Može li Srbija mirno dočekati zimu uz sve skuplji gas

Dok se Evropa priprema za neizvesnu zimu zbog visokih cena gasa i nedovoljno popunjenih rezervi, nakon potresa na tržištima izazvanih sukobima na Bliskom istoku i odluke da prekine da se snabdeva ruskim gasom, Srbija očekuje da gasni aranžman sa Rusijom, koji ističe 30. septembra, bude ponovo produžen na period do kraja godine.

"Trenutno imamo ugovor o snabdevanju gasom iz Ruske Federacije do kraja septembra. U toku su razgovori o produžetku ugovora do kraja godine i očekujemo da gasni aranžman bude produžen", rečeno je Bloomberg Adriji u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Skladišta su, prema izjavama srpskih zvaničnika, uglavnom bila puna tokom ove godine, a u ovom trenutku, ukupne zalihe iznose oko 682 miliona kubnih metara. Prema podacima resornog ministarstva, od toga je 481,4 miliona kubnih metara smešteno u skladištu Banatski Dvor, a 201 miliona kubnih metara u skladištima koje Srbija zakupljuje u Mađarskoj.

Srbija je godinama imala stabilno snabdevanje gasom na osnovu višegodišnjeg ugovora sa Rusijom, koji je istekao u maju 2025. godine. Međutim, nastavak saradnje sa Moskvom na tom planu je u međuvremenu opteretilo pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbiji (NIS), kojoj su SAD uvele sankcije.

Ruski gas i NIS su tako postale ključne, međusobno povezane energetske teme, gde je pitanje ruskog vlasništva u NIS-u igralo centralnu ulogu. U takvim okolnostima, novi dugoročni ugovor sa Rusijom nije sklopljen, već je istekli ugovor u više navrata produžavan,  a poslednji put je produžen u junu.

Produženje aranžmana sa Rusijom bilo bi ključno za srpsku privredu, kao najvećeg potrošača sa udelom industrije od 63 odsto u potrošnji. Promene na tom planu, poput skoka cene gasa ili otežanog i skupljeg snabdevanja, povećale bi troškove proizvodnje i smanjile konkurentnost na svetskom tržištu. Istovremeno, povoljniji energenti, uz niže plate, bili su jedan od razloga za odluku stranih investitora da se opredele za dolazak u Srbiju.

 

 

Cene gasa rastu od izbijanja sukoba na Bliskom istoku krajem februara, a ovim je posebno pogođena Evropa, čija su skladišta 10. avgusta bila popunjena svega 59 odsto, što je najniži sezonski nivo otkako se prikupljaju podaci, odnosno od 2009. godine.

Sukob SAD i Irana koji se proširio i na delove Persijskog zaliva, poremetio je snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) iz tog regiona, pre svega iz Katara, koji je pre rata obezbeđivao petinu tog energenta na globalnom tržištu. To je stvorilo manjak ponude na tržištu i podstaklo nadmetanje Evrope i Azije za alternativne izvore snabdevanja. Sve to, uz strah da neće biti dovoljno gasa tokom zime, podstaklo je rast cena u meri da su referentne cene gasa probile u julu trogodišnji rekord. 

 

 

Šta utiče na cenu ruskog gasa za Srbiju

Cena gasa koju Srbija nabavlja iz Rusije obračunava se po naftnoj formuli, a kao osnova uzimaju se cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu u prethodna tri kvartala. U tom smislu, cena gasa ne zavisi primarno od trenutne špekulativne cene na evropskim berzama, poput holandskog TTF-a, već od prosečnih berzanskih cena sirove nafte i naftnih derivata. 

Tako izračunata nabavna cena uglavnom se ne objavljuje, ali se nekakav uvid može steći na osnovu izjava srpskih zvaničnika i rukovodilaca Srbijagasa. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je krajem marta rekao da će u narednom kvartalu cena biti stabilna i iznositi 320 dolara za hiljadu kubnih metara. Bajatović je zatim u julu kazao da se cena ruskog gasa i dalje formira po naftnoj formuli i da bi eventualno povećanje moglo da bude do 10 odsto, ukoliko cena nafte ne pređe 100 dolara po barelu.

Takođe, u izveštajima Srbijagasa nabavna cena ruskog gasa izražena je kao ponderisana cena, pa se stoga ne može potpuno upoređivati sa evropskim veleprodajnim cenama. Za razliku od prostog proseka, gde sve cene imaju jednak uticaj, kod ponderisane cene veća količina robe pri nabavci srazmerno više utiče na konačnu prosečnu cenu. Na veleprodajnom tržištu trguje se po količini energije, a ne po zapremini pa se cene izražavaju u evrima po megavat-satu.

Bloomberg

Na osnovu podataka iz konsolidovanog izveštaja o poslovanju Srbijagasa za 2025, ova kompanija je gas od glavnog dobavljača ruskog gasa, mešovite rusko-srpske firme Yugorosgaz, na početku te godine plaćala, konvertovano u evre, po ponderisanoj ceni od oko 37,6 evra po megavat-satu (€/MWh). Do kraja godine ta cena je pala na oko 30 €/MWh. Pad cene je pre svega posledica promena cena nafte na svetskom tržištu, ali i drugih kretanja na tržištu, poput pada cene dolara krajem godine, navodi se u izveštaju Srbijagasa.

