Junetina prvi put pojeftinjuje posle godina rasta cena

Potražnja za junetinom raste, stada goveda se smanjuju, a cene su poslednjih godina snažno porasle. Ali ovogodišnji pad cena u Evropi otvara pitanje da li je junetina napokon dostigla granicu onoga što su potrošači spremni da plate.

Cena junetine u Evropskoj uniji (EU) od početka godine beleži prvi značajniji pad (13 odsto) posle višegodišnje uzlazne tendencije. Dugogodišnji rast cena imao je dva glavna oslonca. Na strani ponude, broj goveda za proizvodnju mesa u EU kontinuirano se smanjuje, dok je potražnju istovremeno podupiralo sve veće interesovanje potrošača za ishranom bogatom proteinima. Tendenciju dodatno podupire sve veća primena lekova za mršavljenje poput "ozempica", uz koje se često preporučuje povećan unos proteina radi očuvanja mišićne mase.

Čini se, međutim, da je evropska junetina došla do cenovne granice koju je deo potrošača spreman da prihvati. Slabljenje potražnje jedan je od razloga ovogodišnjeg pada cena. Domaćinstva su paralelno bila suočena s novim inflatornim pritiscima i višim troškovima energije zbog sukoba na Bliskom istoku, zbog čega deo potrošača smanjuje kupovinu junetine ili je zamenjuje jeftinijim izvorima proteina. Među njima je svinjetina, čija je cena u poslednjih godinu dana pala za gotovo 30 odsto. Pad cena svinjetine uz povećanu potražnju rezultat je velike ponude na evropskom tržištu, uzrokovane većom evropskom proizvodnjom i smanjenim izvozom u Kinu.

S druge strane Atlantika slika je gotovo suprotna. Cena mlevene govedine, jednog od najjeftinijih i najdostupnijih oblika govedine američkim potrošačima, nastavila je da raste, te se ove godine približila istorijskom maksimumu od sedam dolara za funtu (USD/pound). I tamo je glavni problem ponuda. Američko stado goveda nalazi se na najnižim nivoima u nekoliko decenija, nakon što su farmeri posle godina velike ponude i niskih otkupnih cena smanjivali stada. Ovogodišnja suša je dodatno pogodila rančere i ubrzala taj proces. Za razliku od Evrope, američka potražnja zasad pokazuje znatno veću otpornost. Govedina ostaje duboko ukorenjena u američkoj ishrani, pa ograničena ponuda i snažna potražnja nastavljaju da guraju cene prema gore.

Na svetskom tržištu tendencija je ponovno drukčija. FAO-ov indeks cena goveđeg mesa poslednjih meseci je oslabio, između ostalog zbog velike ponude iz Australije i Brazila, dva najveća svetska izvoznika. Kako se približavaju ograničenjima izvoza na kinesko tržište, proizvođači traže alternativna odredišta, čime dodatna ponuda stvara pritisak na cene na međunarodnom tržištu.

Visoke cene junetine na prvi pogled trebalo bi da budu dobra vest i za velike mesne kompanije na berzi. U praksi je često upravo suprotno. Budući da je jedan od glavnih razloga visokih cena nedostatak stoke, prerađivači mesa moraju da plaćaju znatno više za svoju osnovnu sirovinu, što im smanjuje marže. Najveći dobitnici aktuelnog ciklusa zato nisu klanice i prerađivači, nego uzgajivači.

To dobro ilustruju i berze. Argentinski Cresud, jedan od retkih većih listanih stočarskih proizvođača s vlastitim uzgojem goveda, od 2020. beleži kontinuiran rast cene akcija - skoro 100 odsto, paralelno s rastom cena mesa. Na drugoj strani lanca nalazi se Tyson Foods, jedan od najvećih svetskih prerađivača mesa, čije poslovanje s govedinom trpi upravo zbog visokih troškova nabavke stoke i čija je deonica izgubila oko 40 odsto vrednosti u posmatranom periodu. U Evropi je takvu investicionu izloženost teže pronaći jer velik deo uzgajivača posluje kroz porodična gazdinstva i zadruge koje nisu izlistane na berzi.

Junetina je jedna od retkih svetlih tačaka poljoprivrede u Adria regionu. Visoke otkupne cene poboljšale su ekonomiku uzgoja, a deo proizvođača poslednjih godina je počeo da prelazi sa mlečnog na mesno stočarstvo. Relativno mala regionalna proizvodnja profilisala se i kroz izvoz na tržišta izvan EU, uključujući Bliski istok.

Ipak, region nije izuzet od šireg problema smanjivanja stočnog fonda. Broj grla nastavlja da pada u nizu zemalja, a posebno je izražen pad u Srbiji, gde je stočni fond smanjen za oko 17.000 grla. Manja ponuda istovremeno predstavlja potencijalnu priliku za proizvođače koji su spremni da povećavaju kapacitete. Na Zagrebačkoj berzi listane kompanije sa stočarskom proizvodnjom poput Kutjeva i Podravke najavile su nova ulaganja.