Ulaganja u nuklearnu energiju u istočnoj Evropi ubrzavaju tempo

Stanislav Rozman imao je 27 godina i radio kao inženjer kada je angažovan da pomogne u izgradnji nuklearne elektrane američke kompanije Westinghouse Electric Co LLC sa sedištem u Pensilvaniji, u tadašnjoj Jugoslaviji. Bila je 1975. godina, a projekat Krško odstupao je od trenda u širem komunističkom istočnom bloku, gde su zemlje od Bugarske do Čehoslovačke razvijale ili puštale u rad nuklearne reaktore, i to isključivo sovjetskom tehnologijom.

Iako je Jugoslavija bila deo komunističkog bloka, njen poseban status članice Pokreta nesvrstanih davao joj je slobodu da bira industrijske partnere. Rozman, koji je kasnije obavljao funkciju direktora Nuklearne elektrane Krško, u današnjoj Sloveniji, rekao je da je odabir naprednih i proverenih reaktora velike američke korporacije imao smisla. S vremenom je, kako je dodao, postalo jasno da se reaktori sovjetskog dizajna suočavaju s problemima zbog loših bezbednosnih sistema i strukturnih nedostataka u zgradama za zaštitu reaktora.

Pedeset godina kasnije, Krško je i dalje u pogonu, dok je većina prvih sovjetskih reaktora u regionu ugašena ili stavljena van upotrebe, a ljudi poput Rozmana, čije su vlade svoj izbor zasnivale na saradnji s Westinghouseom, smatraju da su bili u pravu.

''Imali smo mnogo sreće'', rekao je Rozman u intervjuu. On je trenutno zamenik predsednika nadzornog odbora elektrane.

Sada se na istoku Evrope pojavljuje novi talas ulaganja u energetsku infrastrukturu. Ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu pokrenula je promene u nuklearnoj diplomatiji i industrijskoj politici, kao i nastojanja da se smanji zavisnost od Moskve kada je reč o snabdevanju energijom.

Devet zemalja planira izgradnju do 18 novih reaktora u naredne dve decenije, uz ukupne troškove od najmanje 185 milijardi evra (207 milijardi dolara). Kompanije, uključujući parisku Electricite de France SA i južnokorejski Korea Hydro Nuclear Power, nadmetale su se za ugovore. Međutim, Westinghouse ima prednost na tržištu od 75 miliona stanovnika, koje ima bliže veze s američkim predsednikom Donaldom Trumpom nego veći deo zapadne Evrope.

''S geopolitičkog stanovišta, danas bih svakako više gledao prema Zapadu nego prema Istoku'', rekao je Branislav Štriček, izvršni direktor kompanije Slovenske Elektrarne, elektroprivrednog preduzeća koje upravlja sa šest nuklearnih reaktora u Slovačkoj. Dodao je da je ''nuklearna energija zaista jedino održivo sredstvo koje imamo ako smo ozbiljni u nameri da smanjimo emisije ugljenika i osiguramo čistu budućnost''.

Štriček, kao i Rozman i drugi stručnjaci, upozorili su da je potrebno prevazići niz značajnih izazova, od nedostatka radne snage do finansiranja i kratkih rokova koje su odredile vlade željne energetskih resursa za podsticanje razvoja svojih zemalja.

Nedostatak dobavljača

Nakon što je Rusija poslala tenkove prema Kijevu, Evropska unija pooštrila je pristup energetskoj bezbednosti, donevši nekoliko odluka, uključujući postepeno ukidanje zavisnosti od ruske nafte, gasa i uglja što je brže moguće, kao i smanjenje oslanjanja na rusku državnu nuklearnu energetsku korporaciju Rosatom.

Češka, Slovačka i Bugarska već su potpisale ugovore s Westinghouseom o snabdevanju nuklearnim gorivom. Međutim, čak i nakon promene dobavljača, snabdevanje uranijumom širom Evrope i dalje je izloženo ruskim lancima snabdevanja, pokazuju najnoviji podaci Euratoma. Subjekti pod kontrolom Kremlja prošle godine isporučili su više od petine obogaćenog uranijuma potrebnog reaktorima u EU.

Poljska je zvanično odabrala američku kompaniju za svoj prvi reaktor neposredno nakon početka ratnih dejstava u Ukrajini. Bugarska s njom radi na projektu izgradnje dva reaktora AP1000, koji koriste pasivne bezbednosne sisteme zasnovane na gravitaciji i prirodnoj cirkulaciji rashladnog sredstva, bez potrebe za električnom energijom ili ljudskom intervencijom u slučaju vanredne situacije. Slovačka i Slovenija pripremaju potencijalne narudžbine, prema rečima vladinih zvaničnika.

Samo tri zemlje u regionu okrenule su se drugim kompanijama. Češka je odabrala KHNP, dok je Rumunija potpisala ugovore s američkom kompanijom Fluor Corporation i kompanijom Candu Energy Inc., podružnicom montrealske grupe AtkinsRealis Group Inc. Nova mađarska vlada preispituje ranije potpisani ugovor s Rosatomom, od kojeg bi teoretski mogla odustati pre početka betoniranja, iako bi to značilo finansijski gubitak.