Skuplja nafta oporavila NIS, koji sad prodaje rumunsku ćerku-firmu

Naftna industrija Srbije (NIS) uspela je da se finansijski oporavi u prvih šest meseci 2026. godine, ostvarivši neto dobit od 9,8 milijardi dinara, pokazao je najnoviji finansijski izveštaj kompanije. Istovremeno, firma koja drži jedinu rafineriju nafte u zemlji i posluje pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva saopštila je da prodaje ceo svoj udeo u rumuskoj ćerki-kompaniji NIS Petrol Romania.

Dobit u prvom polugođu predstavlja preokret u odnosu na neto gubitak od 3,6 miliona dinara zabeležen u istom periodu 2025. godine. Pozitivnom finansijskom rezultatu doprineo je rast cena sirove nafte i naftnih derivata na međunarodnom tržištu, kao i povoljni efekti jeftinijih zaliha nafte, što se odrazilo na rast prihoda od prodaje.

Ukupni prihodi NIS-a od prodaje u periodu januar-jun dostigli su 171,7 milijardi dinara, u poređenju sa 145,8 milijardi dinara zabeleženih u prvoj polovini 2025. godine.

Pad obima prodaje zbog sankcija, ali EBITDA u snažnom skoku

I pored rasta prihoda, obim prodaje naftnih derivata u prvoj polovini godine opao je za osam odsto na 1.400 hiljada tona, što je direktna posledica pomenutih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele kompaniji u januaru 2025. godine, zahtevajući potpuni izlazak ruskih akcionara (u tom trenutku ruskih energetskih kompanija Gazprom i Gazpromneft) iz vlasničke strukture. Sankcije su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra prošle godine.

S druge strane, dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) zabeležila je višestruki skok sa 10,2 milijarde na 35,1 milijardu dinara, potpomognuta pomenutim poskupljenjem energenata. Proizvodnja nafte i gasa u prvom polugodištu iznosila je 554.000 tona ekvivalenta nafte, što je blagi pad od 0,3 odsto na godišnjem nivou.

Silvana Milić, analitičarka Bloomberg Adrije, rekla je da je "rast profitabilnost na operativnom nivou EBITDA u drugom kvartalu doprineo da se EBITDA marža popne na 12,7 odsto", odnosno - kao što je analitički tim i pretpostavio na kraju prvog kvartala - očekivani normalizovani nivo. "Rast je primarno vođen spoljnim faktorima - prosečna cena brenta u šest meseci 2026. iznosila je 92,6 dolara za barel (u drugom kvartalu je prosek bio čak 103,8 dolara za barel) u odnosu na 71,7 dolara za barel u istom periodu prošle godine."

Ocenila je da poslovni rezultati NIS-a u drugom kvartalu ove godine donose stabilizaciju, ali i jasnije ocrtavaju strukturne slabosti i rizike s kojima se ovaj vertikalno integrisani sistem suočava pod pritiskom sankcija. "Kao vertikalno integrisani sistem, NIS u teoriji ima prirodni 'hedge', ali u praksi sankcije ozbiljno narušavaju sinergiju segmenata."

Kompanija, ističe Milić, u trećem kvartalu ulazi u makaze "efekta skupih zaliha" (kupljenih u aprilu/maju po cenama od 100-120 dolara za barel), što može značajno da smanji marže u tom kvartalu ukoliko se cena nafte stabilizuje ispod 80 dolara za barel.

"Neto rezultat na nivou poslednjih 12 meseci opterećen je jednokratnim računovodstvenim otpisom, odnosno negativnom revalorizacijom imovine u Rumuniji i Bugarskoj u iznosu od 6,3 milijarde dinara (bez efekta poreza). To direktno dokazuje da prekogranična 'downstream' imovina NIS-a gubi na vrednosti i dugoročnoj profitabilnosti pod trenutnim sankcijskim režimom", kazala je analitičarka.

Prodaja imovine u Rumuniji

U jeku pritisaka izazvanih sankcijama, NIS je saopštio da je zaključio ugovor o kupoprodaji akcija za celokupni udeo u rumunskoj ćerki-kompaniji, NIS Petrol Romania. Odluku o prodaji odobrio je upravni odbor tokom drugog kvartala 2026. godine, dok ime kupca za sada nije zvanično saopšteno.

Paralelno s tim, proces prodaje bugarskog ogranka, NIS Petrol Bulgaria, i dalje je u toku. Obe transakcije uslovljene su ispunjenjem dogovorenih kriterijuma, uključujući dobijanje neophodnih licenci i odobrenja od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC).

Rumunska mreža obuhvata 19 benzinskih stanica pod brendom Gazprom i istražna polja, dok bugarski ogranak upravlja sa 23 maloprodajna objekta.

Kada su SAD prvi put zapretile sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se američkim zahtevima izađe u susret na formalnom nivou, bez suštinske promene kontrole nad kompanijom. Međutim, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi - akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest gotovo celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom.

Neizvesni dani pred kompanijom

Firma je ove nedelje podnela zahtev OFAC-u za izdavanje nove posebne licence, kako bi joj bio omogućen nesmetan rad i posle isteka važenja prethodno izdate licence, to jest posle 31. jula. Paralelno s tim traju pregovori o promeni vlasničke strukture kompanije, odnosno planiranoj prodaji ruskog udela mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL Group, a i licenca za pregovore o kupovini važi do 31. jula.

Depositphotos

"Stroga finansijska disciplina koja doprinosi razduživanju doprinosi očuvanju stabilnosti NIS-a pod sankcijama. NIS se operativno i financijski izvukao iz ponora iz 2025. godine zahvaljujući ekstremno visokim cenama nafte tipa brent u proleće 2026. i kratkoročnim licencama OFAC-a. Međutim, rast EBITDA marže na nivou poslednjih 12 meseci je tržišni dar, a ne operativni uspeh", napominje Milić.

Pad tržišnog udela i otpisi imovine u regionu jasan su znak da, dok se ne reši pitanje vlasničke strukture i ne dobije trajna licenca, ovaj vertikalni sistem ostaje "investiciono visoko rizičan, uprkos trenutno naduvanim maržama", zaključuje.