Ulaganje u Evropu 2026 - energetika, odbrana i tehnologija pokreću novi investicioni ciklus

Evropa se iz regiona niskog rasta pretvara u region strateških investicija, a kompanije koje učestvuju u energetskoj tranziciji, odbrambenoj autonomiji i tehnološkom suverenitetu postaju glavni nosioci rasta zarada.

 

 

Poslednjih 15 godina globalnim tržištima dominirale su američke tehnološke kompanije. Investiciona teza za ulaganje u Evropu zasnovana na velikom investicionom ciklusu podstaknutom javnim politikama u 2026. dobija sve više pažnje. Među argumentima su rast zarada, fiskalni podsticaji u Evropi i relativno niže valuacije u odnosu na američko tržište.

Evropa danas ima zanimljivu kombinaciju tri okolnosti koje se retko pojavljuju istovremeno: oporavak i ubrzanje korporativnih zarada, veliki višegodišnji investicioni ciklus i još uvek niže valuacije od američkog tržišta. To je kvalitativno drugačija investiciona priča od one koju smo slušali između 2010. i 2020. godine. Sve više investitora smatra da Evropa ima bolji ciklus kapitalnih ulaganja, rastuće državne investicije i veće fiskalne podsticaje.

Evropa nije opklada na oporavak privrede, već opklada na stratešku autonomiju. Energetska nezavisnost, modernizacija elektroenergetske mreže, tehnološki suverenitet i odbrambena spremnost stvaraju višegodišnji investicioni ciklus koji bi mogao da dovede do natprosečnog rasta zarada evropskih kompanija u sektorima energetike, industrije, odbrane i specijalizovane tehnologije.

Za razliku od SAD, gde su tržišni prinosi uglavnom zavisili od digitalnih platformi i veštačke inteligencije, Evropa danas ulaže u fizičku infrastrukturu, energetsku bezbednost, odbranu i industrijsku autonomiju. Upravo su to sektori koji stvaraju dugoročne tokove porudžbina i vidljiv rast prihoda.

Bloomberg

 

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se tri velika investiciona ciklusa međusobno dopunjuju: energetska autonomija i elektrifikacija, tehnološka autonomija i odbrambena autonomija.

Sva tri zahtevaju fizički kapital. To je važno jer je Evropa dugo imala problem upravo sa nedostatkom kapitalnih ulaganja. Sada imamo situaciju u kojoj države, institucije EU i privatni sektor istovremeno ulažu.

Evropska komisija procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno oko 584 milijarde evra ulaganja u elektroenergetske mreže, što je jedan od najvećih infrastrukturnih programa u evropskoj istoriji. Dugoročne potrebe su još veće - procene povezane sa evropskim "paketom za mreže" ukazuju na približno 730 milijardi evra za distributivne i 472 milijarde evra za prenosne mreže do 2040. godine.

Od toga bi trebalo da profitiraju kompanije poput nemačkog Siemens Energyja, francuskog Schneider Electrica, ali i Končara, a tu su još ABB, Prysmian, Nexans, Elia Group i Terna. Izabrane kompanije ne treba posmatrati kao automatske kupovine, već kroz analizu valuacije, knjige ugovorenih poslova, prinosa na uloženi kapital i slobodnog novčanog toka. Ovde je posebno zanimljivo to što mnoge od tih kompanija nisu "čista ESG opklada", već imaju veoma konkretne i merljive knjige porudžbina koje rastu iz godine u godinu.

 

 

Prvi investicioni talas obnovljivih izvora bio je vođen subvencijama. Drugi talas, koji sada posmatramo, vođen je ekonomskom isplativošću. Solarna energija i energija vetra postaju najjeftiniji izvori nove proizvodnje električne energije u sve većem delu Evrope. Kako raste elektrifikacija industrije, saobraćaja i grejanja, raste i potražnja za električnom energijom. Kompanije u sektoru snabdevanja energijom postale su ključni "skriveni" dobitnici razvoja veštačke inteligencije u Evropi, jer potražnja za stabilnim izvorima električne energije direktno povećava njihove prihode.

Zbog toga je zanimljivo pratiti proizvođače električne energije: Iberdrolu, EDP Renováveis, Enel, RWE i Ørsted.

