Srbija računa na ruski gas, aranžman sa Moskovom ističe sutra

Dok se Evropa sprema za zimu sa skupim gasom i nedovoljnim rezervama, Srbija za sada računa na poznatu adresu. Posle potresa na tržištu izazvanih ratom na Bliskom istoku i evropskog odustajanja od ruskog gasa, Beograd očekuje da aranžman sa Moskvom, koji ističe 30. septembra, bude produžen do kraja godine. Ipak, Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne studije, smatra da možda ne bi trebalo da se prebrzo radujemo.

 

Skladišta su uglavnom bila puna tokom ove godine, a u ovom trenutku, ukupne zalihe iznose oko 682 miliona kubnih metara. Od toga je 481,4 miliona kubnih metara smešteno u skladištu Banatski Dvor, a 201 miliona kubnih metara u skladištima koje Srbija zakupljuje u Mađarskoj, pisala je nedavno Bloomberg Adria.

Produženje aranžmana sa Rusijom važno je za srpsku privredu, pre svega zbog velike potrošnje industrije, koja koristi 63 odsto ukupnog gasa. Skuplje ili otežano snabdevanje brzo bi se prelilo na troškove proizvodnje, a potom i na konkurentnost domaćih kompanija na svetskom tržištu. Upravo su povoljniji energenti, zajedno sa nižim troškovima rada, među faktorima koji su Srbiju godinama činili privlačnom stranim investitorima.

 

 

 

Prošle nedelje Svetska banka odobrila je 600 miliona dolara za Program razvoja gasnog sektora u Srbiji. Kako piše Radio-televizija Srbije, cilj je unapređenje bezbednosti, pouzdanosti i otpornosti snabdevanja energentima u Srbiji kroz ulaganja u stratešku gasnu infrastrukturu, sektorske reforme i jačanje institucija. "Program treba da bude realizovan tokom deset godina putem višefaznog programskog pristupa (tzv. MPA), a očekuje se da će se u njega uključiti i drugi razvojni partneri i predstavnici privatnog sektora", navodi se iz Svetske banke.

Međutim, možda nećemo na prvu osetiti ovu pomoć od Svetske banke. Kakva zima čeka Srbiju? Sagovornik Bloomberg Adrije kaže da možemo da očekujemo krizu. "Ova kriza neće biti nalik onoj tokom 2022. godine, jer ako pogledamo cenu nafte koja skače poslednjih nedelja, svakako je daleko od one cene koja je bila 2022. ili još ranije - tokom 2011. ili 2012. kad se kretala po ceni od 150 dolara po barelu."

"Cena nafte raste, i nastaviće da raste zbog situacije u Iranu i Ormuskom moreuzu, ali verovatno neće doći do cene od 130 dolara po barelu. Možda će ostati na ceni od 110 ili 120 dolara još neko vreme."

Međutim, dodaje Jovanović, cena nafte sama po sebi nije dovoljna. "Cena prirodnog gasa skače na svetskim berzama, i to oko 70 do 80 dolara za megavat časova u poslednjih nekoliko nedelja. To jeste duplo više nego što je bilo pre šest meseci, ali je opet manje nego što je bilo pre četiri godine. Podsećanja radi, 2022. ova cena je nadmašila 300 dolara. S druge strane, cena hrane ove godine nije snažno skočila, i prema poslednjim podacima na godišnjem nivou je u avgustu bila viša za oko dva odsto u odnosu na isti period prošle godine."

Ako dođe do krize u Evropi, Srbija neće biti imuna

S obzirom da je ruski gas glavni izvor srpskog snabdevanja pred grejnu sezonu, na pitanje Bloomberg Adrije gde su najveći rizici Jovanović kaže da, iako Srbija nabavlja gas po ceni nižoj od tržišne, to ne garantuje da nećemo imati problema. "Ako skoče cene na svetskim tržištima - bez obzira da li je reč o hrani, gasu ili nafti - ni naše domaće cene nisu imune. Možda domaća proizvodnja neće skočiti toliko pošto je gas koji nabavljamo jeftiniji, ali ukoliko je sve na globalnim tržištima skuplje zbog veće globalne cene gasa, onda će posledično biti i kod nas povećanja cena."

 

 

"Srbija, doduše, možda jeste u nekoj boljoj poziciji od zapadnoevropskih zemalja jer nabavlja gas direktno od Rusije po povlašćenoj ceni, ali to nije garancija da neće biti krize."

