NIS povećao preradu i ostvario dobit, ali promet je pao

Naftna industrija Srbije uspela je da obnovi preradu i finansijski se oporavi tokom prve polovine 2026, iako je poslovala pod velikim pritiskom zbog sankcija, produžavanja licenci za rad i neizvesnosti na globalnom tržištu nafte. Međutim, ove nepovoljne okolnosti su se neminovno odrazile na njen promet, snabdevanje sirovom naftom i saradnju sa inostranim partnerima.

NIS proteklih 10 meseci, od početka primene sankcija u oktobru prošle godine, posluje u okolnostima produžene neizvesnosti.  U petak ističe licenca za rad koju mu je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, ove godine već sedam puta produžavala, zahtevajući da reši pitanje ruskog vlasništva. Srpske vlasti polažu nade u to da dogovor mađarskog MOL-a i ruskog Gazpromnefta samo što nije finalizovan, imajući u vidu značaj te kompanije za snabdevanje zemlje naftom i gorivom i njen doprinos privredi.

Prema najnovijim informacijama, za završetak transakcije oko preuzimanja NIS-a neophodno je da bankarske institucije dobiju odobrenja od SAD. One su to tražile kako bi se uverile da neće biti predmet sekundarnih sankcija, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, preneli su mediji.

O značaju ovog sektora za privredu govori i podatak da je normalizacija proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u okviru rasta prerađivačke industrije, u prvoj polovini ove godine bila jedan od činilaca koji su doprineli tome da Narodna banka Srbije podigne prognozu rasta za 0,2 procentna poena, na 3,2 odsto, u odnosu na majsku prognozu.

U svojim projekcijama NBS je pošla od toga da će se proizvodnja i snabdevanje tržišta naftnim derivatima nesmetano nastaviti, pošto se očekuje postizanje sporazuma na osnovu kojeg će MOL preuzeti većinsko vlasništvo u NIS-u. "Imajući to u vidu, kao i u prethodne dve projekcije iz ove godine (februarskoj i majskoj), cenimo da je rizik po ovom osnovu i na BDP i inflaciju niži nego što je bio u projekciji iz novembra 2025. godine, kada su sankcije američkog OFAC-a stupile na snagu", navela je centralna banka u najnovijem Izveštaju o inflaciji.

I pored uspešnog obnavljanja proizvodnje i dobrih rezultata, sankcije su NIS-u otežale poslovanje i smanjile plasman pojedinih proizvoda na međunarodnom tržištu, dok su istovremeno zbog smanjene prerade nafte neki proizvodi bili dostupni u manjim količinama.

Pad prometa

U prvih šest meseci 2026. godine NIS je zabeležio pad ukupnog prometa od osam odsto u odnosu na isti period 2025. godine, na 1,4 miliona tona, navodi se u izveštaju te kompanije za drugi kvartal.

Maloprodaja je pala za 14 odsto, što je posledica pada prodaje u Srbiji zbog sankcija NIS-u, koje su dovele do otežanog plaćanja na benzinskim stanicama, kao i prekida saradnje sa pojedinim korporativnim kupcima. Tom padu je doprinela i slabija prodaja na inostranim tržištima usled nepovoljne geopolitičke situacije.

Veleprodaja je smanjena za pet odsto, pre svega zbog manjeg prometa na inostranim tržištima, dok je dodatni uticaj imala uredba o zabrani izvoza iz Srbije.

Srbija je u martu uvela zabranu izvoza sirove nafte, benzina i dizela kako bi zaštitila domaće snabdevanje, a mera je kasnije produžena. To znači da je manje derivata bilo dostupno za izvoz, dok je istovremeno povećana potreba za uvozom goriva. Proizvodnja koksa i derivata nafte bila je među oblastima sa najslabijim izvoznim performansama od početka godine, odnosno pala je za 35 miliona evra ili za 20,1 odsto.

Prema izveštaju NIS-a, u segmentu izvoza, tranzita i bunkerisanјa, odnosno snabdevanja brodskim gorivom rezultati su bili neujednačeni. Tranzit je povećan za 24 odsto, prvenstveno zbog veće potražnje za mazutom. Istovremeno, prodaja avio-goriva pala je za 29 odsto zbog posledica sankcija, dok je prodaja kroz kanal bunkerisanja smanjena za 26 odsto zbog otežanog poslovanja sa stranim kupcima i raskida ugovora sa pojedinim klijentima.

Promet bitumena i koksa smanjen je za 27 odsto zbog manje dostupnosti tih proizvoda u Rafineriji nafte Pančevo usled optimizacije potrošnje sirove nafte, kao i zbog pada prodaje izazvanog sankcijama, pokazuju podaci iz kvartalnog izveštaja NIS-a.

Posle gubitka u 2025, u ovoj godini ostvarena dobit 

Ipak, nakon prvog udara sankcija krajem prošle godine, NIS je uspeo da se finansijski oporavi i nastavi sa radom, što su omogućile sukcesivne odluke OFAC-a kojima je produžena licenca za rad.

Nakon što je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra), NIS je već u prvom kvartalu ove godine poslovao pozitivno, da bi u prvih šest meseci ove godine ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara. To predstavlja preokret u odnosu na neto gubitak od 3,6 milijardi dinara zabeležen u istom periodu 2025. godine.

Pozitivnom finansijskom rezultatu doprineli su rast cena sirove nafte i naftnih derivata na međunarodnom tržištu, kao i povoljni efekti jeftinijih zaliha nafte, što se odrazilo na rast prihoda od prodaje.

Rafinerija povećala preradu u drugom kvartalu

Pritom, uspešno je obnovljena i proizvodnja. Rafinerija nafte Pančevo, čiji je rad bio obustavljen na mesec dana po primeni sankcija, dok OFAC krajem decembra nije dao NIS-u dozvolu za rad, nastavila je nakon toga da radi bez prekida. U drugom kvartalu preradila je 1,003 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, što je 19 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, pokazuje izveštaj NIS-a za drugi kvartal.

Nastavak rada rafinerije, čiji su projektovani kapaciteti 4,8 miliona tona godišnje, od presudnog je značaja za Srbiju zbog stabilnosti snabdevanja tržišta gorivom. Na pitanju nastavka rada Rafinerije Beograd je insistirao u pregovorima koje je zasebno vodio sa Budimpeštom, u okviru rešavanja pitanja ruskog udela u NIS-u. Očuvanje rada ovog postrojenja posebno dobija na značaju u trenutku kada se Evropa suočava sa manjkom evrodizela delom i zbog manjka prerađivačkih kapaciteta. 

U celini, tokom prvih šest meseci 2026. godine, na nivou NIS Grupe prerađeno je 1,615 miliona tona sirovine, dok je njegov sektor prerade, poznat kao Blok Prerada, koji obuhvata i Rafineriju, preradio 1,666 miliona tona. Od toga je u Bloku Prerada obim prerade uvezene nafte iznosio 1.127,2 hiljade tona, domaće nafte 424,0 hiljade tona, dok je obim prerade poluproizvoda iznosio 114,8 hiljada tona.