BELEX15 porastao, ali likvidnost i dalje ostaje problem

Beogradska berza u poslednjih nekoliko meseci uspela je da preokrene deo negativnih tendencija s početka godine. BELEX15, koji je još tokom proleća bio među najlošijim svetskim indeksima po prinosu od početka godine, do kraja avgusta beležio je rast od 7,5 odsto. Ipak, iza boljeg rezultata indeksa i dalje stoji tržište s malim brojem aktivnih akcija i niskom likvidnošću, dok trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS), nekada jedne od glavnih nosilaca prometa, ostaje suspendovano.

Promena u kretanju indeksa posebno je bila vidljiva tokom avgusta. BELEX15 je početkom meseca za samo pet trgovinskih dana porastao za više od pet odsto i nakratko postao najuspešniji svetski akcijski indeks po prinosu za pet dana. Glavni razlog bio je Messer Tehnogas, čija je akcija snažno skočila tokom prethodnog meseca.

Takav rast istovremeno pokazuje i jednu od glavnih slabosti Beogradske berze. Messer ima veliku težinu u sastavu BELEX15, pa je snažan pomak jedne akcije bio dovoljan da značajno podigne ceo indeks. Uz to, na tržištu s malom likvidnošću relativno mali broj transakcija može snažno da utiče na cenu pojedine akcije. Drugim rečima, oporavak BELEX15 ne znači nužno da je došlo do šireg oporavka domaćeg tržišta kapitala.

Promet akcijama od početka godine do kraja avgusta iznosio je 922 miliona dinara, to jest 7,9 miliona evra. To je oko 59 odsto ukupnog prometa akcijama iz cele 2025. godine, kada je iznosio 13,2 miliona evra, dok je 2024. dostigao čak 28,2 miliona evra.

Broj likvidnih akcija ostaje mali, vlasništvo u kompanijama visoko koncentrisano, a novih kompanija na tržištu nije bilo. To je posebno važno u kontekstu NIS-a. Njegovim izostankom berza je izgubila jednu od akcija koja je tradicionalno privlačila najveće interesovanje investitora. Rast Messera privremeno je vratio pažnju na BELEX i podigao indeks, ali nije zamenio kontinuirani promet koji je NIS stvarao pre suspenzije trgovanja.

Najvažnija promena za Beogradsku berzu mogla bi da dođe 2027. godine, kada se očekuje prva inicijalna javna ponuda nakon duge pauze. Berza već razgovara s nekoliko privatnih kompanija, a kao mogući kandidat pominje se i državna firma.

Nova inicijalna javna ponuda svakako bi povećala ponudu akcija na BELEX-u, ali sama po sebi ne bi rešila problem niske likvidnosti. Ključno će biti hoće li posle izlaska kompanije na berzu postojati dovoljno investitora i trgovanja na sekundarnom tržištu. Srbija je od Drugog svetskog rata imala samo jednu inicijalnu javnu ponudu akcija - onu Fintel Energije 2018. godine - pa domaće tržište nema kontinuiran priliv novih kompanija.

Pritom se privodi kraju petogodišnja državna strategija razvoja tržišta kapitala, čiji su ciljevi bili povećanje likvidnosti i tržišne kapitalizacije, kao i uvođenje novih finansijskih instrumenata. Međutim, značajniji pomaci u likvidnosti tržišta zasad su izostali. Sličan problem vidi se i kod korporativnih obveznica. Poslednjih meseci povećao se broj kompanija koje ih koriste za finansiranje, a do kraja godine očekuju se nova izdanja. Ali veći broj izdanja ne znači automatski i veću likvidnost, posebno ako se obveznicama nakon izdavanja malo trguje.

 

Beogradska berza paralelno pokušava da proširi i ponudu instrumenata. Jedan od projekata je razvoj regulisane platforme za digitalnu imovinu, na kojoj se kao moguće opcije razmatraju tokenizovani dug malih i srednjih preduzeća i proizvodi povezani s nekretninama. Projekat još nema datum početka rada, a berza trenutno definiše poslovni model, instrumente i regulatorni okvir.

Slika Beogradske berze zato je danas bolja nego što je bila pre nekoliko meseci, ali glavni problemi ostaju isti. BELEX15 više nije među najlošijim svetskim indeksima i do kraja avgusta ostvario je solidan pozitivan prinos, ali veliki deo promene došao je zahvaljujući snažnom rastu Messera. Najavljena inicijalna javna ponuda i nova izdanja mogli bi da prošire ponudu na tržištu, ali pravi test biće hoće li doneti i više trgovanja. Bez aktivnijeg sekundarnog tržišta teško je očekivati trajniji oporavak likvidnosti na BELEX-u.