Vučić posle razgovora s Putinom očekuje produžetak gasnog aranžmana, za NIS još nema rešenja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o produžetku gasnog aranžmana, koji ističe 30. septembra, i o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Posle jednočasovnog telefonskog razgovora rekao je da očekuje da aneks ugovora bude produžen već od ponedeljka, dok je pitanje NIS-a ocenio kao komplikovanije. Putina je, kako je naveo, obavestio i o ranije najavljenoj ostavci, koju planira da podnese u nedelju, 27. septembra.

"Siguran sam da će već od ponedeljka taj aneks biti produžen", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, Srbija ruski gas plaća oko 318 evra za hiljadu kubnih metara, dok je tržišna cena trenutno 868 evra. Ocenio je da joj postojeći aranžman obezbeđuje povoljnu cenu, fleksibilnost i potrebne količine. Ipak, produžetak ugovora još uvek nije zvanično potvrđen.

Cena gasa koju Srbija nabavlja iz Rusije obračunava se po naftnoj formuli, a kao osnova uzimaju se cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu u prethodna tri kvartala. U tom smislu, cena gasa ne zavisi primarno od trenutne špekulativne cene na evropskim berzama, poput holandskog TTF-a, već od prosečnih berzanskih cena sirove nafte i naftnih derivata. 

Kada je reč o NIS-u, Vučić je rekao da je "problem komplikovaniji" i da je s Putinom razmenio mišljenja, ali nije naveo da li su se približili rešenju. Razgovarali su i o bilateralnim odnosima, sukobu u Ukrajini i situaciji na Balkanu.

Pitanje NIS-a važno je i za gasne pregovore. Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, rusko vlasništvo u kompaniji, kojoj su SAD uvele sankcije, opteretilo je razgovore o novom dugoročnom ugovoru za gas. Nakon isteka prethodnog višegodišnjeg ugovora u maju 2025, snabdevanje je nastavljeno kroz uzastopna produženja aranžmana.

Ministarstvo rudarstva i energetike početkom septembra reklo je za Bloomberg Adriju da očekuje produžetak gasnog aranžmana do kraja godine. Prema podacima koje je tada iznelo, Srbija je imala oko 682 miliona kubnih metara gasa u skladištima u Banatskom Dvoru i Mađarskoj.

Ishod pregovora posebno je važan za industriju, na koju otpada 63 odsto domaće potrošnje gasa. Srbija nabavlja i manje količine iz Azerbejdžana i domaće proizvodnje, ali ruski gas ostaje njen glavni izvor snabdevanja pred grejnu sezonu. Za privredu će zato, pored produžetka, biti važno i po kojoj ceni i na koji period će snabdevanje biti ugovoreno. 

Srbija je godinama imala stabilno snabdevanje gasom na osnovu višegodišnjeg ugovora sa Rusijom, koji je istekao u maju 2025. godine. Međutim, nastavak saradnje sa Moskvom na tom planu je u međuvremenu opteretilo pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbiji (NIS), kojoj su SAD uvele sankcije.

Ruski gas i NIS su tako postale ključne, međusobno povezane energetske teme, gde je pitanje ruskog vlasništva u NIS-u igralo centralnu ulogu. U takvim okolnostima, novi dugoročni ugovor sa Rusijom nije sklopljen, već je istekli ugovor u više navrata produžavan,  a poslednji put je produžen u junu.

Cene gasa rastu od izbijanja sukoba na Bliskom istoku krajem februara, a ovim je posebno pogođena Evropa, čija su skladišta 10. avgusta bila popunjena svega 59 odsto, što je najniži sezonski nivo otkako se prikupljaju podaci, odnosno od 2009. godine.

                      

EU razmatra smanjenje potrošnje energije zbog rasta cena Evropska unija upozorila je članice na moguću krizu cena energenata izazvanu sukobom na Bliskom istoku i pozvala ih da razmotre mere za smanjenje potrošnje, kao i da nastave da pune skladišta gasa uoči zime. U pismu ministrima energetike 27 članica EU, evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen naveo je da zavisnost od uvoza fosilnih goriva izlaže region potresima na energetskim tržištima. Nacionalne vlade pozvao je da se hitno pripreme za grejnu sezonu. "Suočavamo se sa krizom cena povezanom sa krizom snabdevanja", napisao je Jorgensen u pismu u koje je Bloomberg News imao uvid u subotu. Evropska komisija nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Evropske cene gasa više su nego udvostručene od početka rata protiv Irana predvođenog SAD krajem februara, a početkom ovog meseca dostigle su najviši nivo od kraja 2022. godine. Rast troškova dospeo je u sam vrh političke agende EU. Kompanije širom Unije upozoravaju da skupi energenti narušavaju konkurentnost Evrope, dok su vlade pod sve većim pritiskom da pomognu građanima suočenim sa naglim rastom računa. Punjenje skladišta gasa ove godine posebno je otežano jer je sukob na Bliskom istoku podigao kratkoročne cene iznad cena ugovorenih za zimu, pa se skladištenje gasa tokom leta manje isplati. Skladišta u EU trenutno su popunjena nešto više od 70 odsto, dok u ovo doba godine uobičajeni nivo iznosi 86 odsto. Pravila EU dozvoljavaju da popunjenost skladišta bude deset procentnih poena ispod cilja od 90 odsto pred početak grejne sezone. U slučaju nepovoljnih tržišnih uslova dozvoljeno je dodatno odstupanje od pet procentnih poena. "Korišćenje mogućnosti koje pruža Uredba o skladištenju gasa i smanjenje cilja popunjenosti na 80 odsto može da ublaži neposredni pritisak na cene i troškove punjenja skladišta", rekao je Jorgensen. "Ipak, tamo gde je to potrebno, pozivam vas da razmotrite uvođenje ili nastavak mera koje mogu da podrže dalje punjenje skladišta ili smanje potrošnju gasa i električne energije dok god to bude neophodno", dodao je.

  

Sukob SAD i Irana koji se proširio i na delove Persijskog zaliva, poremetio je snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) iz tog regiona, pre svega iz Katara, koji je pre rata obezbeđivao petinu tog energenta na globalnom tržištu. To je stvorilo manjak ponude na tržištu i podstaklo nadmetanje Evrope i Azije za alternativne izvore snabdevanja. Sve to, uz strah da neće biti dovoljno gasa tokom zime, podstaklo je rast cena u meri da su referentne cene gasa probile u julu trogodišnji rekord.