Vučić: Produžen ugovor o nabavci ruskog gasa po povoljnim uslovima na još tri meseca

Ugovor o nabavci gasa po povoljnim uslovima biće produžen na još tri meseca, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak, nakon razgovora sa ruskim zvaničnicima.

 

Vučić je, kako prenosi Beta, novinarima u Predsedništvu rekao da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o medicini, farmaciji, vakcinama i učešću ruskih kompanija u projektima u Srbiji.

"Dobili smo još tri meseca produženje ugovora za gas, po veoma povoljnim uslovima. U Evropi ćemo biti druga ili treća zemlja koja ima najnižu cenu gasa, najverovatnije druga iza Belorusije", rekao je Vučić. Dodao je da je ugovorena nabavka gasa po fleksibilnim uslovima i da ostaje formiranje cene po naftnoj formuli.

 

 

"Danas je gas oko 645 dolara po 1.000 kubnih metara na TTF-u na berzi, dakle, mi bismo ga plaćali po oko 690 da ga tako uzimamo, a mi ga suštinski plaćamo između 320 i 330 dolara. Dakle, ono što je produžetak, to je pod istim uslovima - šest miliona kubnih metara gasa dnevno, vrlo su fleksibilni i ako dođu hladniji ili lošiji dani ili poplavljena područja, pa je potrebno više gasa, dozvoljavaće nam tu vrstu fleksibilnosti da možemo više da uvezemo. Istovremeno, ostaje cena po naftnoj formuli, što znači mnogo, mnogo niža cena od berzanske", rekao je on.

Šta je sa gasom

Srbija je u 2025. čak 88 odsto gasa nabavila iz Rusije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ali aktuelni aranžman o gasu sa Moskvom ističe 31. marta. Inače, desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije istekao je u maju prošle godine, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do 31. decembra. Postojeći gasni aranžman je zatim u decembru produžen do 31. marta, u trenutku dok je vladala neizvesnost oko rešavanja pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kojoj je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine u oktobru uvela sankcije, zahtevajući da se to pitanje reši.

Bloomberg

Ova dva pitanja su bila međusobno povezana, a Srbija je strahovala da bi, ukoliko bi NIS bio nacionalizovan, izgubila povlašćeni status kada je reč o nabavci gasa. U međuvremenu, rešavanje pitanja ruskog udela u NIS-u je odmaklo i, prema dosadašnjim najavama, trebalo bi da ruski akcionari svoj udeo u naftnoj kompaniji od 56,15 odsto prodaju mađarskoj energetskoj grupaciji Mol, verovatno za oko 1,4 milijarde evra. Uz to, u priču bi trebalo da se uključi arapski Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC).

Srbija daje prednost snabdevanju ruskim gasom s obzirom na povoljnu cenu, ali je u novim geostrateškim okolnostima i sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini primorana da traži i druga rešenja. Između ostalog, članice EU su se u oktobru obavezale da će do 2027. godine okončati uvoz ruskog prirodnog gasa, što bi uticalo i na isporuke Srbiji.

Podsetimo, Evropski savet je 20. oktobra usvojio odluku kojom se od 1. januara 2026. godine zabranjuje ne samo sklapanje novih ugovora o uvozu ruskog gasa u zemlje članice EU već i njegov tranzit ka trećim zemljama, uključujući Srbiju. Kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna ove godine moći će da se produže najkasnije do 17. juna 2026, dok svi dugoročni ugovori moraju da se okončaju do 1. januara 2028.

Ova odluka deo je plana REPowerEU, kojim Brisel želi da okonča energetsku zavisnost od Rusije i ubrza prelazak na obnovljive izvore energije.

Za zemlje poput Srbije, koje nemaju izlaz na more i čija gasna infrastruktura zavisi od tranzita kroz Bugarsku, posledice bi mogle da budu ozbiljne, pokazuje analiza Stratosa. Kada Bugarska, kao ključna tranzitna zemlja za gasovod Turski tok, od 2026. godine obustavi tranzit ruskog gasa po kratkoročnim ugovorima, Srbija bi mogla da ostane bez glavne uvozne tačke kod Zaječara, a Bosna i Hercegovina, koja gas dobija preko Srbije, bila bi dodatno pogođena, navodi se u analizi. 

Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Međutim, to nije brzo rešenje - očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

Rumunija pretenduje da postane najveći evropski proizvođač gasa, dok bi gasovod preko Severne Makedonije omogućio Srbiji da se spoji sa morskim terminalima u Grčkoj, odakle bi mogla da kupuje tečni prirodni gas (LNG). 

(Ažurirano kroz tekst.)