Remed Rent prikupio novac akcijama, razmatra IPO na Beogradskoj berzi

Beogradska kompanija za operativni lizing i dugoročni zakup medicinske opreme Remed Rent prikupila je 122 miliona dinara emisijom preferencijalnih akcija, pronašavši kapital za rast direktno među domaćim investitorima, u periodu u kom je privatno akcionarstvo u zemlji postalo gotovo nepoznat oblik ulaganja. Uz to, već najavljuje nova finansiranja kroz digitalne tokene i još jednu emisiju akcija, kao i moguć izlazak na domaću berzu.

U nedavno sprovedenoj emisiji je učestvovalo 16 domaćih investitora, među kojima je 11 fizičkih lica, a prikupljeni novac firma će iskoristiti za kupovinu medicinske opreme koju daje zdravstvenim ustanovama u dugoročni zakup.

Finansiranje privatne kompanije u ranoj fazi razvoja emisijom akcija na ovaj način u Srbiji nije zabeleženo od 1938. godine, saopštila je kompanija. Za Remed Rent, "uspešan završetak ove prve emisije predstavlja jasan signal za povratak izvornog akcionarstva u Srbiji" i "ogroman korak napred za razvoj domaćeg tržišta kapitala".

Firma je osnovana 2024. kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa poslovnim modelom koji zahteva velika početna ulaganja, zbog čega je od početka tražila više izvora kapitala. U takvoj fazi bankarski kredit nije uvek najpraktičniji način da se obezbedi veći iznos kapitala, posebno kada preduzeće želi da brzo proširi obim imovine.

"Znali smo da ulazimo u kapitalno intenzivan sektor koji zahteva velika i konstantna ulaganja, naročito u prvih pet godina", kaže izvršni direktor Remed Renta Bojan Milovanović.

Naglašava da je kompanija razgovarala sa nekoliko investicionih fondova, ali da njihovi uslovi nisu odgovarali poslovanju firme u ranoj fazi. Zato je ona promenila pravnu formu i iz društva sa ograničenom odgovornošću prešla u akcionarsko.

Bojan Milovanović | Remed Rent

"Udeo u nekoj firmi upisanoj u Agenciji za privredne registre je samo dokaz imovinskog prava - on investitoru u praksi ne znači mnogo jer nema jasnu cenu po komadu, niti se može lako prodati ili založiti. Sa akcijama je priča potpuno drugačija. Akcija je finansijski instrument koji ima cenu po komadu i nosi tačno definisan paket prava. Kupovinom akcija investitori dobijaju likvidan instrument koji ima svoju transparentnu vrednost i koji mogu lako prodati, preneti ili založiti. Mi investitorima donosimo instrument koji im je nedostajao", navodi sagovornik.

Ponuda je zakonski sprovedena kao javna ponuda sa ograničenim brojem investitora do 150 bez javne objave prospekta i bez prava na javno oglašavanje. "U svojoj suštini, to je bila privatna ponuda. Nismo imali unapred poznate i ugovorene investitore, a njihova struktura je izuzetno raznolika: među ljudima koji su prepoznali našu viziju imamo par advokata, par profesora sa fakulteta, čak i dva studenta, nekoliko preduzetnika, kao i tri izvršna direktora u velikim kompanijama. Imamo investiora i od 7.000 evra, što je bio donji prag, ali i od 270.000 evra."

Šta su kupili investitori

Pre ove emisije, kompanija je imala uplaćen osnivački kapital od 10 miliona dinara kroz 100.000 običnih akcija u stoprocentnom vlasništvu investicione kompanije Biotech VC Partners iz Beograda. "Kroz ovaj investicioni ciklus, emitovali smo još 14.738 preferencijalnih akcija po ceni od 100 dinara nominalno uz 8.200 dinara emisione premije. Ukupan broj akcija sada iznosi 114.738, što znači da novonastale preferencijalne akcije čine tačno 12,84 odsto ukupnog akcionarskog kapitala, dok preostalih 87,16 odsto ostaje u vlasništvu Biotech VC Partnersa."

