NIS podneo novi zahtev OFAC-u dok traju pregovori o promeni vlasništva

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zahtev za novu posebnu licencu Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija SAD kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti i posle 16. juna, kada ističe važenje prethodne licence izdate u aprilu.

"Kompanija u zahtevu ističe značaj redovnog rada NIS-a za uredno snabdevanje domaćeg tržišta, posebno u svetlu stanja na svetskom tržištu nafte, i ukazuje na odmakle pregovore o promeni vlasničke strukture NIS-a, za šta je OFAC u nekoliko navrata produžavao licencu", navodi se u saopštenju NIS-a od srede.

Dinamiku na svetskom tržištu nafte poslednjih nedelja određuje sukob na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara napadom Izraela i SAD na Iran, što je poremetilo cene i nafte, ali i gasa. Brentom se u sredu u 14 sati trgovalo za skoro 93 dolara za barel.

NIS je u zvaničnoj objavi zahvalio svim domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da se preduzeću omogući nesmetano poslovanje i time doprinese energetskoj stabilnosti Republike Srbije.

Podsetimo, mađarskoj kompaniji MOL, koja pregovara sa ruskim Gazprom Neftom o preuzimanju većinskog vlasništva u NIS-u, OFAC je dao novu licencu za završetak tih pregovora koja važi takođe do 16. juna. Do toga je došlo uoči isteka prethodne licence koja je važila do 6. juna. Mada je MOL 3. juna OFAC-u tražio dodatnih 30 dana za pregovore, od američke administracije sada su dobili samo trećinu tog perioda.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je u nedavnoj izjavi za RTS da je kratak rok signal da pregovori ne napreduju željenom dinamikom i da OFAC pokušava da izvrši pritisak na sve pregovaračke strane da usaglase stavove. "Izgleda da su pregovori zastali i pretpostavljam da je OFAC zbog toga na svega deset dana dao NIS-u prostor da pokuša da napravi novi prodor i dovede te pregovore do finala."

Najvažnija "crvena linija" je nastavak rada Rafinerije u Pančevu, jer je ona bitna za sigurnost snabdevanja tržišta svim vrstama derivata, imajući u vidu da se 80 odsto tržišta snabdeva iz NIS-a. Srpska strana stoga je zahtevala da ona radi u punom kapacitetu, dok MOL-u to nije prioritet, budući da ima rafinerije u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Srbija takođe insistira i na tome da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u, kako bi imala veći uticaj u kompaniji i kontrolu nad ključnim odlukama.

Treba reći i da je MOL u prvom kvartalu ove godine ostvario neto dobit od oko 123,7 miliona dolara, što je za skoro 75 odsto manje u poređenju s istim periodom prošle godine. Međutim, čak i uz slabije brojeve nego lane, kompanija i dalje teži da sačuva manevarski prostor za očekivanu kupovinu NIS-a, u okolnostima u kojima se još jednom pokazalo koliko je energetski sektor u Evropi zavisan od geopolitike, logistike i državnih intervencija.

Štaviše, iz MOL-a su, u skorašnjem saopštenju povodom pomenutog produžetka za razgovore o kupovini, napomenuli da su pregovori znatno napredovali i da trenutno dodatno produženje licence omogućava finalizaciju transakcione dokumentacije.

MOL i Gazprom Neft u intenzivnim su pregovorima od januara, kada je mađarska firma saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim preduzećem o kupovini udela od 56,15 odsto u srpskoj firmi. Grupa je, kako je tada navedeno, u pregovorima i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.