'Znam čoveka' - ključni put do novca za srpske startapove

Veze, preporuke i ono staro "znam čoveka" pokazali su se kao jedan od najvažnijih pokretača srpskog startap ekosistema.

To je možda i najzanimljiviji zaključak novog izveštaja istraživačke organizacije Startup Genome o Srbiji. Dok se pažnja uglavnom usmerava na investicije, državne programe i razvoj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), njihovi uvidi na površinu izbacuju značaj mreža poverenje kroz koje se kapital u Srbiji kreće.

Čak 68 odsto startapova koji su tokom 2025. godine uspeli da obezbede investiciju do investitora je došlo preko preporuke zajedničkih poznanika, navodi se u publikaciji. Godinu ranije taj udeo iznosio je 49 odsto. Drugim rečima, lične veze danas igraju veću ulogu nego ranije, uprkos sazrevanju tržišta. Prema oceni autora izveštaja, to nije samo pokazatelj kvaliteta umrežavanja, već i stepena poverenja unutar ekosistema. Što je zajednica povezanija, to se kapital brže kreće između investitora i osnivača.

"Srbija ima talenat, tehnologiju, infrastrukturu i, sve više, kapital za izgradnju svetski konkurentnih startapova. Ali šta ove sastojke pretvara u eksponencijalni rast? Osnivači, investitori, organizacije za podršku i donosioci odluka koji deluju kao jedinstven ekosistem [...] Saradnja nije samo poželjna stvar za sledeće poglavlje Srbije. Ona je motor rasta", kaže se u izveštaju.

Takav razvoj dolazi u trenutku kada domaći startap sektor ponovo hvata zamah u pogledu vrednosti investicija. Prema podacima Garaže, ukupna ulaganja u srpske startapove dostigla su 43,9 miliona dolara tokom 2025. godine, što predstavlja rast od 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu i više nego dvostruko veći iznos nego 2023. godine. Prosečna investiciona runda povećana je sa 1,54 miliona na 1,83 miliona dolara, dok su zaključene i dve runde serije A, ukupne vrednosti 14 miliona dolara.

Posebno je zanimljivo što se ubrzava stvaranje novih kompanija koje uspevaju da privuku kapital veoma rano. Tokom prošle godine 15 startapova obezbedilo je finansiranje već u prvoj godini poslovanja, što je rast od 60 odsto u odnosu na godinu ranije. Osam kompanija zatvorilo je "pre-seed" rundu praktično odmah nakon osnivanja, dok godinu dana ranije nije bilo nijednog takvog slučaja.

Prikupljeni novac, međutim, prate velike amicije - možda i nepreporcionalno velike, imajući u vidu da trećina domaćih startapova nije imala nikakav prihod prošle godine, pokazalo je najnovije istraživanje "Startap skener".

Više od polovine osnivača očekuje da će tokom ove godine ostvarivati mesečni rast prihoda veći od 10 odsto. U praksi, takav tempo trenutno postiže manje od 10 odsto kompanija. Onih koji su uspeli da pređu prag od milion evra godišnjeg prihoda manje je od pet odsto.

A istovremeno, preko 70 odsto kompanija planira da tokom ove godine prikupi eksternu investiciju. Svaki četvrti startap cilja rundu veću od milion evra, što je tri puta više nego pre samo dve godine. "Dve trećine ima planove za međunarodno širenje, što odražava sve veći napor širom ekosistema da se osnivači od najranijih faza usmere ka globalnim tržištima, umesto da se internacionalizacija posmatra kao pitanje za kasnije faze", podseća se u objavi Startup Genomea.

Upravo zbog toga autori izveštaja upozoravaju da je sledeći veliki izazov za Srbiju "seed" faza razvoja. "Broj investicija u 'seed' fazi pao je za 50 odsto u 2025. godini, što znači da most između rane validacije i investicija u fazi rasta postaje sve tanji upravo onda kada treba da ojača." 

Donekle je utešno da se većina ekosistema u razvoju suočava sa sličnim problemom: baza novih startapova raste brže nego što tržište uspeva da ih podrži u srednjim fazama razvoja. "Zato je neophodno da svi ključni igrači izađu iz svojih okvira i usklade se oko zajedničkog plana."

U procesu pretvaranje obećavajućih projekata u održive kompanije, smatraju u Startup Genomeu, presudnu ulogu neće imati pojedinačni fondovi, akceleratori ili državni programi, već njihova međusobna koordinacija. Srbija danas već ima razvijenu mrežu organizacija za podršku, aktivne domaće i strane investitore, sve veći broj iskusnih osnivača i rastuće interesovanje međunarodnih tehnoloških kompanija.

"Ono što [Srbija] sada gradi - kroz dublju saradnju, zajedničke podatke i jedinstvenu posvećenost vođenju osnivača od rane faze do globalnog nivoa - jeste operativni sistem koji sve te inpute pretvara u eksponencijalne rezultate. Sledeće poglavlje priče o srpskim startapima pisaće se zajedno", zaključuju.