Kako bi privukli kapital, konstruisali su paket sa četiri nivoa zaštite:

• Fiksna, kumulativna i participativna dividenda - Garantovanih sedam evra godišnje po akciji u dinarskoj protivvrednosti. Fiksna dividenda je pravno i računovodstveno zaštićena jer se knjiži kao direktan dug društva prema akcionaru i firma nema diskreciono pravo da odluči da je ne isplati. "Po našem modelu, u prve dve godine, ukoliko ne obezbedimo dodatan kapital u formi duga, 87 odsto ostvarene dobiti kompanije ide direktno na isplatu našim preferencijalnim akcionarima. To bi sa običnim akcijama bilo nemoguće. Nakon isplate tog prioritetnog dela, oni kroz participativni model učestvuju u raspodeli preostale neto dobiti srazmerno ukupnom broju akcija, ravnopravno sa običnim akcijama. Prinos je i kumulativan - svaka neisplaćena dividenda se akumulira kao dug kompanije prema akcionaru", objašnjava Milovanović.

• Pravo veta kroz statut - Iako regulativa načelno predviđa da preferencijalne akcije ne nose pravo glasa, vlasnici preferencijalnih akcija ovde imaju pravo veta na strateške odluke, poput prodaje ključne imovine ili novog zaduživanja.

• Pravo na otkup - Posle 12 meseci, investitor može zahtevati otkup akcija po ceni od 8.300 dinara, uvećanoj za pripadajuće dividende.

• Konvertibilnost - Mogućnost zamene preferencijalnih za obične akcije u odnosu 1:1.

Prema modelu kompanije, oprema se amortizuje po godišnjoj stopi od 20 odsto, a iznos amortizacije reinvestira se u kupovinu nove opreme koja se odmah daje u zakup. Na taj način Remed Rent obnavlja i uvećava bazu opreme iz sopstvenog poslovanja, što, prema rečima Milovanovića, povećava vrednost kompanije i knjigovodstvenu vrednost akcija. Investitori po toj računici istovremeno dobijaju godišnju dividendu i rast vrednosti kompanije.

Remed Rent u informacionom memorandumu procenjuje da bi - uz pretpostavku da narednih pet godina posluje samo sa kapitalom prikupljenim ovom emisijom, reinvestira 20 odsto amortizacije i kompaniju na kraju perioda proda po multiplikatoru od 7,2 x EBITDA - investitori mogli da ostvare ukupan godišnji prinos od oko 23 odsto. "I to samo sa tri miliona evra plasmana u opremu", kaže rukovodilac kompanije. 

Ali, svakako, njima to nije cilj. "Cilj je da kompanija kroz razne dužničke instrimente raste, jer mi kupujemo realnu imovinu, medicinsku opremu."

Izbor preferencijalnih akcija za ovu emisiju bio je strateški, jer, kako napominje izvršni direktor, obične akcije daju samo pravo glasa i pravo na učešće u ostvarenoj dobiti prema ukupno emitovanom broju akcija, što investitorima često ne pruža dovoljno zaštite.

Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu podseća da vlasnici preferencijalnih akcija imaju prioritet prilikom isplate dividende, zbog čega se ove akcije sreću i pod nazivom "prioritetne", i u odnosu na obične akcije imaju preče pravo na naplatu u slučaju stečaja ili likvidacije. "U praksi to znači da su investitori u ovom slučaju poprilično obezbeđeni. Ukoliko iz nekog razloga biznis propadne, za šta je verovatnoća veoma mala, investitori će se lako namiriti rasprodajom opreme."  

Značaj za tržište kapitala

Stojković smatra da važnost ovakve emisije treba posmatrati kroz ono što se dešava nakon njenog sprovođenja - odnosno kroz mogućnost da investitori trguju akcijama i izađu iz ulaganja.

"Imajući u vidu da je akcionarstvo u Srbiji u fazi izumiranja, ako smem tako da kažem, svaki potez preduzet u suprotnom pravcu je veoma značajan", kaže Stojković. Međutim, "za tržište kapitala je od presudne važnosti učestalost transakcija, odnosno likvidnost", dodaje. "Bitno je da se kapital okreće."

Sagovornik skreće pažnju na to da su privatni plasmani odraz nivoa poverenja na relaciji emitenta i užeg broja investitora, dok je za razvoj tržišta kapitala u celini neophodna pre svega institucionalizacija poverenja na najvišem nivou.

