NIS traži novu licencu, dok se čeka dogovor sa MOL-om o kupovini ruskog udela

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) za izdavanje nove posebne licence, kako bi joj bio omogućen nesmetan rad i posle isteka važenja prethodno izdate licence, to jest posle 31. jula. Zahtev dolazi u trenutku kada istovremeno traju pregovori o promeni vlasničke strukture kompanije, odnosno planiranoj prodaji ruskog udela mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL Group, što bi takođe trebalo da bude završeno do poslednjeg dana u ovom mesecu.

Preduzeće, koje drži jedinu rafineriju nafte u zemlji kapaciteta 4,8 miliona tona godišnje, pod sankcijama je Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog ruskog vlasništva, a u saopštenju od ponedeljka je još jednom naglasilo da su "neometano poslovanje kompanije, redovan rad Rafinerije nafte Pančevo, kao i uredno snabdevanje tržišta" od ključnog značaja za očuvanje energetske stabilnosti Srbije.

NIS je stoga u najnovijem zahtevu američkoj administraciji naglasio značaj firme za obezbeđivanje kontinuiteta u snabdevanju domaćeg tržišta, naročito imajući u vidu aktuelna kretanja na svetskom tržištu energenata. Uz to su podsetili na tekuće pregovore o promeni vlasničke strukture NIS-a.

Podsetimo, američko ministarstvo finansija (pod čijom nadležnošću radi OFAC) uvelo je sankcije NIS-u u januaru 2025. godine, zahtevajući potpuni izlazak ruskih akcionara (u tom trenutku ruskih energetskih kompanija Gazprom i Gazpromneft) iz vlasničke strukture. Sankcije su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra prošle godine.

Kada su Sjedinjene Američke Države (SAD) prvi put zapretile sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se američkim zahtevima izađe u susret na formalnom nivou, bez suštinske promene kontrole nad kompanijom. Međutim, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi - akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest gotovo celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom.

Licenca za pregovore o kupovini takođe važi do 31. jula

U međuvremenu, mađarski MOL je početkom ove godine potpisao obavezujući okvirni sporazum sa Gazpromneftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u, koji je u ruskom vlasništvu. U junu su i predstavnici srpskog državnog vrha i MOL-a potpisali zaseban sporazum, uslovljen time da MOL završi kupovinu većinskog udela u NIS-u. Tim dokumentom je, između ostalog, predviđeno da država kupi dodatnih pet odsto akcija NIS-a i garantovano da će pančevačka rafinerija nastaviti rad najmanje narednih 10 godina sa istim kapacitetom kao u četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

MOL-u su takođe u više navrata produžavane dozvole za završetak pregovora o kupovini akcija NIS-a, a trenutno je taj rok postavljen do 31. jula, poklapajući se tako sa operativnom dozvolom srpskog naftnog preduzeća.

Bloomberg

Generalni direktor Gazpromnefta Aleksander Djukov je krajem juna potvrdio da ta kompanija nastavlja pregovore o prodaji udela u NIS-u, ali uz ocenu da je to složen posao za koji će biti potrebno vreme. "Trenutno vodimo pregovore o prodaji imovine. Reč je o složenoj transakciji i biće potrebno vreme da se postigne dogovor. Proces se nastavlja", kazao je on tada, prenela je ruska agencija Interfax.

A u nedelju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se nada da će prodaja ruskog udela u NIS-u biti završena do kraja septembra. "Prvi put sam pomalo optimista. Mislim da se sve tehničke stvari privode kraju. Nadam se da bismo do kraja septembra ili pre kraja septembra mogli sve da završimo. Nadam se i ranije, da budem iskren, ali ne volim da obećavam nešto što posle toga se ispostavi kao nerealno", rekao je Vučić u izjavi za TV Prva.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović prošle nedelje je takođe napomenula da je nastavak rada pančevačke rafinerije od ključnog značaja za dugoročnu sigurnost snabdevanja gorivom. Đedović Handanović je zaključila da bi produžetak licence za operativni rad NIS-u omogućio da rafinerija u Pančevu preradu i proizvodnju nafte i naftnih derivata podigne na maksimum kako bi se prevazišla situacija za smanjenim uvozom zbog logističkih izazova do kojih dolazi zbog prirodnih uslova, visokih cena i uvoznih troškova, saopštilo je ministarstvo.

Osim u Srbiji, NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji. Kompanija, prema poslednjim javno dostupnim podacima, poseduje 388 aktivnih maloprodajnih objekata, od kojih se 331 nalazi u Srbiji, i zapošljava više od 13.500 ljudi.

Firma je u prvom tromesečju ove godine postigla neto dobit od skoro 2,8 milijardi dinara, posle neto gubitka od 5,6 milijardi dinara u 2025. Poređenja radi, u 2024 je bila u plusu za preko 10 milijardi dinara. Novi finansijski izveštaj, za drugi kvartal 2026, kompanija je najavila da će objaviti u četvrtak, 30. jula.