Srbija će imati stabilno snabdevanje gasom do 2028. godine - bez poskupljenja za domaćinstva i uz mogućnost da gas za privredu bude čak i nešto jeftiniji, rekao je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i otišao korak dalje od predsednika Srbije, koji je ove nedelje obavestio javnost o produžetku gasnog aranžmana sa Rusijom, koji je istekao 31. marta, na još tri meseca.

Novi dogovor Srbije i Rusije o snabdevanju gasom donosi cenovnu stabilnost za Srbiju, rekao je Bajatović.

Govoreći o ceni gasa, direktor Srbijagasa je naglasio da je za Srbiju važno to što je zadržana naftna formula, koja omogućava povoljniji i stabilniji obračun u odnosu na berzanske cene. Ta formula se računa devet meseci unazad, "što znači da aktuelna poskupljenja u Evropi ne utiču odmah na cenu koju plaća Srbija".

"Zato će u narednom kvartalu imati stabilnu cenu oko 320 dolara na 1.000 kubnih metara, a gas koji Srbija nabavlja po ugovoru daleko je ispod trenutnih tržišnih vrednosti u Evropi. Da ga kupuje na TTF berzi u Amsterdamu, koštao bio 690 dolara", istakao je Bajatović.

Bajatović je naveo da u Evropi nema dobrih vesti za potrošače, jer su glavni dobavljači gasom već na maksimumu, dok potražnja raste zbog smanjenih zaliha i krize na Bliskom istoku.

"Cena sigurno neće silaziti ispod 500 u ovoj godini, 550 evra za 1.000 kubnih metara", rekao je Bajatović.

Kada Bajatović govori o tome da je Srbija bezbedna u pogledu snabdevanja gasom najmanje do 1. januara 2028. godine,  tranzitom preko trećih zemalja, on zapravo pominje rok koji je dala Evropska unije u nacrtu nove regulative. Njom se postepeno zabranjuje uvoz prirodnog gasa iz Rusije i predviđa potpuno odricanje do 2028. godine. Ipak, poslednji uvidi u tekst ovog dokumenta iz Brisela govore o tome da ne postoji odredba o izričitoj zabrani tranzita ruskog gasa iz EU ka trećim zemljama, u ovom slučaju ka Srbiji.

Sve ove informacije stižu u jeku rastućih tenzija na Bliskom istoku, zatvaranja Ormuskog moreuza, glavne rute za protok nafte i prirodnog tečnog gasa.

 

 

Ko koliko plaća gas

Dok čekamo podatke Eurostata kolike su bile cene gasa prošle godine, kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija ipak nema najnižu cenu gasa za domaćinstva. Najnižu cenu gasa ima Mađarska, koja većinski gas nabavlja iz Rusije, dok male količine uvozi iz Azerbejdžana i Turske.

 

 

                      

"Celokupna gasna infrastruktura kojom se gas doprema do Srbije praktično je izložena ratnim dejstvima, u ovom trenutku. Iz tog razloga ne možemo da imamo adekvatno snabdevanje. Naravno, sporazum Srbije o gasu je dobrodošao, ali nije dovoljan da bi se mogle zasnovati uredne investicije koje bi mogle da imaju dugoročno rešenje", rekao je Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku, za Bloomberg Adria TV. Na pitanje šta vidi kao potencijalno dugoročno rešenje, Kovačević je rekao da je potrebno više paralelnih rešenja. "Jedno od najvažnijih jeste dramatično unapređenje efikasnosti korišćenja gasa, kako bi privreda, sistemi grejanja i domaćinstva mogli da podnesu eventualno više cene energenta. Trenutni nivo ekonomske vrednosti koji Srbija ostvaruje korišćenjem gasa nije dovoljan da izdrži turbulencije koje postoje na tržištu, zbog čega je energetska efikasnost ključna." Drugi važan pravac, poentirao je, jeste približavanje likvidnijim tržištima gasa, odnosno obezbeđivanje pristupa alternativnim izvorima snabdevanja i infrastrukturnim pravcima koji vode ka otvorenom tržištu.

  

Jeftiniji gas od Srbije ima i Slovačka, koja takođe zavisi od ruskog gasa. Cene u Belgiji i Litvaniji su takođe niže. I dok je Litvanija potpuno prekinula uvoz gasa iz Rusije, Belgija uvozi jedan deo gasa iz te zemlje, a ostatak dolazi iz više zemalja, među kojima su Norveška, Holandija, Francuska, Katar... I građani Luksemburga plaćaju manje od stanovnika Srbije. Ta država minimalno uvozi ruski gas - oko dva odsto, a njeni glavni dobavljači su Belgija i Nemačka. Cena gasa manja je i u Hrvatskoj, koja ima LNG terminal na Krku i koji joj omogućava da uveze gas od različitih dobavljača, što znatno smanjuje zavisnost od ruskog gasa.

 

Rat pokreće lančani energetski šok

Tržišta nafte i gasa uzdrmana su poremećajima u snabdevanju iz Persijskog zaliva. Cene oba energenta su porasle otkako su SAD i Izrael započeli napade na Iran. 

Šteta na naftnim i gasnim postrojenjima u regionu znači da bi izvoz mogao sporije da se vrati u normalu čak i kada se Ormuz ponovo otvori. Značajan deo katarskog kapaciteta LNG-ja suočava se s višegodišnjim oporavkom nakon raketnih napada.

