Fintel Energija sa većom dobiti i 500 MW novih projekata u pripremi

Proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora Fintel Energija ostvario je neto dobit od 55,8 miliona dinara u prvih šest meseci 2026. godine, što je rast od oko 35 odsto u odnosu na 41,2 miliona dinara iz istog perioda prošle godine, dok kompanija nastavlja razvoj novih projekata iz obnovljivih izvora energije (OIE) ukupne snage oko 500 megavata.

Ukupni prihodi kompanije u prvom polugodištu iznosili su 111,9 miliona dinara, pokazao je finansijski izveštaj kompanije za drugi kvartal, u odnosu na 98,6 miliona dinara godinu ranije. Rast je pre svega posledica većih finansijskih prihoda, koji su skočili za 40 odsto i dostigli 89,6 miliona dinara, dok su poslovni prihodi smanjeni.

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga iznosili su 22,3 miliona dinara, naspram 29,5 miliona dinara u prvih šest meseci 2025. Istovremeno, poslovni rashodi (u izveštaju navedeni kao "operating expenses") blago su smanjeni na 34,3 miliona dinara sa 34,7 miliona dinara godinu ranije.

Finansijski prihodi kompanije gotovo su potpuno potekli iz odnosa sa povezanim društvima i iznosili su preko 89,5 miliona dinara. U prvoj polovini godine Fintel Energija primila je dividendu od zavisnih društava u iznosu od 47,2 miliona dinara, dok takvih prihoda u istom periodu prošle godine nije bilo.

Finansijski rashodi iznosili su 21,8 miliona dinara, pa je kompanija iz finansiranja ostvarila dobit od 67,8 miliona dinara - za preko 60 odsto veću u poređenju sa 41,3 miliona dinara iz prošlogodišnjeg uporedivog perioda.

Zarada po akciji Fintel Energije u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 2,1 dinar, u odnosu na 1,55 dinara godinu ranije. Deonice listirane na Beogradskoj berzi, koja se već godinama muči s relativno malim prometom, u poslednjih mesec i po dana drže cenu od 600 dinara, pa tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 15,9 milijardi dinara. Podsetimo, kada je Fintel Energija izašla na berzu 2018. godine, bila je to prva inicijalna ponuda akcija na srpskoj berzi posle skoro 80 godina.

"Kretanje cene kompanije deluje kao da ne prati uspešnost poslovanja i sve veću atraktivnost sektora proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Razlog slabijeg kretanja cene akcije u prethodnom periodu pre se može pripisati slaboj likvidnosti tržišta kapitala u Srbiji nego samom poslovanju", rekla je analitičarka Silvana Milić u analizi poslovanja kompanije krajem maja.

Fintel Energija je, prema još nerevidiranima podacima, na kraju juna imala ukupnu aktivu od 2,51 milijardu dinara, blago nižu u odnosu na 2,44 milijarde dinara krajem 2025. Kapital firme povećan je na 1,08 milijardi dinara, kolika je otprilike bila i vrednost dugoročnih obaveza (nešto manje od 1,08 milijardi dinara). Kompanija je u prvom polugodištu povećala gotovinu i gotovinske ekvivalente na 409,1 milion dinara, sa 378,1 miliona dinara na kraju prošle godine.

U planu novi vetroparkovi i solarne elektrane

Fintel Energija smatra se jednim od vodećih nezavisnih proizvođača električne energije iz OIE u Srbiji. Kompanija je još 2016. godine pustila u rad prve vetroparkove u Srbiji, a u izveštaju podsećaju da su bili prvi koji su sagradili takva postrojenja na teritoriji Srbije, pri čemu se prodaja celokupne proizvedene energiju obavlja putem aranžmana (ugovora o kupovini električne energije) sa JP Elektroprivreda Srbije (EPS), to jest ne postoji direktno snabdevanje krajnjih potrošača.

EPS

"Zahvaljujući ugovorima sa EPS-om (PPA) i PPP statusu, njihove marže su zaštićene od tržišnih fluktuacija cena energije, što im omogućava ostvarivanje operativnih rezultata u samom vrhu ove industrijske grane", navela je Milić u majskoj analizi, ocenjujući firmu kao "školski primer visoko profitabilne i stabilne investicije u OIE".

Većinski akcionar Fintel Energije je Fintel Energia Group S.p.A, jedan od najvećih igrača u oblasti OIE u Italiji, koji ima udeo od 94,3 odsto u akcionarskom kapitalu. Prema podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, preduzeće ukupno broji skoro 500 akcionara.

Beogradska kompanija i njena zavisna društva upravljaju vetroparkovima ukupne instalisane snage 85,5 megavata, dok je u razvoju oko 500 megavata novih projekata. Među projektima koji su najviše odmakli je Košava faza II, za koji su obezbeđene sve dozvole. Taj projekat predviđa izgradnju 19 turbina ukupne snage do 70 megavata, a očekuje se da bude u punom radu tokom 2027. godine.

Pored toga, grupa razvija projekte Kula 2, Kula 3 i Kula 4, kao i projekte solarnih elektrana. Rast poslovanja planira kroz širenje portfolija vetroparkova i solarnih kapaciteta. Mada, dokument navodi da "iako je grupa fokusirana na organski rast, rast kroz akvizicije bi takođe mogao biti razmotren na bazi oportuniteta".

Menadžment očekuje da će 80 do 90 odsto budućih investicija biti finansirano kreditima, dok bi ostatak bio obezbeđen kroz subordinirani dug ili tokove gotovine društva. "Menadžment društva namerava da na fleksibilan način pristupi razvoju projekata vetroparkova sa ciljem postizanja rasta bez ugrožavanja sposobnosti društva da isplaćuje dividendu u skladu sa politikama dividendi društva", dodaje se u izveštaju.

Međutim, Fintel energija ni ove godine nije planirala isplatu dividendi akcionarima. Na Beogradskoj berzi u 2026. to je najavilo tek pet listiranih kompanija.