Cene energenata snažno rastu, stižu upozorenja pred zimu

Novi talas sukoba u Iranu ove nedelje snažno je podigao cene nafte i gasa, podstičući zabrinutost zbog inflacije, dok političari širom Evrope počinju da upozoravaju na posledice.

Fjučersi na evropski prirodni gas porasli su rekordno u poslednje tri godine, dok se cena nafte približava granici od 100 dolara po barelu, jer obnovljeni sukobi ponovo prete da ograniče snabdevanje energentima iz Persijskog zaliva. Kada se cene goriva na evropskim pumpama preračunaju na barel, dizel i benzin - sada koštaju znatno više od 350 dolara, a u SAD više od 150 dolara.

Posle perioda relativnog zatišja, američke snage su poslednjih dana pojačale napade na iransku infrastrukturu, na šta je Teheran odgovorio napadima na brodove u Ormuskom moreuzu, najvažnijem svetskom pomorskom koridoru za transport energenata. Evropa u zimu ulazi sa niskim zalihama prirodnog gasa, dok ograničeni globalni kapaciteti prerade nafte smanjuju ponudu goriva.

Obnovljeni sukobi i njihov uticaj na cene energenata uzjogunili su političare širom Evrope. Francuski ministar spoljnih poslova Jean-Noel Barrot u utorak je, u govoru o spoljnopolitičkim prioritetima, posebno izdvojio visoke cene kao jedan od ključnih rizika za državne finansije, u trenutku kada vladu očekuju teški pregovori o budžetu za 2027. godinu.

"Nafta je prošle godine koštala 70 dolara, a ove godine 90 dolara", rekao je. "To znači manje rasta, manje poreskih prihoda i manje prostora za delovanje."

Fjučersi na brent porasli su u sredu ujutru u Londonu na oko 95 dolara po barelu, što je rast od 6,6 odsto od početka nedelje. Fjučersi na evropski dizel, koji su u sredu blago pali, tokom svake od prethodne tri trgovačke sesije porasli su oko pet odsto, pokazuju podaci ICE Futures Europe. Prirodni gas, od kojeg zavise evropska industrija i grejanje domaćinstava, ove nedelje je poskupeo 11 odsto.

Američka vojska izvela je drugi talas napada na Iran u poslednja tri dana, gađajući radarske sisteme i kapacitete za postavljanje mina duž južne obale Irana, a prema izveštajima, kampanja je proširena i na iranske naftne tankere. Predsednik SAD, Donald Trump, upozorio je da bi mogle uslediti nove operacije.

Iran je odgovorio talasima napada dronovima i raketama na američke baze širom Bliskog istoka, navodeći da je gađao mete u Kuvajtu, Jordanu, Bahreinu, Iraku i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Šestomesečni sukob Vašingtona i Teherana ozbiljno je ograničio izvoz energenata kroz Ormuski moreuz, kojim je u mirnodopskim uslovima prolazila približno petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iako su alternativni naftovodi i prikriveni tokovi energenata proizvođača sa Bliskog istoka, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sprečili izbijanje potpune naftne krize, novo zaoštravanje sukoba preti težim ekonomskim posledicama.

Snabdevanje energentima istovremeno je pod pritiskom još jednog sukoba, pošto nezabeležen talas ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije ograničava isporuke goriva poput dizela.

Poremećaji ugrožavaju i nastojanja Evrope da obnovi zalihe gasa pred zimu. Skladišta su trenutno popunjena svega 65 odsto, što je najniži nivo za ovo doba godine otkako postoje podaci, odnosno od 2009.

Iako je pažnja mnogih usmerena na cenu sirove nafte, globalna nestašica prerađenih goriva poput benzina i dizela predstavlja ključni problem.

Pored ukrajinskih napada na ruske rafinerije, rat znači i da iz Persijskog zaliva stiže manje pošiljki prerađenih goriva. Istovremeno, pojedine rafinerije zbog sukoba nisu bile u mogućnosti da proizvode gorivo.

"Mislim da cena nafte sve manje treba da bude u centru pažnje. Treba gledati cene benzina i dizela, a cena dizela trenutno je na nivou koji bi odgovarao nafti od 140 dolara po barelu", rekao je Thomas Pugh, glavni ekonomista RSM UK.

"Svi cenu nafte u osnovi koristimo kao pokazatelj ukupne inflacije povezane sa naftom, jer je to u normalnim okolnostima sasvim dovoljno. Međutim, trenutno mislim da na taj način verovatno potcenjujemo deo posledica."

Bloomberg

Prinosi na obveznice

Skok cena energenata dodatno podstiče rast prinosa na obveznice širom sveta, koji su skočili najviše još od finansijske krize 2008. godine, u trenutku kada velika državna potrošnja na ključnim tržištima poput Japana, Velike Britanije i SAD povećava pritisak na tržišta duga. Istovremeno, takva kretanja primoravaju mnoge od najvažnijih svetskih centralnih banaka da i dalje razmatraju povećanje kamatnih stopa.

"Visoke cene energenata počele su da imaju sve veći značaj za izglede inflacije", rekla je Florence Schmit, viši strateg za energetiku u Rabobanku.

Uporna zabrinutost zbog inflacije već podržava očekivanja trgovaca da će i Evropska centralna banka i Banka Engleske do sredine 2027. podići kamatne stope još najmanje tri puta za po 0,25 procentnih poena. Kada je reč o ovoj godini, tržišta novca trenutno računaju na povećanje kamata ECB-a za oko 50 baznih poena i za 23 bazna poena u Velikoj Britaniji.

Rasprodaja obveznica je posebno britanskom premijeru Andyju Burnhamu jasno pokazala koliko su slabe javne finansije zemlje, u trenutku njegovog povratka u parlament. Rast troškova zaduživanja smanjio je fiskalni prostor vlade za 12 milijardi funti (16,2 milijarde dolara). Prinosi na britanske državne obveznice ove nedelje skočili su na najviše nivoe u poslednjih nekoliko decenija.

 

Visoka državna potrošnja na velikim tržištima poput Japana, Velike Britanije i SAD održava izdavanje državnog duga na povišenom nivou, zbog čega investitori zahtevaju veći prinos kako bi držali dugoročnije obveznice. Istovremeno, ogromne količine novca potrebne za finansiranje AI buma pojačavaju konkurenciju za kapital i dodatno povećavaju troškove zaduživanja.

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice - globalni reper za troškove zaduživanja - porastao je u sredu na 4,81 odsto, najviši nivo od kraja 2023. godine, stvarajući dodatni pritisak na tržišta duga drugih razvijenih zemalja. Prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice u utorak je dostigao tri odsto prvi put u ovom veku.

"Šok izazvan rastom cena energenata deluje kao dodatni porez na privredu i potrošače", rekla je Claudia Kemfert, šefica Odeljenja za energetiku, saobraćaj i životnu sredinu pri Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja u Berlinu. "On podstiče inflaciju, slabi kupovnu moć i privredni rast i povećava ekonomsku neizvesnost."

 

— U pisanju pomogli Maciej Martewicz, Paul Burkhardt, Elena Mazneva, Jana Randow, Arne Delfs, Misha Savic, and Andra Timu