Cena uvoznog gasa na granici Bugarske i Srbije, bez zavisnih troškova nabavke, kretala se tokom 2025. između 24,77 i 32,36 evra/MWh. Domaći gas je prosečno plaćan, konvertovano u evre, 23,60 evra/MWh u 2025. i 28,03 evra/MWh u 2024.

Ukupan trošak nabavke bio je prošle godine niži nego godinu ranije, prvenstveno zbog pada prosečne nabavne cene gasa.

Najveći deo troška nabavke prodatog gasa snosio je Srbijagas kao matično preduzeće i iznosio je 116,7 milijardi dinara ili 994,2 miliona evra. Najveća stavka bila je nabavka gasa iz uvoza, pre svega od Yugorosgaz, dok je manji deo nabavljan od NIS-a na domaćem tržištu. U troškove su uračunati i gas iz skladišta u Mađarskoj i Banatskom Dvoru, gas nabavljen od azerbejdžanskog SOCAR-a, kao i troškovi transporta, carine i druge naknade povezane sa nabavkom.

 

 

Izgradnja novih interkonekcija – da li Amerikanci ulaze u igru?

Srbija daje prednost snabdevanju ruskim gasom s obzirom na povoljniju cenu, ali je u novim geostrateškim okolnostima i zbog sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini primorana da traži i druga rešenja. Između ostalog, članice EU su se u oktobru obavezale da će do 1. novembra 2027. godine okončati uvoz ruskog prirodnog gasa, što bi uticalo i na isporuke Srbiji.

Srbija se zasad, osim iz Rusije, u manjoj meri snabdeva gasom iz Azerbejdžana. Deo količina obezbeđuje i iz domaće proizvodnje, a po potrebi povlači rezerve iz skladišta u Banatskom Dvoru i Mađarskoj. Do kraja 2020. Srbija se ruskim gasom uglavnom snabdevala preko Mađarske, odnosno preko interkonekcije kod Horgoša. Od početka 2021. glavni pravac snabdevanja prebačen je na Bugarsku, preko koje gas stiže Balkanskim tokom, krakom koji se nastavlja na Turski tok.

 

 

U međuvremenu, Srbija je počela da radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom. Puštanjem u rad interkonekcije sa Bugarskom 2023. godine, Srbija je dobila mogućnost da gas nabavlja iz više izvora - iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona, kao i preko LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj.

Srbija pre svega planira da izgradi interkonekcije sa Mađarskom i Rumunijom, a oba projekta su trenutno u fazi pripreme tehničke dokumentacije, navode u Ministarstvu rudarstva i energetike. Sa ova dva gasovoda i postojećom interkonekcijom sa Bugarskom, Srbija bi obezbedila kapacitet od blizu četiri milijarde kubnih metara godišnje.

Takođe, Srbija se, zajedno sa Severnom Makedonijom, pridružila prošle nedelje inicijativi Vertikalnog gasnog koridora regionalni gasovodni pravac koji povezuje zemlje jugoistočne i centralne Evrope sa LNG terminalima i drugim izvorima gasa na jugu, pre svega preko Grčke, Bugarske i Rumunije. Memorandum o razumevanju o pristupanju tom gasnom koridoru potpisan je na marginama Energetskog foruma Jugoistočne Evrope u Solunu, koji su organizovali Grčko-američka trgovinska komora i Grčko udruženje za energetsku ekonomiju.

"Ovim se Vertikalni gasni koridor proširuje ka Zapadnom Balkanu, otvarajući mogućnost da tečni prirodni gas, pre svega iz SAD, preko grčkih terminala stigne do zemalјa Zapadnog Balkana, kao i Centralne i Jugoistočne Evrope. Novi pravac predstavlјa drugi krak postojećeg Vertikalnog gasnog koridora i stvara preduslove za diverzifikaciju izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom, uz dodatno jačanje energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja u regionu", ističe Ministarstvo rudarstva i energetike.

Dodatni podstrek diverzifikaciji mogli bi da pruže i najnoviji koraci u jačanju saradnje između Srbije i SAD u oblasti energetike. Naime, Srbija i SAD su u julu potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti na temelju Sporazuma o saradnji u oblasti energetike iz 2024. Ni Beograd, ni Vašington zasada nisu objavili konkretne planove o saradnji na planu snabdevanja Srbije gasom. Takođe, nema informacija da li će se neke američke firme uključiti u izgradnju ovih gasovoda.

U planu je da interkonekcija sa Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,5 milijardi kubnih metara gasa, bude završena krajem 2027, a da početkom 2028. bude operativna. Za oko 144 kilometra gasovoda na teritoriji Srbije, vrednost investicije procenjena je na oko 153 miliona evra. S druge strane, Srbija planira da izgradi gasnu interkonekciju sa Rumunijom, koja bi u budućnosti mogla da se produži do Beograda i Banatskog Dvora, čime bi se dodatno ojačale mogućnosti za skladištenje i distribuciju gasa.