Ključna razlika u odnosu na prethodni ciklus jeste to što danas investitori ne kupuju samo proizvođače električne energije, već i ceo lanac vrednosti koji obuhvata mreže, pretvarače, kablove, transformatore i softver za upravljanje mrežama.

U Evropi je moguće ulagati u nekoliko kompanija sa gotovo monopolskim položajem u specifičnim tržišnim nišama. Najbolji primer je holandski ASML, koji praktično kontroliše najnapredniju tehnologiju EUV litografije potrebnu za proizvodnju vrhunskih čipova. Bez ASML-a ni TSMC, ni Samsung, niti Intel ne mogu da proizvode najnaprednije čipove.

ASML je u drugom kvartalu 2026. ostvario 9,3 milijarde evra prihoda i 2,9 milijardi evra neto dobiti, uz bruto maržu od 54 odsto. Kompanija navodi veoma snažan rast porudžbina, veštačku inteligenciju kao ključni pokretač potražnje i plan povećanja kapaciteta za low-NA EUV sisteme za oko 30 odsto u 2027. godini.

 

To je možda najjača evropska, tehnološki održiva konkurentska prednost na globalnom nivou. Uz ASML, tu su i SAP, ASM International, BE Semiconductor, Infineon i STMicroelectronics. Ovo nisu kompanije koje zavise samo od evropskog rasta, već od globalnih trendova digitalizacije i veštačke inteligencije.

Evropska strategija odbrambene industrije (EDIS) predviđa da države članice do 2030. najmanje 50 odsto odbrambene opreme nabavljaju unutar evropske odbrambene industrijske baze, a do 2035. godine čak 60 odsto. Ovde ne govorimo o cikličnoj temi koja će trajati dve ili tri godine, već o mogućem desetogodišnjem ciklusu. Evropska potrošnja za odbranu porasla je za više od 75 odsto između 2021. i 2026, dok su ulaganja u odbranu povećana za gotovo 160 odsto.

Najbolje tržišne rezultate u sektoru više ne beleže isključivo proizvođači teških mašina i municije, već kompanije usmerene na "treći talas" - računarske sisteme za ratišta, bespilotne letelice i sajber-odbranu.

Bloomberg

 

Tržište je već značajan deo pozitivne priče o odbrani ugradilo u cene akcija kompanija poput Rheinmetalla, dok su mrežna infrastruktura, elektrifikacija i pojedini tehnološki lideri još možda manje prepoznati izvori dugoročnog rasta zarada. To je područje u kojem je trenutno, kao i tokom ostatka 2026. godine, najzanimljiviji odnos rizika i potencijalnog prinosa.

Selektivni izbor akcija (tzv. stock-picking) u sektorima odbrane, specijalizovane tehnologije i energetike donosi natprosečne prinose. Evropsko tržište više ne treba posmatrati kao jedinstven indeks pod uticajem sporog privrednog rasta, već kroz prizmu velikih tematskih promena, odnosno odgovora na pitanje: ko snabdeva Evropu energijom i oružjem i ko drži ključne globalne tehnološke monopole, jer će takve kompanije ostvarivati rast zarada.

To znači da se evropski korporativni ciklus može pomeriti sa modela "potrošački sektor + finansijski sektor" na model "kapitalna ulaganja + industrijska tehnologija + infrastruktura + odbrana".

Ako investitori počnu da veruju da evropski rast nije samo cikličan, već delimično i strukturni, biće spremni da plate više multiplikatore. Deo povećanja valuacija već se dogodio - STOXX 600 zabeležio je međugodišnji rast zarade po akciji od oko 18 odsto, dok su Siemens Energy, Prysmian, ASML i drugi industrijski i tehnološki učesnici među kompanijama koje nose novu evropsku priču.

Druga polovina 2026. mogla bi da označi početak novog evropskog investicionog ciklusa u kojem energetska bezbednost, elektrifikacija, modernizacija mreže, odbrambena autonomija i strateška tehnološka nezavisnost postaju istovremeni izvori rasta kapitalnih ulaganja, prihoda i zarada evropskih kompanija.