Bloomberg

"Nisam veliki optimista. Imali smo inicijalnu javnu ponudu (engl. Initial Public Offering - IPO) Fintel Energije, pa se ništa značajno nije dogodilo. Rekao bih da dešavanja oko Energoprojekta - kompanije koja je 15 godina bila na listingu Beogradske berze - na najbolji način odslikavaju trenutno stanje i perspektivu daljeg razvoja domaćeg tržišta. Mišljenja sam da je za razvoj domaćeg tržišta kapitala od velike, možda i presudne, važnosti listiranje Telekoma na Beogradskoj berzi", kaže profesor. Podsećanja radi, izlazak Fintel Energije na Beogradsku berzu 2018. godine bio je prvi od Drugog svetskog rata i od tada do danas novih IPO-ova nije bilo.

Stojković stoga emisiju Remed Renta pre vidi kao izolovan slučaj, nego začetak novog trenda finansiranja, ali uz napomenu da događaj ipak podseća da postoji i ovaj segment finansijskog tržišta, te da ga svakako treba pohvaliti.

Sa druge strane, Milovanović odbacuje uvreženu tezu da je srpsko tržište kapitala uspavano. "Berzansko jeste pasivno, ali vanberzansko tržište je i te kako aktivno, s tim što se 99 odsto tih investicija sliva u društva s ograničenom odgovornošću, od strane fondova i bogatih pojedinaca. Mnogi ljudi fundamentalno mešaju te dve stvari, to jest berzu posmatraju kao jedino tržište kapitala."

U planu još jedan emisija akcija i digitalni tokeni, a moguć i izlazak na berzu

Milovanović najavljuje da je sledeći korak Remed Renta izdavanje digitalnih tokena u formi digitalne dužničke obveznice na rok od 60 meseci sa prinosom od 9,5 odsto godišnje u evrima. Planirana je emisija od tri miliona evra, ali u tri tranše po milion evra. "U toku je izrada belog papira koji ćemo krajem septembra poslati Komisiji za hartije od vrednosti na odobrenje."

Izdavanje digitalnih tokena poslednjih meseci krči svoj put u praksi domaće poslovne zajednice, a Komisija za hartije od vrednosti kao nadležno regulatorno telo zasad je za ovu vrstu imovine odobrila 13 belih papira i dodatke za dva bela papira. Od toga, samo jedan token predstavlja digitalni sertifikat o svojini i dokaz o autentičnosti proizvoda, dok su svi ostali praktično tokenizovane korporativne obveznice.

Uz to, firma ima nameru da realizuje još jednu emisiju preferencijalnih akcija, najverovatnije krajem 2026. ili početkom 2027. godine.

Izlazak na Beogradsku berzu, što bi bio događaj koji se već dugo čeka, takođe je opcija koju razmatraju. "Što se tiče izlaska na berzu, mi od prvog dana radimo kao da ćemo sutra biti na njoj. Zato smo i izabrali da naše akcionarsko društvo ima dvodomno upravljanje, to jest izvršnog direktora i nadzorni odbor. Da li ćemo zvanično izaći na berzu zavisi od mnogo faktora, a ponajviše od našeg rasta", pojašnjava Milovanović.

Remed Rent, osim poslovanja u Srbiji, ima ćerku firmu u Crnoj Gori istog imena i delatnosti, a u toku je i osnivanje u Bosni i Hercegovini. "Sa takvim regionalnim pristupom imamo realne šanse da postanemo kompanija koja će u jednom trenutku sprovesti IPO. Izuzetno je dobro što Svetska banka kroz svoj program, zajedno sa Ministarstvom finansija, pomaže da se domaće tržište kapitala ponovo oživi i pokriva 75 odsto troškova izlaska na berzu koji nisu mali. Nažalost, kod nas su akcije i dalje sinonim za loša dešavanja zbog privatizacije, kao i samo akcionarstvo."

U međuvremenu, u okviru programa koji Srbija realizuje uz podršku Svetske banke, sprovedene su dve emisije korporativnih obveznica - kompanija Elixir Group i Fashion Company. Međutim, sekundarno trgovanje ovim hartijama je zasad gotovo potpuno izostalo: Elixirove obveznice imale su samo jedan dan s prometom, a hartije Fashion Companyja nijedan.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.