Drugim rečima, dodaje, ako dođe do krize u Evropi, Srbija na to neće ostati imuna.

Aranžman Svetske banke neće pomoći ove zime, dugoročno hoće

Kad je reč o aranžmanu Svetske banke, Jovanović kaže da, iako je ovaj potez značajan za predstojeću sezonu, to ne može sprečiti krizu na kratkom roku. "Aranžman sa Svetskom bankom je dugoročan, te tih 600 miliona dolara treba investirati u gasnu mrežu i nove interkonektore kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa. Međutim, to se ne može uraditi preko noći, zbog čega ovaj aranžman trenutno ne znači mnogo."

Potom, dodaje on, Srbija je već na neki način počela tu diverzifikaciju od ruskog gasa - ove godine goristi oko 75 odsto gasa iz Moskve. Ostatak dolazi iz Azerbejdžana. "Trenutno zaduženje Srbije kod Svetske banke sada nam ne znači ništa, ili makar kad je reč o ovoj zimi."

Šta utiče na cenu ruskog gasa za Srbiju

Srbija ruski gas plaća oko 318 evra za hiljadu kubnih metara, dok je tržišna cena trenutno 868 evra, pisala je Bloomberg Adria prošlog vikenda. Inače, cena gasa koju Srbija nabavlja iz Rusije obračunava se po naftnoj formuli, a kao osnova uzimaju se cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu u prethodna tri kvartala. U tom smislu, cena gasa ne zavisi primarno od trenutne špekulativne cene na evropskim berzama, poput holandskog TTF-a, već od prosečnih berzanskih cena sirove nafte i naftnih derivata. 

Tako izračunata nabavna cena uglavnom se ne objavljuje, ali se nekakav uvid može steći na osnovu izjava srpskih zvaničnika i rukovodilaca Srbijagasa. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je krajem marta rekao da će u narednom kvartalu cena biti stabilna i iznositi 320 dolara za hiljadu kubnih metara. Bajatović je zatim u julu kazao da se cena ruskog gasa i dalje formira po naftnoj formuli i da bi eventualno povećanje moglo da bude do 10 odsto, ukoliko cena nafte ne pređe 100 dolara po barelu.

Takođe, u izveštajima Srbijagasa nabavna cena ruskog gasa izražena je kao ponderisana cena, pa se stoga ne može potpuno upoređivati sa evropskim veleprodajnim cenama. Za razliku od prostog proseka, gde sve cene imaju jednak uticaj, kod ponderisane cene veća količina robe pri nabavci srazmerno više utiče na konačnu prosečnu cenu. Na veleprodajnom tržištu trguje se po količini energije, a ne po zapremini pa se cene izražavaju u evrima po megavat-satu.

 

Bloomberg

Na osnovu podataka iz konsolidovanog izveštaja o poslovanju Srbijagasa za 2025, ova kompanija je gas od glavnog dobavljača ruskog gasa, mešovite rusko-srpske firme Yugorosgaz, na početku te godine plaćala, konvertovano u evre, po ponderisanoj ceni od oko 37,6 evra po megavat-satu (€/MWh). Do kraja godine ta cena je pala na oko 30 €/MWh. Pad cene je pre svega posledica promena cena nafte na svetskom tržištu, ali i drugih kretanja na tržištu, poput pada cene dolara krajem godine, navodi se u izveštaju Srbijagasa.

 

 

Cena uvoznog gasa na granici Bugarske i Srbije, bez zavisnih troškova nabavke, kretala se tokom 2025. između 24,77 i 32,36 evra/MWh. Domaći gas je prosečno plaćan, konvertovano u evre, 23,60 evra/MWh u 2025. i 28,03 evra/MWh u 2024.

Ukupan trošak nabavke bio je prošle godine niži nego godinu ranije, prvenstveno zbog pada prosečne nabavne cene gasa.

Najveći deo troška nabavke prodatog gasa snosio je Srbijagas kao matično preduzeće i iznosio je 116,7 milijardi dinara ili 994,2 miliona evra. Najveća stavka bila je nabavka gasa iz uvoza, pre svega od Yugorosgaz, dok je manji deo nabavljan od NIS-a na domaćem tržištu. U troškove su uračunati i gas iz skladišta u Mađarskoj i Banatskom Dvoru, gas nabavljen od azerbejdžanskog SOCAR-a, kao i troškovi transporta, carine i druge naknade povezane sa nabavkom.

- Uz pomoć Milice Alimpić.