Globalni višak gasa koji se očekivao ove godine verovatno je nestao. Kompanija QatarEnergy saopštila je da je oko 17 odsto izvoznog kapaciteta LNG-ja zemlje onesposobljeno nakon iranskih raketnih napada, a popravke bi mogle trajati i do pet godina. Katar je prošle godine bio drugi najveći proizvođač LNG-ja u svetu, odmah iza SAD. Većina LNG izvoza, podsetimo, sa Bliskog istoka ide u Aziju. Poremećaji u snabdevanju povećali su konkurenciju za LNG iz drugih regiona, što je podiglo cene globalno. To je loša vest za Evropu, koja izlazi iz zime sa neuobičajeno niskim zalihama gasa i mogla bi da plati više kako bi ih obnovila pre sledeće zime. Postoji bojazan od dugotrajne energetske krize.

Odakle Srbija uvozi gas

Desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije po pitanju gasa je istekao u maju prošle godine, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do 31. decembra, kao i do 31. marta. Krajem godine vladala je neizvesnost oko rešavanja pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kojoj je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine u oktobru uvela sankcije, zahtevajući da se to pitanje reši. Ova dva pitanja su bila međusobno povezana, a Srbija je strahovala da bi, ukoliko bi NIS bio nacionalizovan, izgubila povlašćeni status kada je reč o nabavci gasa. 

Kada je reč o gasu, u strukturi uvoza dominira Rusija, čiji se udeo manje-više kreće oko 1,8 miliona tona, s tim što je u 2024. iznosio 1,69 miliona. Primetan je rast uvoza iz Azerbejdžana sa 52.000 tona u 2024. na 174.000 tona u 2025.

 

Dakle, Srbija je tokom prošle godine čak 88 odsto gasa nabavila iz Rusije, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Azerbejdžan, zemlja bogata gasom i naftom, drugi je najznačajniji partner Srbije za snabdevanje gasom i postaje sve važniji za Evropu koja nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata, pisala je nedavno Bloomberg Adria.

 

Dva miliona kubnih metara iz Azerbejdžana

Tokom prošle godine, drugi najveći prodavac gasa Srbiji bio je Azerbejdžan, odakle je u 2025. uvezla osam odsto gasa - 10 puta manje nego iz Rusije, pokazuju podaci RZS. "Danas domaćinstva i kompanije u čitavoj Srbiji imaju pristup gasnim cevovodima, potrebe za energijom rastu", rekao je sredinom marta za Bloomberg Adria TV Andrej Bojić, stručnjak za energetiku i bivši potpredsednik COP25, klimatskog samita koji je prošle godine održan u Azerbejdžanu.

Kako je ocenio, to je pokazatelj razvoja privrede, ali istovremeno Srbiju stavlja u poziciju da ne može da se odriče izvora energije, već mora da "nabavlja odakle god može, jer ima potencijal za veću potrošnju gasa".

Kaspijski gas stiže iz Azerbejdžana, udaljenog više od 3.000 kilometara kopnenim putem, preko interkonektora Srbija-Bugarska, koji je izgrađen u saradnji sa Evropskom unijom. Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine godišnjih potreba Srbije za gasom. 

Bloomberg

Osim toga, sredinom februara najavljena je i izgradnja elektrane na gas u Srbiji, koja će biti jedna od glavnih azerbejdžanskih investicija u Evropi. "To će biti jedna od glavnih investicija iz Azerbejdžana u Evropi. To jeste pokazatelj uzajamnog poverenja koje je na izuzetno visokom nivou, jer ulažete samo u zemlje u kojima imate dobre odnose, u kojima verujete svojim partnerima, u koje znate da su stabilnost i razvoj, kao što je to u Srbiji, važan faktor na duge staze", rekao je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev tokom zvanične posete Srbiji.

Do 2029. bi trebalo da se otvori ova gasna elektrana, i to u okolini Niša i sa 500 megavati snage.

Bajatović je najavio da Srbija početkom aprila nastavlja razgovore sa Azerbejdžanom, odakle može da računa na do dva miliona kubnih metara gasa, dok su veće količine ograničene tehničkim mogućnostima i proizvodnjom te zemlje.

Naveo je da Srbija može da nabavlja gas i iz drugih pravaca, čak i sa nemačke obale, ali da je to ekonomski nepovoljnija varijanta.

Kolike su rezerve gasa u Srbiji

Kada je reč o rezervama, podsetio je da Srbija ima 120 miliona kubnih metara gasa u Mađarskoj i 478 miliona kubnih metara u Banatskom Dvoru, što obezbeđuje sigurnost za zimske vrhunce potrošnje, a u toku je i proširenje skladišta u Banatskom Dvoru, gde će, nakon završetka radova, dnevna proizvodnja biti udvostručena.

"Nećemo više proizvoditi pet ili šest miliona dnevno u Banatskom Dvoru, proizvodićemo 12 miliona dnevno", istakao je Bajatović. Dodao je da su u toku i radovi na više gasovodnih pravaca i interkonekcija, uključujući veze ka Severnoj Makedoniji, istoku Srbije, Loznici i Rumuniji.

EU upozorava članice da odmah krenu sa punjenjem skladišta gasa

Evropska unija je poručila državama članicama da ranije počnu da pune skladišta gasa kako bi izbegle konkurenciju za zalihe koja bi mogla da izazove rast cena tokom leta, dok blok nastoji da ublaži posledice rata sa Iranom. Vlade bi, takođe, trebalo da smanje ciljeve popunjenosti skladišta gasa na 80 odsto i da potpuno iskoriste fleksibilnosti koje nudi zakonodavstvo EU. Ova preporuka usledila je nakon najnovijih napada Irana na proizvodnju LNG-ja u Kataru, pri čemu se očekuje da će popravke trajati i do pet godina. Iako EU dobija relativno mali deo gasa sa Bliskog istoka, suočava se sa većom konkurencijom na svetskom tržištu, dok su cene u Evropi naglo porasle.

(Ažurirano u tekstu.)